„Zurkamp“ – Ovako je govorio Peter Handke

Izdavač Petera Handkea objavio je na Vordpresovoj platformi "The Goalie's anxiety" dokumentovan odgovor na sve tvrdnje kojima se osporava i zahteva oduzimanje Nobelove nagrade za književnost.

Detaljan odgovor Izdavačke kuće „Zurkamp“ na kontroverze oko dodele Nobelove nagrade Peteru Handkeu

Pojašnjenja, materijali i drugi izvori koji se odnose na tekuću raspravu

NASTAVIĆE SE

Od: 31. oktobra 2019. godine

Uvodne napomene

Debata koja prati odluku da se Nobelova nagrada za književnost dodeli Peteru Handkeu u međuvremenu je prerasla u raspravu međunarodnih razmera. U nastavku su predočene teme na koje se najveći broj učesnika u debati poziva, a paralelno uz njih priložene su Handkeove izvorne izjave, kao i citati iz objavljenih tekstova.

Sabrana dela Petera Handkea na nemačkom objavila je izdavačka kuća „Zurkamp“ u 14 tomova 2018. godine. Druga knjiga Eseji 2 obuhvata njegove tekstove koji se bave građanskim ratovima u Jugoslaviji: Zbogom sanjaru iz Devete zemlje, Zimsko putovanje Dunavom, Savom, Moravom i Drinom ili pravda za Srbiju, Letnji dodatak zimskom putovanju, U suzama, Oko velikog suda, Table iz Dajmijela, Kukavice iz Velike Hoče, Priča o Dragoljubu Milanoviću. Većina njih nije prevedena sa nemačkog jezika.

Zato je namera ovog dokumenta da obezbedi, koliko god je moguće, pojašnjenja i razjašnjenja zasnovana na originalnim izvorima o nekim od tema o kojima se diskutuje, i da u prevodu na engleski jezik dokumentuje originalne izvode iz Handkeovih tekstova.

Ovaj dokument će se po potrebi stalno dopunjavati.

1. Peter Handke, Srbija i jugoslovenski ratovi

I.1 Peteru Handkeu zameraju da negira ili opravdava genocid i ratne zločine

Peter Handke nije ni poricao, niti opravdavao genocid i ratne zločine u jugoslovenskim ratovima. On je neprekidno naglašavao sledeće:

„Nikada nisam poricao, umanjivao ili zamagljivao, niti jednom rečju bilo koji masakr koji se dogodio tokom rata u Jugoslaviji od 1991. do 1995. godine.“ (Handke 2018g, 1013)

Ove godine je ponovio:

„Naravno, genocid je proizveo beskrajnu patnju, koju nikada nisam poricao, patnju koja se ne može ničim ublažiti. Žalim zbog svojih primedbi, one je trebalo da imaju potpuno drugi smisao.“

Handkeova upitanost se nije odnosila na zločine same po sebi, već na način kako se o tim zločinima izveštavalo. Kritički se osvrnuo na odnos medija prema ovim temama i pokušao da pruži istorijsku perspektivu, kao i da skrene pažnju da mediji moraju ove teme da sagledaju i iz jugoslovenske i srpske perspektive.

I.1.1 Peteru Handkeu zameraju da negira genocid u Srebrenici

Peter Handke nije negirao genocid u Srebrenici. Njegov prvi osvrt na ovaj ratni zločin može se videti u tekstu Putovanje rekama.

U ovom tekstu Handke tri puta kaže „pretpostavljeni“ zločin, ali on ovaj tekst piše sredinom jula 1996. godine.

Često mu se zamera i to da i kada je iznosio osudu događaja u Srebrenici, nikada nije koristio termin genocid. Međutim, terminologija koju on koristi odnosi se na pravnu situaciju u tom trenutku. Već 2006. godine Handke koristi izraz „srebrenički genocid“.

Pored toga zamera mu se i da je genocid u Srebrenici opravdavao tako što ga je nazivao aktom osvete. Handke jeste napisao da je genocid u Srebrenici bio „neoprostivi čin osvete“, ali i „večna sramota za odgovorne bosanske Srbe“.

I.1.2 Neki navode i da Peter Handke negira zločine u gradu Višegradu

Peter Handke nije negirao da su zločini protiv čovečnosti počinjeni u Višegradu, niti je to napisao u svojim tekstovima, već naprotiv, eksplicitno ih pominje.

Rečenica koja se navodi kao sporna iz Handkeovog teksta Letnji dodatak zimskom putovanju, odnosi se na način izveštavanja o ratu i zamera novinarima da ciljaju, po njegovom mišljenju, samo onu priču koju su želeli da pronađu i kritikuje način na koji opisuju događaj kako bi izveštaji bili slikovitiji i privukli više pažnje.

I.1.3 Zameraju Peteru Handkeu da je negirao postojanje koncentracionih logora u jugoslovenskim ratovima

Peter Handke nije porekao postojanje logora u jugoslovenskim ratovima. U Putovanju rekama piše o „srpsko-bosanskim logorima“. Nadalje, on ne ostavlja nikakve sumnje o tome šta se tamo događalo:

„Tačno je: između 1992. i 1995. godine, na teritorijama jugoslovenskih republika, pre svega u Bosni, postojali su zatvorski logori, a ljudi u njima su izgladnjivani, mučeni i ubijani“. (Handke 2018f, 1018)

Isto je napisao i u svom članku za Liberasion, 2006. godine, u kojem je pojasnio, koliko je njemu poznato, da su osim srpskih logora, postojali i hrvatski i muslimanski.

