Dželatkinje srpskog pravopisa

Ovoga puta reč-dve o socijalnim femininativima...

PROLOG. Nedavno je na našem sajtu obajvljena vest da „SAD prete vetom na rezoluciju UN o silovanju“, gde stoji da se „Trampova administracija protivi i upotrebi reči 'rod'“.

Na to je reagovao jedan naš čitalac: „Kada kažu 'rodna ravnopravnost', onda verovatno misle na ravnopravnost muškog i ženskog roda u gramatici, što nema veze s vezom. Ravnopravnost između polova, to već postoji...“

PSIHOLOŠKINjA. Socijalni femininativi su, prema definiciji profesora Ivana Klajna, izvedenice ženskog roda sa značenjem profesionalnog ili nekog drugog društvenog statusa.

Danas postoji težnja da se broj socijalnih femininativa uveća...

Na jednom od beogradskih sajtova objavljena je vest pod naslovom: „Psihološkinja o vršnjačkom nasilju i načinima njegovog sprečavanja“.

Da smo stavili „Psiholog o vršnjačkom nasilju...“, ne valja, ne zna se da je žena. A onda „Žena psiholog o vršnjačkom nasilju“ – pa zar ćemo opisno, dve reči umesto jedne? Kao kod Indijanaca – Bik Koji Sedi!!!

Možda da uz titulu ili zanimanje ženskih osoba navedemo lično ime, pa da sve to u tekstu ponovimo desetak puta, pa što duže, pa što složenije...

Ipak, takve neologizme često ne možemo prihvatiti, gde za svako zanimanje, ako ne postoji imenica ženskog roda, ekspresno je treba napraviti!

ARHITEKTKINjA. „Odbor za standardizaciju srpskog jezika (...) stavlja tačku na sve dalje tvrdnje o ispravnosti 'rodno diferenciranog jezika'.“

Oblici borkinja, psihološkinja, sekretarka, vojnikinja nisu prihvatljivi. A šta ćemo sa arhitektkinjom? „Preminula arhitektkinja Ivanka Raspopović“, naslov je u Blicu.

Rečnik Matice srpske o tome kaže sledeće: „arhitektkinja (arhitektica) – žena arhitekta.“ Znači ovo može.

Dalje nas Odbor obaveštava da „oblike ženskog roda za imenice koje znače profesije treba upotrebljavati tamo gde je njihova upotreba u skladu sa postojećom normom i dobrom jezičkom praksom“.

Znači psihološkinja se kosi sa dobrom jezičkom praksom, a obliku arhitektkinja (arhitektica) nema se šta zameriti. Jasno, zar ne?

SUDINICA. U literaturi je istaknuto da se imenica sudija koristi za lica oba pola. Deklinira se kao imenice ženskog roda (završava se na -a), pa se njome mogu označavati i žene sudije. Lepo.

Ali dnevni list Danas donosi naslov „Sutkinja sa stavom“; a tu, kada bismo sutkinju zamenili sudijom, zamaglili bismo pol. A ovako je novinar baš to želeo istaći.

Feministkinje preporučuju i sudijinica, sudinica, sudijka, suditeljka. Sutkinja se vezuje za oblik sudac, koji se „danas oseća kao hrvatski“ (I. Klajn).

Najbolje je da zađemo malo u prošlost našeg jezika. Predsednica je uvek značila ženska osoba predsednik (predsednikova žena je predsednikovica). Ministarka se upotrebljavala u oba značenja.

Rečnik Matice srpske iz 1967. daje imenicu sudinica u značenju sudijina žena. U novom rečniku, iz 2007, te reči nema. Zašto? Zato što nije važno ko je sudijina žena.

Tu reč, koja je zaboravljena, možemo vratiti u novom značenju – žena sudija. Zašto da uzimamo od drugih kad imamo naše.

A i sudija je, kao i arhitekta, imenica muškog roda sa ženskom promenom. Pa ako smo dozvolili arhitektkinju, zašto ne bismo i sudinicu.

