Zašto sam se razočarao u "Jutjub mjuzik"

Posle višednevnog izmicanja, crvena reklama koja revnosno iskače iz ćoškova interneta kao nagazna mina, konačno me je pogodila. Preuzeo sam "Jutjub mjuzik“, shvatio da besplatno mogu da preslušam svaki album za koji sam ikada načuo i debelo se razočarao.

Ne, nisam se upravo probudio iz kome. Znam da postoje onlajn muzičke platforme, znam da internetom krstare pirati, znam da se muzika sluša i na Jutjubu koji se ne preziva mjuzik. Sve sam to pokušavao i uspevao da ignorišem, zaobiđem, eskiviram, ali me muzika u digitalnom formatu uporno juri.

Postala je neukusno dostupna, bezobrazno besplatna, profesionalno našminkana i nepristojno agresivna. Kako i gde pobeći?

Osećam se kao debela tetka koja se osmelila na ekstremnu dijetu, zaključala hranu u frižider, njega u podrum, ali je frižider dobio ruke i noge, hoće iz podruma i mnogo je besan.

Svi ti albumi koje sam godinama sakupljao i preslušavao, svi o kojima sam čitao i planirao kada ću ih nabaviti, svi koje sam po muzičkim prodavnicama radoznalo gledao pitajući se šta se krije iza neobičnih omota i zamišljajući ih jednog dana na svojoj polici...

Ne prihvatam da mi ih na gomili, fizički razobličene i osakaćene gurnu u telefon i tako demistifikuju i razmađijaju muziku i ukradu svaku njenu čar. A čar je uvek u nepoznatom i nedostižnom. Nikad u načinjenom, uvek u sledećem koraku.

Tako nabacana i do kosti ogoljena muzika, gubi svaku vrednost. Jer dobro zvuči imati na računu sve pare sveta, ali gde i kada da ih potrošim? Dobro zvuči imati besplatan pristup celokupnoj muzičkoj istoriji, ali mogu li stvarno sve albume da preslušam? Mogu li svakom da posvetim pažnju, čujem poruku i osetim emociju koju mi je autor namenio?

Ne želim sve pare sveta, a siguran sam da ih nikada neću ni imati, pa se ne sekiram. A crvena okrugla ikonica na telefonu daje mi lažnu slobodu, lažnu nadu i lažnu mogućnost da poslušam sve albume koje želim. Ali pažnja, koncentracija i život prekratki su za takav poduhvat.

Frustrirajuća je blizina tog neprohodnog i neosvojivog izobilja. Sloboda koja je nesrazmerno veća od mogućnosti uživanja u njoj, dovodi do ludila.

Da je ovo seminarski rad iz ekonomije, sigurno bih upotrebio termin marginalna korisnost ili vrednost. Pošto nije, objasniću vam ga jednostavno.

I prvo i četvrto parče bureka koštaju isto, ali je marginalna vrednost prvog neuporedivo veća od četvrtog jer ćemo kupovinom prvog utoliti glad i želju, a četvrto nećemo moći da pojedemo. Već peto nema nikakvu vrednost. Naprotiv, donosi štetu – biće nam muka.

Sve što je neograničeno i dostupno u nepotrebno velikim količinama gubi svoju čar i vrednost. Ne želim da me mame tepsijama besplatnog bureka koji ne mogu da pojedem. Želim da maštam o sledećem parčetu.

Ne ulazeći u metafizičke rasprave kada je i koja muzika bila bolja, način na koji nas pevajuće aplikacije navikavaju da slušamo muziku, nije podsticajan za njen kvalitet.

Popularnost kliktajuće muzike ne šalje autorima poruku da od njih očekujemo celovita umetnička dela, emocije, priče i pouke. Za njih smo izgubili strpljenje i pažnju.

Izgleda da nam treba samo jednokratna, usputna i jeftina zabava od klika do klika, od skrola do skrola.

Posvetiti pažnju muzici znači informisati se o novom albumu, pročitati recenzije, odlučiti da li je vredan kupovine, osmisliti finansijsku konstrukciju, otići u prodavnicu, kupiti ga i naći mu mesto na polici. Samo tada ste sigurni da nijedan deo poruke koju autor šalje poštar nije zagubio. 

Prelazak sa starih i priglupih muzičkih uređaja na ove nove i pametne, obezvredio je i zvuk. Iz popularne muzike proterani su instrumenti i kvalitetna svirka.

Sve se svelo na jednolične, kompjuterski programirane melodije, malo kompleksnije od nekada korišćenih za zvonjavu debeljuškastih telefona.

Slušajući muziku na klik, prizivamo muziku stvaranu na klik.

Na kraju balade, u kapitalizmu nema besplatnog ni leka, a zašto bismo imali besplatnu pevajuću aplikaciju? Ako saberemo cene fizičkih primeraka svih tamo dostupnih albuma, možemo samo da nagađamo kakav li nam bakšiš iz zadnjeg džepa uzima, pa joj se isplati da nam svira.

