Da li Srbi i Hrvati govore isti jezik

Petar Guberina i Krunoslav Krstić su autori lingvističke studije „Razlike između hrvatskoga i srpskoga književnog jezika“, objavljene u Zagrebu, 1940. godine.

Na početku studije, nekon početnih postavki o jeziku uopšte, Petar Guberina se usredsredio na razlike „između hrvatskoga i srpskoga književnog jezika“.

JAT. Guberina tvrdi da hrvatski književni jezik poznaje tri refleksa jata: -ije, -je, -i, dok srpski književni jezik poznaje samo -e: mlijeko–mleko, djeca–deca, bio–beo.

Dodaje da i Hrvati imaju ekavicu, ali kod njih je ona dijalekatskog karaktera.

Izgleda da Vuk Karadžić nije znao da je, u stvari, bio reformator hrvatskog, a ne srpskog jezika.

A šta kaže Pravopis Matice srpske? „Srpski književni (standardni) jezik ima dva ravnopravna izgovora: ekavski i ijekavski.“

BARABA. Guberina dalje pominje mnoga imena grčkog ili hebrejskog porekla koja su u hrvatskom sa fonemom b, a u srpskom sa fonemom v: Babilon–Vavilon, Baraba–Varava.

Zatim da je u hrvatskom ć gde je u srpskom št: općina–opština, svećenik–sveštenik.

I to, kako tvrdi maestralni Guberina, dokazuje da su hrvatski i srpski različiti jezici kao što su različiti, na primer, francuski i italijanski. Kako?

„Latinska riječ patrem dala je u francuskom pere, a u talijanskom padre, a danas nitko ne pomišlja da bi ove riječi mogle pripadati istom jeziku“, veli Guberina.

Eto, sve nam je lepo objasnio.

INTERNACIONALIZMI. Dalje Guberina primećuje da takozvani internacionalizmi u srpskom jeziku imaju nastavak -isati, a u hrvatskom -irati.

A onda to ilustruje primerom: u srpskom je izolisati (!!!), a u hrvatskom izolirati.

Briljantni jezički stručnjak Guberina.

U Rečniku Matice srpske stoji sledeće: izolovati (izolirati).

SINTAKSA. Guberina tvrdi da Hrvati mnogo više od Srba vode računa o sintaksi, pa će tako kod njih u rečenici sa više vršilaca radnje glagol biti u množini, a kod nas u jednini.

Navodi i primer kako je u srpskom: „Otac, stric i ded stanuje, hrani se i noćiva.“

Tipično srpski, zar ne?

ECCE HOMO. Ti Srbi baš ništa ne znaju, nemaju nikakve jezičke kulture.

Zamislite, Srbi kažu: „Evo ga otac“, za razliku od Hrvata, kod kojih je pravilno: „Evo oca“. Jeste, stvarno je tako, rekao mi Guberina.

Ali Vladimir Ćorović je prevodio Ničea, a zaista nigde nisam našao da je Ecce Homo preveo sa „evo ga čovek“. Možda mu je Guberina došapnuo kako je pravilno.

BUDAK. Velemajstor na polju jezika Petar Guberina ističe da se u primerima „Ja ću da dođem“ i „Ja ću doći“ uočava da prvi pripada srpskom, a drugi hrvatskom jeziku.

Evo šta o tome kažu srpski lingvisti: „U hrvatskoj standardizaciji infinitiv se upotrebljava češće nego u srpskom jeziku.

To je neupućene navelo na pogrešan zaključak: da je infinitiv hrvatski oblik.“ (M. Telebak)

A Guberina svoje teze potkrepljuje primerima iz dela Mile Budaka.

STAV. Dalje tvrdi da je konstrukcija „da+prezent“ kod Hrvata izuzetak (primer za taj izuzetak uzima od hrvatskog dramaturga Milana Begovića – „Neću da ih čitam“), a infinitiv pravilo.

A jezički genije nije svestan da rečenice „Neću da dođem“ i „Neću doći“ ne znače isto.

„Neću da dođem“ znači (približno) „ne želim da dođem“, ima značenje suprotno od „hoću da dođem“, a iskazuje se stav onoga ko govori prema nerealizovanoj radnji.