TUŽILjA. Kao da nije dovoljna sutkinja, nego smo od Hrvata uzeli i tužiteljku. Tako je kod nas 2008. godine izašla autobiografija Karle del Ponte „Gospođa tužiteljka“.

A imamo našu reč. To je tužilja. U pravosuđu se isključivo ta imenica koristi. Najbolje je da Hrvatima vratimo tužiteljku. Mogu uzeti i Karlu del Ponte.

GOLMANKA. Na jednom portalu smo saznali da je „golmanka dala dva gola u poslednjih 20 sekundi...“ Ovde se otvara pitanje „muških“ zanimanja.

To su zanimanja koja nisu uobičajena za žene: bokser, golman, patrijarh, obućar... A preporuka je da se žene kao nosioci tih zanimanja iskazuju opisno: žena golman.

Nisam siguran da je to najsrećnije rešenje.

A imamo i obrnutu situaciju, da muškarac bude ono što su obično žene, pa danas, uz medicinsku sestru, imamo i medicinskog brata, pored striptizete i stripera, i babicu i dedicu... Ipak je bolje da i muškarci budu babice. Nije dobro baš sve promeniti.

WOMAN GOALKEEPER. Imenica golman je pozajmljenica iz engleskog. To zanimanje, kada je nastalo u Engleskoj, nije bilo uobičajeno za žene, zato u drugom delu složenice imamo imenicu muškarac (man).

Danas su i žene golmani, zato je naziv promenjen u goalkeeper za muškarce, a woman goalkeeper za žene. A kod Hrvata je vratar. Žene su vratarke. Prevodeći fudbalsku terminologiju, verovatno nisu bili svesni da idu u korak sa Zapadom.

A mi smo zadržali golmana, kod nas je taj anglicizam značenjski neproziran, tako da žena golman ili golmanka nije nonsens.

TRENERKA. Šestotomnik Matice srpske donosi jedno pomalo neobično mada staro značenje jedne poznate imenice.

Kaže se da trenerka (trenerica) može značiti i žena trener.

Za to se „rodno senzitivni“ deo društva ipak neće zalagati. Brojne su seksističke konotacije: obuci/svuci trenerku i sl.

Verujem da će njihovo rešenje biti trenerkinja.

Previše izmišljenih reči.

MIHAJLOVIĆEVA. Žene u Srbiji su se emancipovale, pa, pored muških zanimanja, preuzele su i muška prezimena. Što u gramatici nije dobro: subjekat je u muškom, a predikat u ženskom rodu.

Na sajtu RTS-a nije tako, pa smo nedavno mogli videti naslov „Mihajlovićeva: Nasilje nad ženama ogroman društveni problem“. Treba nešto reći i o prezimenima ženskih osoba.

Nekada je kod ženskih osoba sufiks -ka označavao devojačko prezime, po ocu, a -ova/-eva prezime udate žene, po mužu. Danas se na taj način žene ne smeju „žigosati“.

Ali nastavke -ova/-eva treba zadržati kada uz prezime ne stoji vlastito ime ili titula, tako da je prezime ministarke Zorane Mihajlović u naslovu korektno napisano – Mihajlović + eva.

Ni sufiks -ka nećemo odbaciti, treba nam za građenje prisvojnih prideva: Mihajlović + k(a) + in = Mihajlovićkin, na primer, kabinet.

GRABAR KITAROVIĆEVA. Prošle godine Portal RTS-a nas je izvestio da „Grabar Kitarovićeva želi novo utvrđivanje istine o Jasenovcu“. Bezobrazluk, nema šta, ali ovde nas interesuje kako je napisano njeno prezime.

U literaturi se tim povodom ističe da udate žene mogu imati ne samo muževljevo prezime nego zadržavaju i devojačko, što, kako kaže profesor Egon Fekete, „mogućnost upotrebe 'ženskih' oblika prezimena dodatno ograničava“.

A Pravopis tu mogućnost potpuno isključuje. Pa imamo primer: Vučić razgovarao sa Grabar Kitarović... kritikovao Grabar Kitarović... osvrnuo se na reči Grabar Kitarović...“

Da li tako treba? Prezime kô bandera, ni levo ni desno.

