Treba li u EU da ulazimo pojedinačno, a ne kao država

Navodno je u jednoj izjavi Nikolas Robert Šuman, prvi predsednik Evropske parlamentarne skupštine, rekao da bi, kada bi ponovo stvarao ono što danas zovemo Evropska unija, krenuo od kulture, a ne od ekonomije.

Lepo zvuči, ali poslednjih dvadeset godina dale su mnogima za pravo da budu sumnjičavi. Kultura znači, osim ostalih definicija i obraćanje pažnje na pojedinca, na jedinstveno, na neponovljivo.

Da li je zajednica evropskih država favorizovala nešto takvo u umetnosti, moraju se zapitati čak i obeleženi Evropejci, a s njima i potpisnik ovih redova koji je proveo pet godina na mestu potpredsedika Evropskog pokreta u Srbiji?

Uprkos činjenici da je ujedinjena Evropa ustanovljena kao unija koja neguje zajedništvo različitih kultura, u poslednje dve dekade primetan je trud da se na tih način uspostave osnove jedinstvene evropske estetike.

Ide ova potraga više šumom nego drumom; hrani se sećanjima na zapadnoevropske socijalističke ideale i inspiraciju crpi iz geteovskih ideja XIX veka o bratstvu evropskih nacija. Ipak, u praksi ovaj projekat u najvećem proizvodi umetnost „za srednju klasu", a ovo nikako nije paušalna ocena nekog ko ne poznaje evropske umetnosti.

Nije tačno, da se odmah kaže, da u Evropi danas nema jedinstvenih umetnika (u zagradi bi se mogli navesti desetine njih), ali viknuće neko glasno: Evropa ni izbliza nije kotao ideja kakav je bila u grkija vremena pre Prvog svetskog rata, ili posle, u međuratnom zamešateljstvu koje je vodilo jedino Drugom svetskom ratu.

Da li je ovome doprineo određeni etatizam koji ne kritikuju samo antievropljani, već sve glasnije i oni koji žive ili se zalažu za EU? Reklo bi se da je tako. Jedinstvena Evropa bez ikakve sumnje počiva na državama, a ne na pojedincima. Da je drukčije, kako bismo to uočili?

Pisac ovog članka misli da bismo to videli po primanju evropskih država u porodicu evropskih zemalja, ali i pojedinaca u porodicu evropskih građana - čak i pre nego što to svojim strukturnim razvojem, uspeju ili dostignu njihove matične države.

Da je postojala volja da EU bude zajednica zemalja, ali i građana, više hiljada građana Srbije već su mogli biti građani Evropske unije. Kažimo realno: po zasluzi. Šta bi ovo konkretno značilo? Osoba koja je zadužila evropsku kulturu, nauku ili bilo šta drugo, nakon neke ne mnogo komplikovane procedure dobija evropski pasoš i postaje građanin sa istim pravima kao i oni koji su sa svojim zemljama takva prava već stekli.

Da, već čujem oponente: ko bi najpre priznavao takav titularni pasoš? Dovoljno je da ga priznaje Evropska unija, Švajcarska i možda nakon „bregzita" Velika Britanija, a to nikako ne bi bio prvi eksteritorijalni pasoš. Setimo se samo Nansenovog pasoša koji je posle 1924. godine priznavalo čak 38 država.

Pitanja se svakako množe, pa i ovo: kako izjednačiti građane izvučenih ,,iz šešira", de facto odeljene od svojih država koje se nalaze na različitim stepenicima evrointegracija i dati im pravo da se zapošljavaju, da kupuju nekretnine? Svakako i sledeće: kako im dati jedinstveni evropski poreski broj, kada je zakon predvideo... i tako dalje.

Ne kažem da bi sve ovo bilo jednostavno, ali samo zamislimo da smo grkih devedesetih u Srbiji imali prave Evropljane, u vreme kada zatvorena i zamračena Srbija o tome nije mogla nije ni da pomisli.