„Neću doći“ je buduće vreme (futur), označava radnju koja će se (iz)vršiti u budućnosti, bez obzira na nečiji stav, želju i sl.

Izgleda da je Guberini stav zamaglila ideologija protkana mržnjom.

POJAČANjE. U poglavlju o leksici, Guberini je pomagao Krunoslav Krstić. A šta tu piše?

Da je pravilno reći krhkost, kako inače kažu Hrvati, a ne srpski – krtost. A ni ta krtost nije srpska reč, nego je hrvatski dijalektizam.

A šta kaže Rečnik MS: obe reči ne samo što nisu kroatizmi nego im se ni značenje u potpunosti ne podudara. Zabeležene su u starijoj srpskoj književnosti sa mnoštvom primera.

LUĐAK. Isto tako ovaj dvojac tvrdi da je pravilno reći luđak, a oblik ludak, koji upotrebljavaju Srbi, u stvari je hrvatski arhaizam.

Šta se sve može naučiti od Guberine i Krstića...

KRIŽIĆ. Baš sam se pitao zašto Krunoslav Krstić nije promenio prezime u Križić, neko bi mogao pomisliti da je (daleko bilo) Srbin, kad u Razlikama nalazim odgovor.

Pored pravilnog križ, i krst je hrvatska reč, samo arhaična.

Pobogu, da li je neka reč srpska.

APPENDIX I. Posle Razlika, Petar Guberina 1941. godine postaje član Državnog ureda za hrvatski jezik, a u jesen 1942. odlazi na Milanski univerzitet da radi kao lektor za hrvatski jezik.

APPENDIX II. Krunoslav Krstić u Zagrebu 1943. izdaje knjigu „Filozofija u Hrvatskoj“, koja je te godine štampana i u Nemačkoj. Autor je i knjige „Narod, država, nacionalizam“ (Zagreb, 1944).

Posle rata, 1950. godine, zapošljava se u zadarskom arhivu. Tu nalazi podatke o Albancima i njihovom govoru, što postaje predmet njegovog interesovanja jer je i sam bio poreklom iz porodice albanskih doseljenika.

APPENDIX III. Posle Drugog svetskog rata, studija „Razlike između hrvatskoga i srpskoga književnog jezika“ našla se na listi zabranjenih knjiga. Objavljena je ponovo 1997.

Hrvatski lingvista i akademik Stjepan Babić je povodom ponovnog objavljivanja knjige istakao da je „Guberinin tekst najbolji i najiscrpniji tekst napisan do sada o hrvatsko-srpskim jezičnim razlikama...“

broj komentara 32 pošalji komentar
(ponedeljak, 08. jul 2019, 00:03) - Саша [neregistrovani]

Језик и Историја

Језички и историјски нема ту дилеме да је то све Српски језик.Не зато што се мени свиђа него ако у Чешкој Далимиловој хроници из 1314. г. прочитате да је "У србскоме језику постојала држава кроватиа"
онда је и свима јасно. А о измишљању "Босанског" "Бошњачког" итд итд да и не говорим. Једна шизофренија. Проблем овде није језик него политичко и вештачко стварање нација који имају жарку потребу од некаквог "одсрбљавања". Ок само по себи ок аргумент. Али НЕМОЈ немој мени да намећеш глупост. Све је изгледа прихватљиво само не реч СРБ. Зашто? Па не знам јер ко је иоле читао историјске књиге зна о чему се овде ради. Сви ми апсолутно требамо да тражимо да се разум и историја врати у уџбенике а да се политика из њих избаци. Ове квази језике можда признати али у оквиру наречја/дијалекта. И језички нема ту шта да се измишља јер проблем је у политичарима а не науци. Тиме се никоме не ускраћује право да прича што жели али у оквиру разума. Што се тиче закона који су дозволили лудило од постојању "босанског" или "хрватског" унутар Србије подхитно променити на ниво наречја. Критеријум за "други" језик у односу на свој је врло прост. Ако је преко 30% речи НЕРАЗУМЉИВО може се сматрати другим језиком. До тада све је наречје једног језика. Уопште не схватам ове ђоке компликације који изигравају не знам шта.

(nedelja, 07. jul 2019, 18:28) - anonymous [neregistrovani]

Наравно да не

То је исто као питање - да ли Британци и Американци говоре исти језик.

