Intima na klik – da li je naše poverenje u bližnje poput Ikarovih krila

Slučaj učenice šestog razreda jedne osnovne škole gde već nedeljama među đacima kruže njene obnažene fotografije, koje je prvobitno raširio njen bivši dečko, tera me da se zapitam da li je poverenje među najbližima umrlo ili to čine samo neke tamo, loše osobe.

Još strašnija činjenica iz navedenog slučaja je to što je reč o maloletnoj osobi čijih bi fotografija mogli lako da se dokopaju i onlajn pedofili.

Da li smo svesni da deleći nečije intimne fotografije i video-snimke na društvenim mrežama postajemo saučesnici u igri koju vode često iskompleksirane, neostvarene i možda u svojoj porodici zanemarene osobe!?

Posledice mogu biti strašne – od ozbiljnih duševnih poremećaja, pa čak i do samoubistava.

Da li smo kao društvo toliko zastranili ili je reč o preskakanju lekcija iz kućnog vaspitanja? 

Ako se postavite u situaciju šta bih uradio/la da se meni ovo dogodilo, verovatno bi većina od nas  prvo poželela da zlostavljaču "očita lekciju". Kada prođe taj prvi nalet besa, siguran sam da bih pokušao da stupim u kontakt sa počiniocem i upitao da li oseća sramotu zbog svog čina. 

Ukoliko bi  ostao pri svome, trebalo bi da bude svestan da batina ima dva kraja – od napadača bi lako mogao da postane i sam žrtva sajber nasilja.  

I zato ne činite ono što ne želite da drugi čine vama.

Roditelji tinejdžera treba da znaju da kupujući svojoj deci pametni telefon da im u ruke daju i moćno propagandno sredstvo. Ne razmišljaju da ta mala sprava može da bude jednako opasna kao i ključevi od kola ili snažnog motocikla u rukama mlađeg adolescenta.

Velike tehnološke mogućnosti uređaja sa pristupom internetu, srazmerno nose i veću odgovornost pri njihovoj upotrebi – trka za lajkovima mogla bi da im "eksplodira u lice". 

Ljudi su krajnje nesavršena bića, često donose odluke naprečac, u trenutku nas povedu bes ili ljubomora, potreba da se u svađi "osvetimo".

U dosadi i nedostaku sadržaja u sopstvenom životu, mnogi i zarad trenutne zabave možda nisu ni svesni da čine veliku štetu deleći dalje privatne podatke o osobi iz bližeg ili daljeg okruženja. 

Ali treba imati na umu da bi takav čin mogao trajno da raskine ljubavne, prijateljske i rođačke veze. Telefon može lako postati "jedini prijatelj" koji nam je preostao.

Iskreno verujem da čovek ionako u životu može da se osloni samo na malo jezgro bliskih osoba. Ne smemo dozvoliti da se naše poverenje u najbliže i obrnuto istopi poput Ikarovih krila.

broj komentara 1 pošalji komentar
(nedelja, 10. nov 2019, 08:39) - Mihajlo Slavković [neregistrovani]

Ljubav i pažnja umesto telefona

Nadam se da neću biti jedini koji će ostaviti komentar na ovu tako važnu i svakodnevnu temu - o mladima i njihovom haotičnom životu - jer odnose Rusije i SAD svi komentarišu i razumeju, a pitanje je da li znaju šta im deca rade iza leđa...
Imam dvoje male dece i pastorku koja ovih dana puni famoznih 13 godina. Telefon + 13 godina - bez nadzora = Užas! Deci od malena, ne od 13 godina, nego mnogo ranije, treba ljubav i pažnja, a ne tehnika i zabava - ništa novo nisam rekao. Bez toga deca se gube u ovom odurnom svetu koji ih okružuje, a koji i jeste takav zbog nedostatka ljubavi...
Hvala Vam za ovaj članak, odličan je.