U pokušaju bekstva definitivno nisam sam. Iz podruma su pre par godina pošli gramofoni, a za njima prese za rezanje ploča iz fabričkih depoa.

Novi gramofoni se ponovo masovno proizvode, skoro svi novi albumi popularnih autora izlaze i na vinilu, a muzički klasici se reizdaju.

Svake godine u aprilu, ceo svet, uključujući i Srbiju, obeležava Dan prodavnica ploča. Još 2016. godine, prodaja ploča u Britaniji vratila se na nivo iz 1991.

Hipsteraj, pomodarstvo, prolazni trend, nabrajaju zloznamerni, a ja vam kažem - reakcija, beg i spontani pokušaj zaustavljanja muzičke inflacije.

Nema pevajuće aplikacije koja će stati na crtu dobro uigranom timu gramofon–pojačalo–zvučnici, pa makar znala više pesama i od najboljih kafanskih svirača.

Da li biste pažljivije čitali ovaj tekst da ne čami ovde besplatan? 

broj komentara 6 pošalji komentar
(ponedeljak, 29. jul 2019, 18:50) - anonymous [neregistrovani]

Slazem se

Svaka cast autoru teksta. Sve je tačno. Pretačno. U danasnje doba, sve je na kliku, muzika, ljubav, drugarstvo, itd. Narod je nestrpljen. "Sad, ovde, sve, samo za mene". Bitan je kvalitet, ne i kolicina. Ne moze posvetiti se svemu. Ili samo povrsno. Muzika je postala brza hrana. A ne domace jelo. Zalosno. 21. vek. Pozdrav iz Pariza.

(ponedeljak, 29. jul 2019, 18:48) - anonymous [neregistrovani]

hej

Hej, druže, verovatno generacijo, nije problem u aplikaciji! Problem je u krštenici! Uzmi ono što ti je progres dao, informiši se na pravom mestu, proberi muziku, upotrebi aplikacije na polzu sebi i nemoj da se žališ kao Kalimero. Dosadno je i predvidljivo. Smejaće ti se klinci. Samo kažem.

(ponedeljak, 29. jul 2019, 10:08) - Iv [neregistrovani]

YT music

Kakve ovaj tekst ima veze sa You Tube Music osim što je jedna od mnogo platformi za striming muzike ? A baš me zanimalo zašto YT music ne valja....

(ponedeljak, 29. jul 2019, 09:33) - anonymous [neregistrovani]

Избор музике је питање личног укуса...

...а данас и те како има квалитетних композитора, извођача и музике! Међутим, "аутор" текста све то назива "кликтањем", показујући колико је оптерећен стереотипима (типа, како је некада било боље...).  Данас, за уживање у музици и пристојном звуку (као никада раније!) не треба много новца, довољан је моб. телефон и квалитетније слушалице... Дакле, не робујте стереотипима, опустите се и уживајте у музици...

(ponedeljak, 29. jul 2019, 08:44) - anonymous [neregistrovani]

hm

Ukoliko bi autor koristio pomenutu ili sličnu aplikaciju kako bi, na primer, slušao prvi album Rorija Galagera, da li bi i onda imao utisak da sluša nekvalitetnu "muziku na klik" koja je malo komplikovanija od muzike za prvobitne mobilne telefone? Nije tehnologija problem, već način na koji se ta tehnologija koristi. Da su tvorci televizije znali da će se njijov izum koristiti za prikazivanje rijaliti programa pitanje je da li bi im bilo drago da naprave takvo nešto. Pa opet, ne možemo reći da je televizija, uopšteno, loša stvar.

(nedelja, 28. jul 2019, 20:37) - anonymous [neregistrovani]

Šta ti napisa

Meni uopšte ne smeta mogućnost da besplatno dođem do muzike koja mi se sviđa. Čujem nešto, pa ako mi se svidi uzmem. To što ima ljudi koji ne znaju šta bi sa sobom ili imaju želju da budu "in", pa sa besplatnih servisa prepuniih muzike počnu da skidaju i slušaju sve redom, nemajući pojma da li išta valja, uopšte nije problem muzike. Na kraju, to je raj za neke muzičke urednike, odnosno one koji biraju muziku koja će da se vrti na radiju. Takav im posao, to im se odlično uklapa. Oni koji žele da vole muziku koju slušaju treba prvo da sačekaju da je čuju praktično slučajno. Možda na radiju, možda u prodavnici, možda naletiš na neku emisiju na TV-u dok vrtiš programe u očajničkom pokušaju da nađeš nešto iole zanimljivo. Nije važno.

Važno je da se sa servisa preuzima ono što te zanima. Ne koristiš ih da nađeš nešto što će da te zanima.