Zamislimo da su od 1992. građani Evrope sa svim pravima bili Borislav Pekić, Desimir Tošić, Slobodan Selenić, Živorad Kovačević, Aleksandar Tišma (svi danas pokojni, na žalost), i još, recimo tada samo hiljadu drugih zaslužnih iz Srbije.

Koliko bi se samo Srbija devedesetih brže menjala. Isto tako, zamislimo da su građani Evropske unije, a ne Francuske, mogli biti Petar Omčikus, Vladimir Veličković, ili Milovan Danojlić.

Zašto je ovo nemoguće? Vratimo se na kulturu. Zašto je Francuska nekad usvojila Gijoma Apolinera, Morisa Ravela, Pabla Pikasa, Ežena Joneska i Semjuela Beketa koji su podigli njen ugled kao pravi Francuzi, a danas to nije moguće u meri u kojoj bilo nekad? Da li je ipak reč o etatizmu i birokratizovanosti Unije?

Ovo naoko deluju male stvari, ali za političare sa vizijom u Evropskoj uniji još nije kasno da i danas promene kurs i načine neki neočekivan potez, pogotovo što su Evropa i njen identitet u krizi.

Evropljani treba da stoje ispred Evrope.

broj komentara 8 pošalji komentar
(ponedeljak, 30. sep 2019, 08:35) - anonymous [neregistrovani]

Inostranstvo je ipak cistije

Otidjite do Slovenije, vec je cistije. A da ne pricam o Svajcarskoj, Luksemburgu, Holandiji...

(nedelja, 29. sep 2019, 12:44) - anonymous [neregistrovani]

@Ma kakva EU

Rusi braca,kako i po cemu???

(nedelja, 29. sep 2019, 11:48) - anonymous [neregistrovani]

@@Nikola

Ne znam u kojoj zapadnoj zemlji zivis, ali voleo bih da malo prokrstaris engleskim autoputevima pa da izmedju traka i pored njih vidis ogromnu kolicinu smeca poput flasa, casica za kafu, kesa, svega i svacega. Nasi autoputevi su daleko cistiji, plus Srbija je tranzitna zemlja, a Engleska nije sto govori da pedantnost zapadnih naroda nije na vecem nivou od srpske, naprotiv.

(četvrtak, 26. sep 2019, 14:55) - Ulmer [neregistrovani]

@@Nikola

E nije tako kako ti hvalis zapad.Smeca svuda narocito pored regionalnih puteva,izbacuju iz auta.Smeca pored pesacikih-biciklistickih staza,najvise je praznih kutija od cigareta,raznih flasica,plasticnih pakovanja,sedi na klupi u parku,otpatke ostavi ispod klupe,dva metra dalje je kanta za smece,necu nabrajati svo smece koje se kojekuda nalazi.Da znas nisu bas cistunci,inace sam 51 godinu u Nemackoj.

(četvrtak, 26. sep 2019, 14:38) - anonymous [neregistrovani]

@Nikola

Zivim na Zapadu vec 21 godinu. Zato i kazem.
Ovde bacaju smece u kontejnere, a ne gde bilo. I ne pucaju na svadbama bojevom municijom.
I hiljadu drugih stvari. Kakvi god da su, kulturniji su od nas.

(sreda, 25. sep 2019, 11:14) - anonymous [neregistrovani]

Ma kakva EU

Mi necemo nikada uci u EU.Razlog je to sto smo se dva puta nasli na putu germanske imperije I sto su nam Rusi braca.Njihov krajnji cilj I jeste da pojedinacno ulazimo u EU, tj. da uniste Srbiju I da na njeno mesto naprave desetak malih medjusobno posvadjanih kolonija.Za sada su formirali pet.Ne bih pominjao imena.

(sreda, 25. sep 2019, 10:35) - anonymous [neregistrovani]

nikola

verovatno nikada nisi ziveo na zapadu. da jesi video bi sta je njihova "kultura"

(sreda, 25. sep 2019, 09:27) - anonymous [neregistrovani]

Ako se kultura uzima u obzir

Opet nemamo sanse.