Hleb koji je srpsku vojsku sačuvao od gladi

Povodom stogodišnjice od osnovanja udruženja, Organizacija rezervnih vojnih starešina Zrenjanina pokrenula akciju da lokalni pekari peku tain – srpski vojnički hleb koji je bio najbitniji deo vojničkog obroka u balkanskim i Prvom svetskom ratu. Ovaj hleb jednostavnog sastava i danas može da se umesi po originalnom receptu.

Od mešavine ražanog i belog brašna u odnosu 70 prema 30 odsto peče se hleb koji je sačuvao od gladi srpsku vojsku za vreme oslobodilačkih ratova od 1912. do 1918. Tain na turskom znači sledovanje. Svaki vojnik je dobijao po 800 grama dnevno. Da se i danas može napraviti po starom receptu pokazali su u pekari "Mrkšićevi salaši" u Srpskom Itebeju.

"Ovaj hleb je poseban zato što ne sadrži aditive i konzervanse već prirodno kiselo testo koje mu daje svežinu i koje je u stvari najvažniji sastojak ovog hleba. Prilikom pečenja bio je cilj dobiti što jaču koricu kako bi se duže sačuvala svežina", kaže Biljana Katić, tehnolog u pekari.

Ideja da se peče tain potekla je iz Organizacije rezervnih vojnih starešina Zrenjanina, koji su na ovaj način želeli da obeleže 100 godina Udruženja, koje je osnovano na prvu godišnjicu proboja Solunskog fronta. Za tadašnje njegove članove tain je bio svetinja.

„Iz ovoga možemo da naučimo mnogo toga. Koliko su naši vojnici bili posvećeni i borbi za slobodu i koliko su cenili sve. Između ostalog i hleb. Nije bilo samo oružje i hleb je jedna vrsta oružja na taj način što je davao snagu i davao je u ovom slučaju i moral srpskom vojniku", ističe Tanja Dulović, rezervni kapetan ORVS Zrenjanin.

Karakteristika taina je da se teško kvari. U muzeju u Pirotu čuva se jedan pečen 1912, sledovanje vojnika Alekse Zdravkovića iz Pirota. Verovalo se da prvi dobijeni tain u vojsci donosi sreću, pa su ga mnogi, kao i Aleksa, čuvali kao amajliju.

broj komentara 11 pošalji komentar
(sreda, 18. sep 2019, 12:41) - sreten [neregistrovani]

Kakva vremena idu

Bolje da povecamo proizvodnju

(sreda, 18. sep 2019, 11:22) - anonymous [neregistrovani]

ukusno ljudi

meni se ovaj hleb mnogo jede!!!!

(sreda, 18. sep 2019, 09:28) - anonymous [neregistrovani]

recept za ksielo testo

Keramicka (nikako plasticna posuda) u obliku saksije otvorena prema gore ne suzena jer to smeta rastu kvasca-kiselog testa.
1.dan. - kasika meda se raymuti u pola solje mlake izvorske, bunarske (nikako cesmovske) vode i u to se doda 5 kasika brasna (preporuka celo zrno mleveno). najbolje da je krupno mleveno jer sitno mleveno brasno pravi zdekan nenadosli hleb. Drzati na toplom mestu i prekriti vlaznom krpom ili ostaviti malo vlaznije testo. Dva dana
3.dan - samo 4 kasike brasna dodati i malo vode da se napravi prethodna vlaznost testa. opet mirovanje dva dana
5. dan - ponoviti 3.dan
7.dan . Kiselo testo / nakis/ komlov je gotov.

