Postalo je nenormalno reći "želim da ostanem u Srbiji"

"Ne želiš da ideš preko? Pa kako? Ovde ništa ne valja". Šok i neverica, što bi rekli tabloidi, na licima onih koji ne razumeju da, avaj, svoju budućnost vidiš u zemlji u kojoj si se rodio.

Razumem sve. Iako sam rođena tih devedesetih koje su nas razorile, a u osnovnu školu išla dvehiljaditih kad smo ušli u tu tranziciju. Da, jasno mi je da za dobar deo stanovništva život u Srbiji predstavalja puko preživljavanje, životarenje od danas do sutra.

Svako, jelte, ide tamo gde će mu biti bolje. Gde će, ako ništa drugo, moći da se oseća kao čovek koji zna za šta radi. To je u ljudskoj prirodi i sasvim je jasno. Mi smo bića koja teže opstanku, a mnogi naši su mesto za opstanak našli po Beču, Štutgartu, Sent Galenu...

Ali, u istoj toj prirodi je i osuđivanje, pogotovo onoga što ne razumeš. Čini ti se nenormalnim, čudnim, nemogućim. Kako može da ti se ostaje ovde (gde si, gle čuda, ponikao!) a cela Srbija ide napolje?

Kako objasniti nekom da za tebe život nije samo zvuk SMS poruke sa sadržinom "na vaš račun je uplaćeno..." ili ogromna kuća u malom selu kod Požarevca u koju niko ne kroči? Kako objasniti da je tvoj život i ta tvoja porodica u provinciji, nedeljni ručak, cenkanje na pijaci sa povrtarima (na srpskom jeziku!), kafa sa drugaricama na Adi i spontano okupljanje i pivo usred nedelje?

Kako objasniti nekom da nisi vaspitan da kukaš, nego da grebeš, da se ne žališ na sve oko sebe, nego da gledaš svoje dvorište i da središ taj svoj mikrokosmos?

Kako reći nekom da ti ovde vidiš neku perspektivu jer su ovde svi koje voliš, koji su te naučili da ne mrziš i da se trudiš? Da veruješ. Da su tvoji prijatelji ovde začeli porodice i bore se.

Uglavnom ne znam kako da dam nekom odgovore na sva ova pitanja. Svesna sam da se njihovo posmatranje realnosti u kojoj žive razlikuje od mog. Iako ni moji nisu imali para za original patike, nego za kineske, i da se hleb mesio onda kad nije bilo za pekaru.

Mogla sam, isto kao oni, svoju budućnost da vidim napolju. Ali, ne vidim je. Možda, u 25. godini, gledam na svet naivno i kroz ružičaste naočare. A imala sam (o, da, i to dosta!) razočaravajućih iskustava.

Ljudi su odlazili, premeštali se, mešali se od kad je sveta i veka. I nastaviće. Ako žele, otići će. Ali, ima nas koji bismo da ostanemo. I nismo nenormalni.

broj komentara 46 pošalji komentar
(ponedeljak, 15. jul 2019, 23:10) - Drmr [neregistrovani]

@O pravosudju

E vidis, imam 71 godinu,ni jednom nisam usao u sudnicu,ni kao svedok.Advokat mi je jednom bio potreban da mi napise kupoprodajni ugovor.Jel ja to mozda zivim negde drugde, ne planeti Zemlji.Kao sto vidis moze i bez sudnice i bez sudije.

(ponedeljak, 15. jul 2019, 22:32) - anonymous [neregistrovani]

A može i ovako da se gleda...

Pored onoga: "Vi se Milice u životu niste namučili" i ovoga (citat): "Nisam u srbiji napravio ni garažu a kamoli kuću,ali danas jedna ćerka je magistar i top menadzer a druga doktorira u Americi.", moj je zaključak da Vi sve gledate isključivo kroz novac. Jer ćerke su mogle u studentski dom i na budžet, jer su i siromašnini od vas (dve plate u kući) odškolovali svoju decu, ali vi ste otišli negde napolje da biste vašim ćerkama platili škovanje. E u tome je razlika i poenta priče ove Milice kojoj svaka čast na tekstu.