Njegova primedba se odnosila na upotrebu termina „koncentracioni logori“. Posmatrajući izvještavanje medija, Handke je bio mišljenja da su oni namerno uveli jezik i terminologiju koja se odnosi na Holokaust kako bi u najvećoj mogućoj meri izazvali reakciju publike.

I.2 Peteru Handkeu se zamera da je podržavao samo srpsku stranu i potpuno zanemarivao druge stavove

U svojim tekstovima o jugoslovenskim ratovima, Peter Handke kritikuje ono što smatra stereotipnim izveštavanjem i posebno, kako on to vidi, donošenjem presude unapred. U Putovanju rekama Handke opisuje svoju iritaciju jezikom i slikama zapadnih medija.

Objašnjava da je njegova odluka da srpsko viđenje postane tema njegovih tekstova, samo reakcija na takvo izveštavanje. Posebno zato što su uloge napadača i napadnutih, žrtava i zločinaca, bile unapred određene i kao takve iznošene pred takozvanu svetsku javnost.

I.3 Zameraju Peteru Handkeu da je tvrdio kako su „Srbi“ u 20. veku postradali više od „Jevreja“, ili isto kao oni.

Handke je tvrdio da je „Genocid nad Jevrejima fundamentalna trauma koja je obeležila ceo moj život“. Ali jeste u intervjuu u martu 1999. godine rekao da ovo kroz šta Srbija prolazi nije doživeo nijedan evropski narod.

I.4 Zameraju Peteru Handkeu da nikada nije sumnjao u svoje stavove ili se distancirao od njih

U nemačkim, ali i ostalim evropskim medijima, o Handkeovim izjavama se više puta intenzivno i kontroverzno diskutuje još od 1996. godine.

Tokom godina, Handke je u više navrata pokušavao da objasni i revidira svoje ranije izjave, na primer u člancima Šta nisam rekao i Pokušaj odgovora iz 2006. godine.

I.5 Kritičari navode da je Peter Handke ismevao žrtve ratnih zločina ili da njihovu patnju nije shvatao ozbiljno

Magazin Špigl je detaljno istražio i dokumentovao da Handke nikada nije izjavio „Možete da nabijete te svoje leševe u d...“.

I.6. Zameraju Peteru Handkeu da je „obožavao" Slobodana Miloševića i kritikuju ga što je prisustvovao njegovoj sahrani

Peter Handke je jednom prilikom bio u Hagu, posetio je Miloševića i bio prisutan na suđenju. Nijedan drugi susret nije zabeležen. Potom je prisustvovao njegovoj sahrani.

Za Handkea pretpostavka nevinosti, čak i u Miloševićevom slučaju, može biti oborena samo sudskom odlukom. Handke veoma pažljivo iznosi svoje sumnje, ali istovremeno ostavlja mogućnost da nije u pravu.

Takođe, nikada nije dovodio u sumnju to što je Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju sudio Miloševiću. Handke nikada nije smatrao da je Milošević nevin, samo je naglašavao potrebu za drugačijim novinarskim pristupom u izveštajima o ljudima poput Miloševića.

Ime Petera Handkea je među prvima bilo navedeno na spisku od 1.600 svedoka odbrane u postupku protiv Miloševića, ali je odlučio da ne svedoči na suđenju u Haškom tribunalu.

Milošević je bio poslednji predsednik sada već nepostojeće države. U intervjuu iz 2007. godine, Handke odgovara na novinarsko pitanje: „Da li ste hteli da se oprostite sa državom u kojoj je on bio poslednji predsednik?“, „Upravo to.“

Jugoslavija kao antifašistička i antinacionalistička zemlja je bila veoma važna za Petera Handkea.

2. Odnos Petera Handkea prema nacionalizmu i fašizmu

II.1 Petera Handkea optužuju da oseća bliskost sa nacionalizmom i fašizmom

II.2 Iznose se tvrdnje da tekstovi Petera Handkea podstiču mržnju

III. Dodatak: Peter Handke i njegova bivša partnerka Mari Kolbin

Neki zameraju Peteru Handkeu da ne zaslužuje da ponese ovako prestižno priznanje zato što ga je njegova nekadašnja partnerka, Mari Kolbin, u otvorenom pismu iz 1999. godine optužila da ju je tukao i maltretirao.

Handke je ovo priznao svom biografu Malteu Hervingu i objasnio tok događaja.  

broj komentara 1 pošalji komentar
(sreda, 06. nov 2019, 06:29) - anonymous [neregistrovani]

Crno bijelo

Handkeu i ponekim intelektualcima na zapadu je smetalo bojenje crno-bijelo istine o ratu na Balkanu.
Niti je on bio za Milosevica niti protiv. Niti je osporavao zlocin u Srebrenici. Ali ukazivao je na zlocine nad Srbima. A u tome je i bio glavni problem za medije na zapadu. Mediji na zapadu su dobivali i pisali informacije koje su pisane od stranih lobi grupa koje su radile za Nato-a i ostale zapadne velike tajne agencije. Kada se boji crno-bijelom bojom onda je lakse ubijditi sopstveno stanovnistvo za intervencije alijanse, za povecanje vojnog budzeta, za interese kompanija u rasprodaji drzavnih preduzeca, itd.