Spremna sam za kišu, imam najlon kese

Nije vest da je pas ujeo čoveka, nego da je čovek ujeo psa. Prema tome, nije vest da je u junu vrućina, bila bi vest da je ispod deset stepeni. Nije vest da je pala kiša i poplavila auto-put. Ili jeste?

Kada se probudim prvo pogledam koliko je sati (da ne kasnim na posao), zatim raspored na poslu (da nisam promašila smenu), onda koliko ima stepeni (šta da obučem?). Kako bi nekadašnja portparolka Hitne pomoći redovno savetovala, obučem se slojevito. Iako ne živim u Londonu, obavezno spakujem kišobran.

Tako sam jednom krenula na posao čim je prestao pljusak, kako me ne bi novi zadesio. Ponela sam rezervnu majicu i čarape. Pa ipak, nisam imala sreće. Potoci su se slivali niz ulicu i niz mene. Prevoz nije išao.

Pošto sam bila skroz mokra vratila sam se kući, spakovala još suve odeće i fen koleginicama i kolegama kako bi mogli da suše obuću. Tada sam pomislila da je 2014. trebala da mi bude opomena da kupim "Tigrove" čizme. Ali nije.

Ima, ipak, iskusnijih, kao što je jedan taksista, Piroćanac, sa kojim sam pričala ovih dana. Kaže mi da je prodao svoju kuću, jer nije mogao više da ulaže u nju. Sve je razdelio komšijama, osim gumenih čizama. Reče mi: Trebam ih za lov kad odem u taj kraj, ali izgleda i za Beograd.

S druge strane, kišobrane brižljivo čuvam i ne zaboravljam, mada na snažnom pljusku nisu od velike pomoći. Poslednji put kada sam ga zaboravila, zamolila sam tatu da mi ga dobaci kroz prozor u dvorište. Nisam uspela da ga uhvatim – pao je i polomio se. Nije me mrzelo, odnela sam ga u kišobrandžinicu. Eno ga još tamo. Skuplja prašinu godinama jer nikako da nabave neki deo.

Pa ipak, ni čizme ni kišobran nisu dovoljni da me sačuvaju od automobila i autobusa koji projure kroz bare i celu me isprskaju, pa u prljavim pantalonama idem na posao i pokušavam da ih očistim vlažnim maramicama i tečnim sapunom u ve-ceu. I za to bi moglo da se nađe rešenje – kamašne. Odlična investicija. I kabanica ispod koje je ranac, jer ipak sve to treba poneti sa sobom.

Ima i jeftinije rešenje, kažu stari: Kada počne kiša, navučeš na stopala najlon kese, pa tek onda obuješ patike ili cipele, a jednu kesu obavezno da sačuvaš za glavu, da se kosa ne pokvasi. Jedini problem je što u prodavnicama sada naplaćuju kese, pa bi bilo bolje sačuvati one sa pijace koje su još besplatne, i samo ih oprati.

Toliko.

broj komentara 1 pošalji komentar
(utorak, 02. jul 2019, 13:42) - Zemunac [neregistrovani]

Provala (oblaka)

Neverovatno je da naš grad stoji posle svake iole manje padavine a ono što je bilo pre 10 dana je bilo sve pa puta 100. Makar se pokrenulo društvo iz kraja da očistimo kanalizaciju, ali brate mili sve je to glupo rešenje, nemamo sistem koji će da nađe rešenje.