Hadžiluk, moleban, iskopavanje vampira i tajne pravoslavlja

Jezik pravoslavlja se tek otkriva, a ja sam pokušao da doprinesem tome.

PATRIJARH. Imenice ovog tipa imaju u vokativu nastavak i -u i -e, a ponekad i nemaju nastavak već je vokativ jednak nominativu.

U „Jezičkom savetniku“ se predlaže da imenica patrijarh u vokativu ima nastavak -u: patrijarhu.

A ja mislim da bi mogao i -e: patrijarše.

Bilo kako bilo, u praksi ćemo se patrijarhu obraćati samo sa: Vaša svetosti.

ANDREJ RUBLjOV. Godine 2014. počela je profesionalna karijera tenisera Andreja Rubljova. Ali na pojedinim sajtovima njegovo prezime je drugačije napisano.

„Ovo smo vam pričali: Rubljev imao meč-loptu, ali je poražen od igrača iz Top 10“, naslov je na jednom portalu. Sada se nameće pitanje kako je korektno: Rubljov ili Rubljev?

Prvo da vidimo kako je u originalu: Rublёv. U imenu na ruskom ё se čita kao jo, tako da je korektno samo Rubljov.

A otkud Rubljev? Ima novinara koji ne transkribuju sa ruskog, nego sa engleskog, a tamo je on Rublev, pa otuda Rubljev.

Još nešto: bio je jedan mnogo poznatiji Andrej Rubljov, ruski ikonopisac, o kome je režiser Andrej Tarkovski snimio remek-delo 1966. godine.

ARHANĐEL. Na Vikipediji pod odrednicom arhangel Mihail(o) saznajemo da je „Mihail arhangel, princ anđela, u jevrejskoj, hrišćanskoj i islamskoj tradiciji“.

A oblik arhangel potiče iz grčkog, to je crkveni termin koji znači starešina anđela, prvi anđeo.

Isti oblik je i u ruskom imenu grada Arhangelsk, administrativnom središtu Arhangelske oblasti.

Ali kod nas u rečnicima i važećem pravopisu nalazimo samo oblike arhanđeo i arhanđel, pa je u Pravopisu je zabeležen samo arhanđel Mihailo.

HADžILUK. Nećemo daleko od Rusije, idemo do Ukrajine. Jula 2007. grupa Srba je išla na pokloničko putovanje po pravoslavnim svetinjama Ukrajine.

Tim povodom izdato je devet diskova pod nazivom „Palomničestvo po svetinjama Ukrajine“. Na posebnosti u prevođenju ukazala je prof. Ružica Bajić.

Ovde je zanimljivo palomničestvo u naslovu. Znači hadžiluk.

Izgleda da prevodilac nije želeo slovensku reč zameniti turskom kada se govori o obilasku svetinja.

Ali mi, obični smrtnici, samo tursku razumemo.

EGZORCIZAM. U tom video-zapisu imenica vыčitka je prevedena opisno kao izgonjenje demona (a postoji i glagol vыčitыvatь koji znači izgoniti demone).

Za egzorcizam znamo zahvaljujući romanu „Isterivač đavola (Egzorcist)“ Vilijama Pitera Blatija i filmu Vilijama Fridkina nastalom prema romanu.

Kao što vidimo, jedna reč je slovenska, ali rusko-ukrajinska, dok je druga latinska. Srpske reči za to nema.

Dok su veliki, Rusi i Latini, isterivali đavole, mi mali smo igrali u drugoj ligi, iskopavali smo vampire.

MILEŠEVA. Kad smo već kod hadžiluka... Jedna naša turistička agencija poziva na „pokloničko putovanje u manastir Mileševa“, pa kaže da je organizovana „vožnja ka manastiru Mileševa“.

Da li se može reći „ka manastiru Mileševa“? Može, tu je u pitanju skraćenje, pun iskaz bi bio „ka manastiru (koji se zove) Mileševa“.

Profesor Egon Fekete ipak daje prednost sintagmi „ka manastiru Mileševi“, da obe imenice budu u kosom padežu.

MOLEBAN. „Neposredno po završetku molebana, tačno u ponoć, biće organizovan vatromet“, na jednom portalu su tako pozvali Beograđane na prisustvuju dočeku srpske Nove godine.

Ovde nas interesuje imenica moleban. To je crkveno bogosluženje u hramu pre ili posle liturgije.

A kakva je promena te imenice? U više navrata je upozoravano (Terzić, Klajn) da je ovde „a“ nepostojano i da je promena moleban/molebna/molebnu, dakle bez „a“.

Znači, vatromet je posle molebna. A da li je vatromet neophodan i u takvoj prilici, ne znam, to pitanje ne spada u nauku o jeziku.

ABISINSKA CRKVA. U „Velikom rečniku novih reči“ Đorđa Otaševića našao sam odrednicu Abisinska crkva.