(nedelja, 07. jul 2019, 06:37) - Jaako [neregistrovani]

Neznam

zasto se mi uopste upustamo u bilo kakvu polemiko oko ovog sve. Mi pricamo srpski, a kojim jezikom oni pricajun to je njihova stvar, i u opste me ne interesuje, ni oni, ni njihov jezik.

(petak, 05. jul 2019, 20:07) - anonymous [neregistrovani]

Hrvatski,Bosanski,Crnogorski,,,

...su varijante Srpskog jezika i tu je kraj price.
Da je ostala RSK mozda bi smo imali danas i Krajiski jezik.
U RH se govori stokavski,kajkavski i cakavski,sto je sasvim u redu,ali je potpuno suludo sve njih proglasavati Hrvatskim jezikom.Samo je jedan hrvatski.
Ako je to stokavski onda oni govore Srpskim jezikom-hrvatska varijanta!!!
Zanimljivo je inace da je malo receno o njihovim cuvenim recima "kovanicama",za koje i danas raspisuju
"javne natjecaje"!

(petak, 05. jul 2019, 19:53) - anonymous [neregistrovani]

Trivijalno objasnjenje додатак

Исти је случај и са Српским језиком. Новинари се утркују који ће више страних речи да користи а предњаче наши глумци.

(petak, 05. jul 2019, 18:54) - Rade [neregistrovani]

sve je to Srpski jezik

Kako Hrvatski tako i Crnogoski, jednog dana , to će da bidnu strani jezici. Mali i nevažni narodi, bez istorije, vole da se ističu kao veoma važni. Pa neka im ga, neka budu, ali mi Srbi znamo da smo "narod najstariji" Olga Luković Pjanovi a i Halodonkije " to pouzdano zna"

(sreda, 03. jul 2019, 12:21) - anonymous [neregistrovani]

Izgleda novosti stizu polako danas !?

Pa sada opet trabunjanja o jeziku. Da li Vranjanci i Sumadinci govore istim jezikom ? Da li Lale i Sandzak govore istim jezikom. Ako im netrebe prevodilac onda govore istim jezikom, jel to dovoljno za klasifikaciju ?

(sreda, 03. jul 2019, 09:08) - anonymous [neregistrovani]

Skandinavske zemlje prije 1000 godina

Nisu postojale.Vikinzi nisu imali državu, niti bilo ko, prije 1000 god!Šta tu pišete!Pojam drzave (a i nacije) se javlja tek u 19 vijeku!Činjenica je da su Skandinavci tj vikinzi, npr. osnovali Rusiju, ali ne i državu Rusiju!Riječi poput "grad" su skandinavskog porijekla.Gård-gorod-grad.Čini mi se da je i riječ grob skandinavska.Kod njih se grob kaže grav...Kijevski Rus je bio ogromna teritorija i prostirala se sve do Dunava!O vikinzima se jako malo zna i čini mi se da je njihov uticaj na historiju podcjenjen.

(sreda, 03. jul 2019, 07:57) - anonymous [neregistrovani]

Skandinavski jezici

Živim u Danskoj 49 godina. Govorim, pišem i čitam dobro danski ali norveški, švedski a posebno islandski ne razumem. Ima malo reci koje su iste ali su naglsci drugaciji. Jedno pišu drugo izgovaraju. Čak i danci ne znaju dobro gramatiku. Norveški je najbliži našem jeziku i možda najlakši nama za učenje. Islandski je potpuno strani jezik svima koji ga nisu ucili ili rodjeni na Islandu. Na televiziji se sve titluje bas zato sto jezici nikada nisu bili jedan jezik već su različiti oduvek.
Ne može se porediti sa jezikom koji smo nekad zvali jugoslovenski jer je bio isti u Srbiji, Bosni, Crnoj Gori, Hrvatskoj, čak se učio i u Sloveniji i Makedoniji. Uvek smo mogli da se sporazumemo u sloveniju a kroz nju smo prolazili svake godine.

(sreda, 03. jul 2019, 07:14) - Stefan [neregistrovani]

Stefan

To je isti jezik koji dele srbi i hrvati. Razlog zasto treba da se zove srpski je sto su sve reforme tog jezika dosle od strane srba i srbije.