I ja sam bila navijač, a onda sam shvatila koliko je to besmisleno

Bila sam šesti razred kada je došao trenutak da donesem jednu od najvećih odluka u svom životu – da li ću navijati za Zvezdu ili Partizan. Pitala sam sestru šta mi je činiti. Ona je rekla da, pošto kod nje u odeljenju većina navija za Partizan, i ona navija za taj klub. Kud ona, tud i ja. Grobarka.

Ne zanima me Partizan. Podjednako me ne zanima ni Crvena zvezda. Kada sam bila klinka bilo je drugačije, kao i svi mladi želela sam da pripadam nečemu ili nekome.

Kada sam se opredelila za Partizan, počela sam da pratim sport. Bilo je to, igrom slučaja, nakon Svetskog prvenstva u Indijanapolisu.

Sećam se da smo izgubili najveći broj utakmica u pripremnom periodu, a ni u delu takmičenja po grupama nismo blistali. Onda je došlo četvrtfinale sa Amerikancima. Kada smo gubili sa 15 poena, otišla sam da spavam.

Nervirala sam se, bila sam uverena u poraz. Mislim da sam tada počela i da psujem. Nakon desetak minuta, tata je uleteo u sobu i rekao da smo pobedili. Sreći nije bilo kraja.

Isti scenario i u finalu sa Argentinom. Ležim u krevetu i slušam kako Divac promašuje slobodno bacanje. Ali snimak je bio odličan.

Onda sam počela aktivno da pratim košarku, Partizan i Miloša Vujanića, koji mi je bio omiljeni igrač. Malo me je blam da priznam da sam čitala sve što su mediji pisali o njemu, sve njegove intervjue i zalepila poster s njegovim likom na zid. Sećam se da sam čuvala neki novogodišnji broj Večernjih novosti u kojima je bila fotografija njega kako kači ukras na jelku.

Sada kada gledam na taj period, uopšte mi nije jasno zašto su me toliko potresali porazi, zašto sam napuštala prostoriju ako bih shvatila da tada dajemo više koševa, i skakala od sreće na trojke.

Činjenica je da sam tih godina postala nervčik. Bar da sam imala korist od tog navijanja. Niti sam ja sportista, niti od toga zarađujem.

Zaprepašćuje me činjenica da veliki broj odraslih ostrašćeno prati sport. Da organizuju svoj život prema utakmicama, da psuju protivnike, da vređaju one koji misle suprotno, da provociraju misleći da će svojim slavljem posle derbija nekom drugom da stanu na žulj. A mene baš briga.

S druge strane, simpatično mi je kada vidim mog muža kako čita vesti iz NBA, komentare čitalaca, stručne tekstove, analize, prati statistiku. U šest sati ujutru već je odgledao najbolje poteze i informiše me o transferima. Apsolutno me ne zanimaju tamošnji timovi i igrači, ali mi se dopada njegova strast prema sportu.

Za reprezentaciju navijam i radujem se pobedama, mada ne plačem na poraze. Pratiću i ovo Svetsko prvenstvo, bez interesa. Ipak pripadam grupi Srbija.

broj komentara 8 pošalji komentar
(utorak, 10. sep 2019, 10:04) - Rade [neregistrovani]

Navijanje

Tako je. Zaista je glupo navijati za bilo koga.

(četvrtak, 05. sep 2019, 08:56) - anonymous [neregistrovani]

poenta

U redu je da volis neki klub i da pratis utakmice, ali je besmisleno da mrzis sve druge, psujes igrace rivalskog kluba, zvizdis na himnu protivnika i lozis se da si bolji od onih koji navijaju za drugi tim.

(četvrtak, 05. sep 2019, 08:41) - Furioso [neregistrovani]

o da

Kao šte ste sami rekli bolje sa društvom praktikujte taj sport nego što ga gledate. Ili još bolje, kupi plac 20-30km od BG-a za sitne novce, posadi neko drvo, gaji jabuke, šljive, posadi luk, učini nešto za svoju porodicu da jedete zdravu hranu. Ako mislis da je zivot da sednes sa ekipom da pratis tamo neki Liverpul onda ne znam šta da kazem.

