Prodavci, ko mi prvo proda osmeh može da mi proda sve

Čini mi se da se evolucija prodavaca i kupaca kod nas odvija neujednačeno, a najgore je na polju direktne komunikacije

Svako od nas se sa osmehom priseća raznih kupovina u inostranstvu, gde (najčešće i za nešto što košta samo par maraka, evra, dolara) - unapred možete računati da ćete zauzvrat dobiti i osmeh, komunikaciju koja imponuje i ispraćaj - kao da ste „kupili pola radnje".

Znam da ćete reći da oni verovatno ostvaruju veći procenat od prodaje nego naši trgovci ili da su tamošnji pokreti potrošača jači, a kazne nakon prijave kupaca veće i drastičnije sprovodljive...

Ipak, biram da verujem da je tamo i samosvest o značaju „čuvanja" kupaca na mnogo višem nivou nego u Srbiji...

Jer čime objasniti, kako opravdati suludu situaciju, u kojoj prodavačica poznatog lanca supermarketa u Beogradu, na kasi (gde u redu čeka desetak ljudi) moju sredovečnu, udatu koleginicu „šeretsko- ortački" glasno upita, kucajući račun: „Ahaaa, sad ovi kondomi? Prošli put ste uzeli one sa ukusima..." ??!

Naravno da ona više tamo nikada više neće kupovati. (Da i ne pominjem da se već nedeljama sama sebi čudi kako nije i fizički nasrnula na prodavačicu, koliko je bila ljuta i šokirana...)

Neću ni ja ući u prodavnicu ženske konfekcije na Slaviji, gde me trgovkinja više puta prekoravala, povišenim tonom: „Šta to gledate, to nisu vaši brojevi, čitajte etikete- valjda vidite da vam je sve to preveliko!"

Da je umela da pita, znala bi da kupujem odeću za korpulentnu baba- tetku. A da me ništa nije pitala, da me pustila na miru- sve što sam tražila bih tog dana kupila u njenoj radnji!

Način komunikacije prodavačica u najrasprostranjenijem lancu veledrogerija u Srbiji, već je ušao i u savremene antologije viceva... zato što potencijalne kupce istovremeno vređa i izluđuje jer apriori podrazumeva da ste sigurno tamo došli samo da bi im nešto maznuli iz radnje...

A zbog očekivane konverzacije u prestoničkim radnjama sa najskupljom odećom, sa tamošnjim pokondirenim prodavačicama, moju drugaricu veoma zabavlja da povremeno tamo ulazi.

Znate već, samo li pipnete cipele ili tašnu u takvoj radnji kod nas, one (najčešće i ne čekajući pitanje) već repetiraju, nadmenim tonom: " Znate, to košta 82 hiljade i osamsto dinara!", ili nešto poput: „Ta tašna vam je 67 hiljada i dvesta..."

Onda im moja drugarica na to ležerno kaže: „Okej, dajte mi dva para, broj 38 i 40." ili -„Dajte dve tašne, upakujte ih odvojeno, keš."...

Zatim sačeka da započnu pakovanje robe i pripremu računa pa hitro krene ka izlazu, usput dobacujući: „Izvini draga, spora si, ne vredi. To mi je sad već izašlo iz mode, ne isplati mi se da kupujem demode... ni-ka-ko!" 

Kao kupac koji (uglavnom) tačno zna šta hoće, preferiram minimum komunikacije sa prodavcima. Zato mi od svega navedenog, više smeta neznanje, neupućenost trgovaca u ono što mi nude... A izbezumljuje me banalizovanje poput „Kakve veze ima da li je lan, baš je dosta sniženo, ma super je."...

Ako ste lenji, tvrdoglavi i naivni poput mene, biraćete da što više kupujete onlajn (i tako održite u životu pokoju nervnu ćeliju). A, sve verujući da će se i ovo ipak promeniti na bolje, odlazićete i dalje u obližnje radnje...

Naravno da postoje škole, univerziteti, tečajevi - čitava nauka je stvorena i oko ovog civilizacijskog aspekta. I naravno da postoje i odlični trgovci. Svakako je tačno i to da nas kupaca ima raznih, da nam često nije lako ugoditi...

E sad, činjenica je i da svako od nas ima nekog „svog" pijačnog trgovca, gde kupuje godinama kao i omiljena lica u starim gradskim pekarama (na čiju „robu" se uvek čeka u dugim redovima i to bez obzira na vremenske uslove).

Zato se pitam: Kako to njima tako lako polazi za rukom (a sasvim sigurno nisu školovani za taj važan posao), kako oni uspevaju da ih smatramo najboljima na svetu i uvek im se vraćamo?