(nedelja, 14. jul 2019, 20:18) - anonymous [neregistrovani]

Mi "gastarbajteri"

Draga Milice,mi koji smo"napolju" odlčno razumemo da se ti nisi mnogo namučila.Živeo sam u kako vi zovete unutrašnjosti(150 km od bg).Da pošaljem dva deteta na fakultet sam mogao da sanjam(ja radnilk supruga službenik).Nisam u srbiji napravio ni garažu a kamoli kuću,ali danas jedna ćerka je magistar i top menadzer a druga doktorira u Americi.Dve kuće sam mogao da napravim sa potrošenim novcem.Napolju nas ima i takvih...I još nešto:mnogi od nas nisu gastarbajteri na privremenom radu,već porodice koje su odlučile da žive na nekom drugom mestu u potrazi za dotojanstvenim i smirenijem životom.

(subota, 13. jul 2019, 21:41) - anonymous [neregistrovani]

"Zdravstveni turizam"

A zašto sva deca, kojima smsovima skupljaju pare za lečenje ne budu lečeni u tom zdrаvstvenom turizmu, nego idu "na neki" zapad???

(petak, 12. jul 2019, 14:27) - anonymous [neregistrovani]

@pravosudje je potrebno nekom ko je nesto protivzakonito zabrljao

Jesi li ti svestan sta si napisao?? Znaci, pravosudje je potrebno kriminalcima, je li??? A kome da se obrati posten covek???

(petak, 12. jul 2019, 14:22) - anonymous [neregistrovani]

O pravosudju

Pravosudje je potrebno pravednicima da se brane od kriminala svake vrste. Oni koji protivzakonito brljaju koriste srpsko sudstvo i dobijaju, to onda nije pravosudje nego "pravosudje".

(petak, 12. jul 2019, 11:32) - Drmr [neregistrovani]

@@@Mozda kao penzioner

S kim imas nameru da se sudis pa ti je potrebno pravosudje?Nista protivzakonito i suduja ti nece biti potreban,pravosudje je potrebno nekom ko je nesto protivzakonito zabrljao,necu nabrajati sta to sve obuhvata,previse je.

(petak, 12. jul 2019, 10:47) - anonymous [neregistrovani]

@@Možda kao penzioner

A "pravosudje", kako ono funkcionise? O tome ne kazaste ni rec, a ono je gospodar zivota i smrti u Srbiji.

(petak, 12. jul 2019, 10:34) - anonymous [neregistrovani]

nik

9god u bg...sada nemacka. Konacno sam prodisao! Svako moze da bira ono sto voli. nekome je to ispijanje kafa po kaficima nekome je usavrsavanje, radna atmosfera sa ljudima iz celog sveta. pozdrav :)))

(petak, 12. jul 2019, 01:31) - Sale Vidikovac [neregistrovani]

@Možda kao penzioner

A u kom to raju vi živite? Zdravstvene usluge, naravno za onog ko može da ih plati, su znatno bolje i jeftinije nego u mnogim zapadnim zemljama. Zato mnogi ljudi sa zapada dolaze u Srbiju da se bave tzv. "zdravstvenim turizmom". Srbija je zemlja u kojoj je nivo kriminala znatno manji od mnogih zapadnih zemalja. Osećam se sigurnije da pustim svoje unuke da se igraju ovde na Vidikovcu, nego u mnogim zapadnoevropskim gradovima gde imamo rodbinu. Zagađenje životne sredine je za vreme komunizma bio veliki problem, ali to pripada prošlosti danas. Ima mnogo zagađenijih zapadnih zemalja. Nivo korupcije i birokratije u Srbiji na žalost jeste visok, ali velike korupcije ima i na zapadu. Razlika je samo u tome što je običan svet tako lako ne vidi. Infrastruktura u Srbiji danas se približava zemljama EU. I u Beogradu možete uvesti superbrz internet, putevi se grade na sve strane, bankarski system je na sve višem nivou, moderni šoping centri niču na sve strane, itd. Cela vasa priča je klasičan primer priča ljudi koji su odavno otišli i opisuju Srbiju iz nekog davnog vremena, a ne današnju Srbiju, i onda kritikuju sve i svašta primarno da bi pravdali svoju odluku da iz Srbije odu, iako ona sve manje ima smisla. Šteta je što ne želite da vidite ogroman napredak svuda oko nas u Srbiji.