(četvrtak, 05. sep 2019, 01:51) - anonymous [neregistrovani]

Навијање

Да, волим клуб, драго ми је кад побиједи, криво кад изгуби. И то никако није из разоноде, јер онда не бих пратио домаћу лигу него тамо неки Реал, Манчестер, Бајерн... - због неупитно квалитетнијег фудбала. Сигурно је то и ствар навике, јер живим с тим од периода прије основне школе. И не, нисам бирао клуб због околине, него због боја. Објективно, пресудна ствар је с којим клубом се клинци прво упознају. Погледају пар утакмица и то је то - проведе се неко вријеме гледајући боје, играче, навијаче и створи се та нека повезаност. Да ли Сте икада чули да неко из Кикинде, Чачка, Врања или Бора навија за Будућност из Банатског Двора - врло вјероватно не. И логично Вам је да је одговор не. Зашто? Зато што просто нису имали прилику да се упознају са том екипом. Ако навијате због осјећаја припадности, то неће дуго трајати и прије или касније ће Вам бити потпуно свеједно. Просто Вас то више неће интересовати. За Денвер навијамо док Јокић игра тамо и то је то. За Јокића навијамо због осјећаја припадности - наш је. Кад пређе у неки други клуб, Денвера се више нећемо ни сјећати. Тако се више не сјећамо ни Сакрамента, Лација, Интера, Мачестера.
Е сад шта одржава вољу за навијањем - па ништа. То је просто тако. Ја лично волим отићи викендом и гледати текму против било ког клуба из домаће лиге. И не, не идем тамо да скачем, галамим, псујем судију... идем да гледам фудбал.
А вечера са дјевојком или утакмица - то зависи од конкретног случаја. Наравно да нећу отказати њој битну вечеру због неке "обичне" утакмице. Али исто тако, неће ни она заказивати "обичну" вечеру у вријеме битне утакмице, нпр. Лиге Шампиона, дербија, текме која одлучује првенство.

(utorak, 03. sep 2019, 08:18) - Navijač [neregistrovani]

Šta mi ostaje?

Jedino što mi ostaje za mene i moje društvo, a da nisu posao i porodica, jesu ti trenuci kada vikendom sednemo na pivo da se ispričamo i pogledamo Premijer ligu i Liverpul. I da, mi organizujemo život prema utakmicama, ma koliko to vama ženama bilo čudno, jer navijanje za nas nije toliko ni stvar strasti ili pobede i poraza, već sloboda da se ispraznimo i rasteretimo. Možda ti to trebalo da bude bavljenje sportom, a ne gledanje, ali tako je kako je. I volimo to što radimo i ne odzimajte nam to. I zato YNWA! :)

(utorak, 03. sep 2019, 02:33) - anonymous [neregistrovani]

Навијачи

Не мешати праве навијаче са овим "навијачким" групама које немају везе са спортом. Некада смо били навијачи, одлазили заједно на утакмице иако навијамо за супротне, после утакмице би опет заједно одлазили на пиво или шта. Тада навијачи нису били вођени у кавезу на утакмице а после би сви ишли својим послом и нико не би гледао који шал носи онај ко пролази поред њега.
Сада се врте велики новци и ништа више није исто као пре. Данас скоро да и не постоје навијачи или бар ретко иду на утакмице.

(ponedeljak, 02. sep 2019, 18:06) - Moja malenkost [neregistrovani]

RE. Poenta

Svako treba da bude navijac ako to zeli naravno. Ali to ne znaci da treba mrzeti i nepostovati druge koji pripadaju drugoj navijackoj grupi. Poznajem par likova u okruzenju koji sve zivo vredjaju i omalovazavaju,jer ne misle kao oni i ne pripadaju istoj navijackoj grupi. Pa pobogu ljudi dokle cemo se vise deliti po svim osnovama pa cak i navijackim,to je stvarno bolesno. Mi Srbi uvek kukamo kako svi hoce da nam naude i da nas neki tamo stranci nevole. Pa mi se medjusobno ne volimo iz svega gore navedenog i bojim se da nam nema spasa. Opametite se ako Boga znate, samo sloga Srbina spasava !!!

(ponedeljak, 02. sep 2019, 15:24) - anonymous [neregistrovani]

Poenta

Pokušavam da shvatim poentu ovog teksta? Ne treba da budemo navijači?