Dete iz sela vs. dete iz grada

Deca u manjim mestima često nemaju jednake šanse za ostvarivanje svojih želja u odnosu na decu u gradovima. Mnogo je dece koji imaju nastavnike iz susednih mesta i većih gradova i koji nemaju vremena da im se posvete. Takođe, ponuda vannastavnih i drugih aktivnosti je neuporedivo manja. Ulaganje u decu je prioritet a ne bacanje para.

Živim u beogradskom naselju koje odudara od srpskog proseka. Ne, ne, ne stanujem na Dedinju ili u "krugu dvojke" već u naselju u kojem ima mnogo dece. Iako roditelji, baš zbog toga, imaju problem da ih smeste u jedan (očito nedovoljan) vrtić, svega ostalog, čini mi se, ima i više nego dovoljno! Lepa, moderna škola sa velikim dvorištem, dosta igrališta, igraonica i bogata ponuda sportskih i umetničkih školica i radionica (koje se, doduše, uglavnom plaćaju).

E baš, gledajući na svakom ćošku oglase za te "slobodne aktivnosti", razmišljam o mom sestriću i sestričini koji žive u malom mestu u unutrašnjosti. Mogu da ih zamislim u gotovo svakoj od tih školica, ali...za njih je to samo san!

Vuk je svestrano dete..sa četiri godine znao je da čita (i ćirilicu i latinicu), ima sjajnu sposobnost da gotovo fotografski pamti brojeve i podatke, a i odličan je učenik.

Sa 12 godina opasno dobro igra Slagalicu i ima mnogo želja! Voleo bi Vuk da neko radi s njim pred takmičenja iz matematike, istorije, srpskog, voleo bi da nauči što više stranih jezika, da glumi (to doduše i pokušava u susednom mestu, ali ta škola više ne radi nego što radi), da pliva i trenira različite sportove (dok ne nađe ono što mu najviše odgovara). Nažalost, sve će to ostati samo želje jer u selu u kojem živi nema nikakve šanse da ih i ostvari.

Škola u koju ide jeste solidno opremljena i pamti mnogo bolja vremena, ali nastavnici koji uglavnom dolaze po potrebi iz obližnjeg grada, nemaju vremena (a verovatno ni mnogo volje) da se bave jednim Vukom koji svašta želi. U selu, istine radi, postoje neki sportski klubovi, ali to su već uigrani timovi u kojima uglavnom nema mesta za amatere poput njega. O školi stranih jezika ili dodatnim časovima informatike ne vredi ni govoriti.

Vukova sestrica Jovana ima četiri godine i prava je umetnička duša. Voli da igra i peva i mogu baš lako da je zamislim u nekoj školi baleta, plesa, na folkloru ili u horu. Moglo bi to i da se ostvari da živi u mestu u kojem se "isplati" organizovati takve aktivosti za decu Jovaninog uzrasta.

Nažalost, sve se svelo na to!

U velikim gradovima se "isplati", u varošicama i selima ne. Tu je kraj priče!

E pa ne ne bi smelo baš tako i da ostane ako želimo ono čega su nam "puna usta" – bolji natalitet, spasavanje sela i smanjenje ekonomske migracije.

Reći će mnogi da je ovo nebitno u poređenju sa ekonomskim razlozima zbog kojih ljudi beže sa sela i iz zemlje, ali ja sam sigurna da nije tako!

Ljuti me kad čujem da je škola u nekom malom selu "veliki trošak" i da se mora zatvoriti iako ima još nekoliko dečaka i devojčica koji je pohađaju! Šta drugo da u toj situaciji urade njihovi roditelji nego da se presele u grad? Kakvu poruku im kao društvo šaljemo?! Da su oni i njihova deca "prevelik trošak"?!

Krajnje je vreme da se menjamo, da shvatimo da je ulaganje u decu i njihovu budućnost prioritet, a ne bacanje para. Jovana, Vuk, ali i svi njihovi vršnjaci, bez obzira gde žive, moraju da imaju jednake uslove, mogućnosti i priliku da razvijaju sve svoje sposobnosti.

Tamo gde ne postoji interes da se otvaraju privatne škole i radionice, gde roditelji jednostavno nemaju novca da deci obezbede takve časove, mora da "uskoči" država jer, na kraju...valjda baš zbog toga i postoji!!!

broj komentara 9 pošalji komentar
(subota, 19. okt 2019, 12:10) - anonymousKaca [neregistrovani]

Motivacija

Slazem se sa prethodnim komentarom: nedostatak motivacije kod mladih je veliki problem, verovatno bi postojale i skole, razni kursevi i aktivnosti da je zzainteresovanost i mladih i starijih veca. Ako je neko zainteresovan za nesto vise vecina krene da mu se podsmeva, i to je slucaj svuda, ne samo u manjim mestima.