Treba dozvoliti promenu dvojnih ženskih prezimena (Grabar Kitarovićeva), pa čak i kraću varijantu (Kitarovićeva), kako se već može videti u nekim medijima.

EPILOG. Za kraj prenosim reči poznatog lingviste, profesora Egon Feketea, o „rodnoj ravnopravnosti“:

„Valja reći da je gotovo postalo obično da se zapravo loše smišljen i jezički neprikladan termin 'rodni' (rodna ravnopravnost) upotrebljava umesto – ravnopravnost polova.

U srpskom jeziku, naime, pridev rodan, -dna, -dno ima jedino valjano značenje: sposoban za rađanje, plodan; koji daje bogat plod.

Pridev rodni, -na, -no označava odnos prema rođenju – po mestu, kraju, poreklu rođenja, kao: rodna gruda, rodni kraj.

'Rodni' u navedenom ('seksističkom') smislu je jezička besmislica i tvorbeno-semantička nagrda.“

broj komentara 23 pošalji komentar
(ponedeljak, 17. jun 2019, 17:48) - anonymous [neregistrovani]

Ruzenje jezika!

Ne znam zasto mene kao zenu ovo deljenje u stvari pogadja, da ne kazem vredja...
Slazem se sa Nenadovim komentarom.
I mene ucise da sam oc'eva', I 'prikaci' ono 'ka' kad se udah.
Izgleda da I ja nemam pametnija posla.

(ponedeljak, 17. jun 2019, 10:10) - Никола [neregistrovani]

Никотинска зависница

Молим вас, како исправно (у складу са "родном" равноправношћу) назвати особу женског пола која је конзумент цигарета?

(ponedeljak, 17. jun 2019, 09:08) - anonymous [neregistrovani]

Nesto nije u duhu jezika....

Dvije rijeci imaju jedan pojam , dva roda , a iz jednog su jezika...
Ovo je lingvinisticki neodrzivo...
Ovo treba objasniti, analizirati i dati neko pravopisno rjesenje...
Obadvije rijeci pripadaju prostoru koji se definira pojmom kancelarija...
Sekretar i sekretarica...
Ko je ko ??
Sta je sta ???...

(ponedeljak, 17. jun 2019, 08:51) - anonymous [neregistrovani]

Iz provincije

DOPISNICA...Žena novinar, koja se javlja iz drugih gradova matičnoj redakciji. Mene ovaj izraz ipak najpre podseća na PTT

(nedelja, 16. jun 2019, 19:06) - anonymous [neregistrovani]

sekretarka

sekretar-sekretarka

(subota, 15. jun 2019, 20:55) - anonymous [neregistrovani]

Prevodilac nema zenu...

Nije prevodilac potpisao bracni ugovor..
Nije gospodar njenog tijela..
On ima prevedenu knjigu.
Djevojka je diplomirala pravo na fakultetu,
Otvara samostalnu praxu kao advokat.
U njenoj diplomi ne pise advokatica.
Sklopila ja brak sa jednim bravarom.
Hoces li joj ti sad upisati silom, bravarica u diplomu...

(subota, 15. jun 2019, 17:10) - Sara [neregistrovani]

Џелаткиње српског правописа

Kako bi ekipa, koja je smislila nova pravila, rekla za zenu prevodioca? Prevodilka, prevodilica

(subota, 15. jun 2019, 06:35) - anonymous [neregistrovani]

проблем

Ми Срби у вези језика имамо један велики проблем. А то је што не пишемо својим језиком тј. писмом. Све друго може доћи касније на разматрање, проблем број један је примаран.

(petak, 14. jun 2019, 06:59) - Nikola [neregistrovani]

Rodno neutralne imenice

У енглеском језику се именице професија замењују родно неутралним именицама које не указују на род. У контексту судије, полицајца или неког другог службеног или професионалног лица род је небитан. Именице попут goal man, fireman, stewardess, policeman се замењују са goalkeeper, firefighter, flight attendant, police officer. Нове речи не указују на пол особе.

(sreda, 12. jun 2019, 19:53) - Маторац [neregistrovani]

Истина

Наслов све говори - џелаткиње.