Ef-Bi-Aj se bori protiv vanzemaljaca, a Cija protiv starih neprijatelja

Radi kraćeg, ekonomičnijeg izraza, uštede prostora u pisanju, a i prilikom govora u vremenu, uvode se skraćenice. A one podležu nekim jezičkim pravilima...

PRESLOVLjAVANjE U ĆIRILICU. Verujem da je naslov „VHO proglasio globalnu uzbunu zbog epidemije ebole u Kongu“ neke čitaoce zbunio: šta je VHO?

Nije nova politička stranka, što su mnogi pomislili. To je skraćenica Svetske zdravstvene organizacije – WHO (World Health Organization).

Na iznenađenje čitalaca, može se i tako pisati.

U Pravopisu, T. 181, stoji da je u tom i sličnim slučajevima moguće da „preslovljavanje u ćirilicu (uz prilagođavanja inventaru slova srpske ćirilice, npr. W – V, S – K)“.

Kakve to posledice ima u praksi? Takve skraćenice se mogu pisati u originalu: NATO (North Atlantic Treaty Organization), WMO (World Meteorological Organization)...

A mogu i preslovljeno u ćirilicu: NATO i VMO.

Tako može i VHO.

PRERADA PREMA ČITANjU. A vidite ovaj naslov: „Ef-Bi-Aj priznao postojanje vanzemaljaca?“ Mora da je Foks Molder to pogurao. Ali nas interesuje nešto drugo: kako pisati FBI?

FVI (Federal Bureau of Investigation) može se presloviti u ćirilicu i pisati FBI.

A postoji i drugi način: prerada prema čitanju. U tom slučaju ćemo pisati Ef-Bi-Aj, dakle kao što je u naslovu.

VERBALIZOVANE SKRAĆENICE. Na Vikipediji stoji da se VVS (British Broadcasting Corporation) piše onako kako je čitamo: Bi-Bi-Si. Tako je i u Pravopisu.

Ali Pravopis ima još jedno rešenje: Bibisi!!!

Ovo je slučaj pretvaranja skraćenica u celovite reči.

Tako se FIFA, NASA, BITEF, BEMUS, UNESKO, UNICEF mogu pisati kao verbalne skraćenice: Fifa, Nasa, Bitef, Bemus, Unesko, Unicef.

Za razliku od skraćenice NASA, koja je nepromenljiva, imenica Nasa se menja po padežima (Nase, Nasi) i od nje se može graditi prisvojni pridev (Nasin).

Pravilo o intervokalnom „j“ važi za imenice Cija i Bija, a nije važilo za skraćenice CIA i BIA.

Ali Bibisi ipak nećemo pisati: izuzev Pravopisa, tu verbalizovanu skraćenicu drugde nisam našao. Svi pišu Bi-Bi-Si.

Kao što govore.

SKRAĆENICE SE PONEKAD NE MORAJU ČITATI NA ENGLESKI NAČIN. Usvojeno je pisanje CD/CD, ali može se pisati i ce-de, kako se uostalom i čita.

Ne čitamo na engleski način – „si-di“.

Ali DVD/DVD čitamo „di-vi-di“ (nisam našao da se tako i piše).

A bolje je bilo da smo DVD zvali „de-ve-de“ odnosno „devede“, a tako i pisali.

Ipak, mislim da je kasno za to.

PADEŽNI NASTAVCI. Dva naslova ovde privlače pažnju: „Zgrada RTS-a srušena u NATO agresiji 1999“ i „Galerija RTS“.

U oba naslova skraćenica je u genitivu, ali samo u prvom ima padežni nastavak.

Koji od ovih primera je korektno napisan?

Oba. U prvom slučaju RTS se čita kao skraćenica (zgrada „er-te-esa“), dok se u drugom slučaju skraćenica čita kao cela reč (Galerija Radio-televizije Srbije).

Tako možemo pisati: sa DB-om, u DSS-u, iz OEBS-a, u BIGZ-u...

PROMENLjIVE POD OBAVEZNO. „Turska: Ne možete nas izbaciti iz NATO“. U ovom naslovu, skraćenica NATO je bez padežnog nastavka.

A morao bi tu biti nastavak -a za genitiv. Piše se iz NATO-a, a čita „iz natoa“.

Drugačije se ne može pročitati.

NEPROMENLjIVE SKRAĆENICE. Sa naslovom „Tramp negirao da je Iran uhapsio 17 špijuna CIA-e“ nešto nije u redu.

Kako čitati CIA-e? Kao „cijae“? Ne valja. A možda je trebalo napisati CIE? Ali onda imamo veliko slovo (E) i kada nije početno slovo reči.

Ova skraćenica je nepromenljiva, a već sam rekao da može biti promenljiva ako se verbalizuje (Cija).

A koje su još skraćenice nepromenljive? SANU i CANU, niko u genitivu neće reći „iz sanua“ ili „iz canua“.

Onda one koje se završavaju na primer na -k ili -a: VMA, DNK. Niko, opet, neće reći „iz ve-em-aa“ ili „od de-en-kaa“.

VMA se pravilno izgovara samo „ve-em-a“, nikako „ve-me-a“, kako se uobičajilo.

Nepromenljive će biti i skraćenice kojim se označavaju imena država, kao što su SAD, RS, zatim i UN ili EU.

Nepromenljiva je i skraćenica SPC jer, kako kaže profesor Ivan Klajn, „to nije stranka“.

broj komentara 0 pošalji komentar