(subota, 19. okt 2019, 11:07) - LP [neregistrovani]

Odlican clanak

Centralizacija je pogresna, neverovatno pogresna a naulaganja u manja mesta, prosto, nehumano. To treba da se menja ali ODMAH! Bar ce imalo da se rastereti Beograd ne svi da hrle tamo zbog posla ili boljeg skolovanja. Ali postoji jos nesto sa cime je jos teze da se izbori a to je apaticnost i nezainteresovanost dece i mladih! Ima slucajeva kada su se u manjim skolama otvarale razne skole, nastavnici bili voljni da organizuju sekcije i dodatne aktivnosti ali je odziv bio na 0!

(subota, 19. okt 2019, 04:18) - Nada Mandic [neregistrovani]

"Nasa radost"

Danas mi je 55 godina. Odrasla sam na Novom Beogradu i isla u obdaniste "Nasa radost". Nasa vaspitaci ca je svirala na klaviru decje pesmice a mi okupljeni oko nje pevali. Kada sam napunila 6 godina, stekli su se uslovi da pocnem sa ucenjem engleskog jezika. Svake srede ili petka isli smo grupno u decja pozorista na predstave ili u bioskop. Ja sam do pre 20 godina, pricajuci sa muzem od detinjstvu i odrastanju u decjem vrsticu, mislila da su ovako kao ja prosla sva deca koja su isla u obdaniste. Ali sam tada shvatila, da je moje obdaniste verovatno bilo ogledno obdaniste i da cak ni obdanista na teritoriji Beograda nisu pruzala deci ove mogucnosti da razvijanje opste kulture i ucenje stranog jezika. Kada sam se sa 10 godina preselila u Zemun kao da sam otisla sa zivotom u napretkom unazad. Nije bilo za poredjenje sta skola pruza i koje aktivnosti u odnosu na prethodnu novobeogradsku skolu "25. maj". Mnogo znaci ulaganje u decu, to se visestruko vraca kada odrastu.

(petak, 18. okt 2019, 22:52) - anonymous [neregistrovani]

Nerealno

Besmisleno je ocekivati iste uslove u Surdulici, Trgovistu, Kikindi... i Beogradu. Nije pravedno, ali ni mnoge druge stvari nisu pravedne. A besmisleno je to ocekivati jer to nema nigdje u svijetu. Nisu isti uslovi u Berlinu i Memingenu ili nekom jos manjem mjestu.

(petak, 18. okt 2019, 02:35) - Stefan [neregistrovani]

Nije tacno

Ja dolazim iz malog sela u centralnoj srbiji. Nastavnici su dolazili u seosku školu. Kada sam otišao u srednju školu što je igrom slučaja bilo u Smederevu otišao sam sa više znanja nego većina koju sam upoznao tada u srednjoj.

Onda sam otišao u Beograd na fakultet i shvatio da sam iz osnovne škole pa i srednje otišao sa više korisnog znanja nego što sam dočekao na fakultetu od dece koja su odrastala u beogradu i tu svu školu završila.

Tako da ne znam ili sam ja srećković ili je ovo bas nagadjanje.

Ono što su deca iz Beograda imala izraženije jesu razvijene društvene norme i mnogo više znanja iz opšte kulture. Do kraja fakulteta ilni tu više nije postojala razlika.

Sa druge strane šefovi policije, vojske, načelnica VMA, itd itd itd svi su iz čuvene unutrasnjosti.

Mada ako se gleda po pozicijama onda najbolju školu imaju crnogorci?!

(četvrtak, 17. okt 2019, 21:51) - Краљевчанин [neregistrovani]

Није тако

То је замена теза. Не плаћамо ми порез Француској, већ Србији. Било би логично да на целој територији Републике Србије деца имају исте услове, или не? За почетак би било довољно да се "суфицит" у буџету не ствара затварањем сеоских школа.

(četvrtak, 17. okt 2019, 20:56) - Mlig [neregistrovani]

Deca iz grada I sela

To je sve tacno ....Ali vec su mnoge generacije tako prolazile ...pa nikom nista...mnogi talenti su tako propali ...I sve to kao da nikad nije bilo...Ali I deca u gradovima ne mogu da ostavre sve svoje potencijale...puno tu ima stvari...ovo o cemu so pisao je samo jedna u nizu!

(četvrtak, 17. okt 2019, 17:07) - Горан [neregistrovani]

Истина

Свака реч на месту. Пуна су нам уста о селу и потребама мештана који тамо живе а не ради се ништа. Са мало улагања и организације пољопривреде велики број грађана би се вратили у село, од којег су увек и народ и држава опстајали. После оваквог текста, реч има држава. Ако уопште ишта паметно жели ...

(četvrtak, 17. okt 2019, 15:32) - anonymous [neregistrovani]

Odgovor

Ni oni u srpskim gradovima nemaju mogućnosti kao deca npr u parizu pa nista