Šta vama najviše smeta kod ovdašnjih trgovaca?

broj komentara 11 pošalji komentar
(nedelja, 06. okt 2019, 00:41) - anonymous [neregistrovani]

samo onlajn

Ma ljudi, samo preko neta kupujte i necete imati tih problema sa priprostim i nestrucnim prodavcima

(petak, 04. okt 2019, 01:41) - anonymous [neregistrovani]

samo novcane kazne za takve

Ma samo treba novcano kaznjavati te takve trgovce kao sto se rigorozno kaznjavaju prestupnici u saobracaju. Da ne gubimo vreme cekajuci da oni budu bolji prema kupcima jer su ukapirali da je poenta da im se vracamo nego neka lepo zbog straha od kazne po njihovom dzepu, budu ljubazniji sa nama kad im dodjemo u kupovinu sa tesko zaradjenim novcem.Ja bih tako

(ponedeljak, 30. sep 2019, 21:13) - anonymous [neregistrovani]

Dobra tema

Najvise bih volela kada bi ovaj tekst nekako stigao do onih koji su trgovci pa da se malo zamisle, budu kriticni prema sebi i porade na idejama kako da zadrzeono malo kupaca koji im dolaze. Mislim pre svega na one koji nam ne prodaju hranu (jer to je neophodno) nego na one druge kod kojih kupujemo skuplje stvari i ono sto ne spada u osnovne zivotne potrebe. Ni ova novinarka a ni ljudi u komentarima ne traze kraljevski tretman u srpskim radnjama vec samo što kulturniju komunikaciju i prijatnu atmosferu. A svi mi u radnje dolazimo sa svojim problemima pa time ne opterecujemo trgovce, zato iskreno izjavljujem da me ne zanima da li im je mala plata ili im je poslodavac despot. Skupila sam pare, hocu da kupim sebi nesto lepo ili potrebno i stvarno ne želim da mi to sve presedne i ostane u lošem sećanju...Na mestu one žene, sa kondomima- saverujem da tuži prodavačicu, ima sva prava.

(ponedeljak, 30. sep 2019, 01:00) - anonymous [neregistrovani]

vazna tema

Ovo je baš važna tema, naročito u Srbiji jer nismo ni bogati a ni baš najsiromašniji narod. I mislim da svi trgovci treba da se više trude oko nas, bez obzira da li nam prodaju hleb ili jaknu. Ako mi prodavac postavlja glupa ili indiskretna pitanja, ako bi me tretirali kao ovo što opisuje novinarka za te radnje sa skupim odećom- ne
bih mu kupio ništa ma koliki mi popust dao.

(nedelja, 29. sep 2019, 11:51) - anonymous [neregistrovani]

Komsija

Meni smeta potlaceni polozaj u kome danasnji trgovci rade za minimalac. Obespravljeni, bez ikakvih prava obicno rade po tri posla. Ostalo, pa vec sam se navikao. Cela javna scena nam je na tom nivou, sto bi trgovci bili izuzetak.

(nedelja, 29. sep 2019, 10:03) - anonymous [neregistrovani]

@Uhvatili ste se za osmeh

Uhvatio sam se za osmeh jer je u naslovu ovog članka i mnogi kupci uistinu, nažalost, najviše to gledaju umesto iskrenosti i brzine.

(nedelja, 29. sep 2019, 09:54) - оПаки [neregistrovani]

Исправка

Наслов треба да гласи: Ко ми прво ПОКЛОНИ осмех, тај може да ми прода све!
Барем је тако код нас у дивљем Хомољу!

(subota, 28. sep 2019, 17:57) - Ulmer [neregistrovani]

Kupac

U Nemackoj se kaze,-Kupac je Kralj!Kupce tako tretiraju jer od njih zive,na kupcima zaradjuju.Ako prodavnica nema kupaca,ona se zatvara.

(subota, 28. sep 2019, 17:30) - anonymous [neregistrovani]

prodavci su nam uglavnom nekulturni

Sve je tako, nasi prodavci su uglavnom nekulturni, komentarisu robu koju ste kupili, postavljaju pogresna pitanja i uopste se ne trude da se ponovo vracamo u njihove radnje. A i kad se vratimo, ne razumeju da to nije zbog njih vec zato sto smo lenji da odemo u drugu radnju sa tom robom. Mislim da je potrebno da se vise trude zato sto smo siromasni skoro svi pa kad uspemo ono nesto sebi da priustimo, da nam ne upropaste tu radost i te retke trenutke. I bogatasi vole da su prodavci ljubazni sa njima iako parama mogu sve da kupe... a kamoli mi koji imamo male plate.

(subota, 28. sep 2019, 13:25) - anonymous [neregistrovani]

@Ko o cemu...

Uhvatili ste se za taj osmeh koji je nebitan u celoj prici. Radi se o nekulturi mnogih prodavaca. Licno mi nije uopste bitno da li me neko tretira kao neko plemstvo, da mi se osmehuje i to, najradije bih iskreno da me ostave na miru i samo da mi kulturno odgovore ako ih nesto pitam. Negativni primeri su kao u clanku, pozitivan primer je npr kada sam kupovao verenicki prsten. Obisao sam brdo zlatara po celom BG, i zapao u jednu koja je imala daleko visi nivo obezbedjenja, ceo enterijer i davala je utisak da je namenjena "ekskluzivnoj" klijenteli. Po mojoj odeci npr niko ne bi pomislio da mogu nesto od toga da platim, uprkos tome bili su maksimalno ljubazni i profesionalni, iako se po njima videlo da znaju da nista necu kupiti.