Reč Abisinija je zapravo vrlo stara i označava etiopsko carstvo koje je obuhvatalo današnju Etiopiju i Eritreju.

A Abisinska crkva je, prema Rečniku, „pravoslavna crkva sa sedištem u Adis Abebi, uglavnom monofizitska ili dohalkidonska, na čijem čelu je patrijarh Etiopske pravoslavne crkve“.

Odrednica je ilustrovana primerom: „Kako kod Kopta, tako i u Abisinskoj crkvi liturgijsko stvaralaštvo (...) nije zamrlo.“

Valjda ovoga puta posle neće biti vatrometa.

broj komentara 7 pošalji komentar
(četvrtak, 17. okt 2019, 23:22) - Зоран [neregistrovani]

@Agia

Поштовани Анко,
Да не понављамо цео елаборат око одласка на ХаЏ са Џ, јер у тим језицима Ђ не постоји, морамо бити мало прецизнији када је Свето Писмо у питању.

Јер Свети Сава га је превео са оригиналног, АРАМЕЈСКОГ извора, а не са неких преписа. То што је Вук после користио западне изворе за превод на садашњу верзију српског језика је прича за себе.

Ако погледамо древне списе видећемо да се стари српски језик доста разликује од данашњег и да има ту речи које звуче руски али су у бити српске. Јер је исти корен и старе српске и руске писмености а то је писмо које су саставили Св. Ћирило и Методије.

Са друге стране, има море речи које ми називамо ''турцизмима'' али које Турци не користе или нису никад ни користили.

Свако добро.

(sreda, 16. okt 2019, 10:58) - anonymous [neregistrovani]

Даа

Јесте и биће!
Тако је, Александра.
Одлично објашњење.

(sreda, 16. okt 2019, 09:42) - podsetnik [neregistrovani]

заостало присећање

И сам се свакодневно сусрећем у преводилачком раду са недостатком домаћих речи за појмове садашњости, али ходочашће је ипак нешто што је писац ретроспеклтиве морао сам да помене у одељку о хаџилуку. Поклоничко путовање му дође као онај "околотрупни..." Ходити и Чьстити два старословенска глагола још из најранијих времена равноапостолне браће, да не идемо дубље у старину.

(utorak, 15. okt 2019, 16:48) - Александра [neregistrovani]

Ходочашће

Аγία, грчки, изговарамо агиа, значи "свети" и никакве везе нема са ходочашћем, или, код муслимана, одласком на хаџ.
Хаџ, арапски ḥaǧǧ, значи, како је већ споменуто, ходочашће муслимана у Меку.
Чьстити је старословенска реч и не, не значи чистити (како се данас користи), основа речи је честица (део) и значи учествовати, бити део хода, ходочашћа.
Грчка реч προσκύνημα, изговарамо проскинима, преводимо као ходочашће, а значи исказивање части и поштовања Богу, светима или светим моштима... често кроз клечање, путовање, ход... да, ходочашће или поклоничко путовање. Хаџ не, никако, код хришћана не.
Библија је написана на хебрејском, арамејском и грчком у време кад још ходочастили нисмо, то смо почели кад су нам света места остављена, па док Христос не дође поново.
Мир, добро и благослов свима.
Христос је међу нама!

(utorak, 15. okt 2019, 09:42) - Anko [neregistrovani]

Agia

Pa Hadzia jeste izvorna staro grcka rec (Agia) koju su arapi preuzeli. Zbog cega bi mi trebalo da trazimo rusku rec za Hadjiluk. Citamo li Bibliju prevedenu sa ruskog ili sa staro grckog jezika?

(utorak, 15. okt 2019, 07:32) - anonymous [neregistrovani]

Даа

Јесте, ходочашће је исправна реч. Може се рећи и поклоничко путовање, а они који путују се називају поклоницима (на руском паломник) или ходочасницима. Тако да у србском језику постоји одговарајућа реч. Могли сте мало више истражити.
И ове две речи се углавном и користе код нас. Нико неће рећи да је ишао на хаџилук у Почајев или Дивјејево или Јаши итд. Углавном ће сви рећи да су ишли на поклоничко путовање.
Реч хаџилук се још користи донекле само када се иде на путовање у Свету земљу ради поклоњење Христовом гробу и другим светињама. Тада поклоник добија право да уз име дода и титулу хаџије, нпр. Хаџи Петар Петровић.

(ponedeljak, 14. okt 2019, 15:54) - Dr.Top [neregistrovani]

Hadžiluk

Hadž je muslimanski ritual odlaska na Ćabu odnosno u Meku. Nije ovde u pitanju samo preuzeta strana riječ nego i nešto što je čvrsto vezano za neku drugu religiju. Zato me jako čudi da se nije mogla naći neka naša riječ, ili da se preuzme ruska ili grčka. Ili, dok smo govorili srpskohrvatski, postojala je riječ hodočašće koje je meni u svakom slučaju mnogo prihvatljivija od hadžilika.