u toplih litar i po vode, sipati kiselo testo razmutiti kim, komorac, ili usitnjeni caj od vranilovke, oregano ili vec neki zacin, obavezno dodati kasiku dve soli (po mogucnosti bey Kalijum ferocijanida E536-sredstvo protiv zgrudvnjavanja, i u tako pripremljenu vodu sa solju nakisom i zacinima dodavati brasno, 2kg brasna ili vec mesavinu brasna razi i psenice.
Nikako ne obrnuto da se u vanglu stavlja brasno pa onda voda na njega, nego brasno u vodu.
Pecenje: tepsija se stavi u upaljenu rernu i dok se ona zagreva hleb se mesi. vruca tepsija premaye se pcelinjim voskom prodavanog u komadima, a rerna se UGASI. testo yameseno se sipa u namazanu tepsiju, i OSTAVLJA SE KISELO TESTO za naredni put. u toploj rerni koja se hladi i prenosi toplotu na testo desava se brze nadizanje hleba. posle 5-6 sati sledi parvo pecenje. Ova kolicina hleba - 40 minuta 220, 20 min. - 180 stepeni.

U onoj meri u kojoj sirovine budu bile bez hemijskih dodataka (pogovoto SO), i ukus hleba dobice neprepoznatljive mirise, dok se covek ne navikne na starinski hleb pecen vekovima.

Cuvanje: zaviti u platnenu krpu sa svih strana,
Trajanje: 10-15 dana. poceci plave penicilinske budji pojavljuju se tek 8 dan. Najbolji ukus je tri dana od pecenja, posto hleb zri i tvrda kora biva raskvasena od zaostale vlage u unutrasnjosti.

Prijatno.

(sreda, 18. sep 2019, 08:26) - anonymous [neregistrovani]

re hleb

nije tacno to sto tvrdis. U Svajacarskoje se prodaju razne vrste hlebova, pa i mnogo vrste belih hlebova. Pored toga posotje i crni hlebovi sa vise vrsta zitarica u svom sastavu, cak i do 10 raznih sastojakam a i pojedinacno kao i ovaj hleb od raznja. I to jeste senzacija jer je ovaj hleb istorijski. U to vreme su sve ostale zitarice (raz, jecam, ovas, kukuruz, proso itd) puno bolje uspevalae od psenice.

(sreda, 18. sep 2019, 07:43) - anonymous [neregistrovani]

HLEB

Svaka cast na ovoj temi. Po meni, ne radi se ovde samo o nekom hlebu koji je koriscen za vreme balkanskih ratova, radi se tradiciji i negovanju kulture....

(sreda, 18. sep 2019, 06:48) - Опрез [neregistrovani]

Напомена

Ова комбинација са разним додацима је изузетно укусна, али није за дијабетичаре - проверено, диже шећер у крви у небеса.

(utorak, 17. sep 2019, 20:57) - Stefke [neregistrovani]

Razni hleb

Pa ja ovo pravim u rerni stalno, integralno razano brašno od celog zrna raži, šaka badema, sala golice, šaka, suncokreta, saka oraha, šaka crnog suvog grožđa, sve to pomešati u jednu plastičnu činiju, staviti kiselu vodu u to umesto kvasca da se poveže testo i peći u rerni 20-30 minuta to je prste da polizes a može da traje po nekoliko dana ne kvari se, nema nikakvih aditiva, čist ugljeni hidrat daje energiju volu rep da se iscupa

(utorak, 17. sep 2019, 18:15) - anonymous [neregistrovani]

Pitanje

Da li se ovaj hleb danas postoji u redovnoj ponudi u pekarama i prodavnicama? Ako ne, zašto?

(utorak, 17. sep 2019, 18:14) - anonymous [neregistrovani]

Zdrav hleb

Takav hleb se mesio 50-tih, 60-tih godina u Srbiju po selima u odnosu 50 : 50 , a takodje i od samog razenog brašna ! Većinom je pečen u crepulju ! Bio je veoma ukusan i hranljiv .

(utorak, 17. sep 2019, 18:01) - Горан [neregistrovani]

Хлеб

Понекад не разумем Србе како од нечег нормалног праве сензацију . Овај хлеб се најнормалније може купити у било којој пекари у Аустрији или Немачкој, штавише ово је основни хлеб у овим земљама и не представља никакво чудо. У Бечу се бели хлеб продаје само у турским и балканским пекарама, а овај "таин" у више облика се меси у свакој кући на селу.