Služenje umetnosti a ne služenje umetnošću

U našoj sredini još se dovoljno ne uočava razlika između angažovane književnosti i angažovanog pisca i stoga bi ove pojmove trebalo razgraničiti.

Pisac ima obavezu da bude angažovan, ali on tu obavezu ima kao i ostale javne ličnosti. Moralno je nedopustivo za svakog ko ima javni uticaj i ime da svoje stavove drži kod kuće.

Pisci su stoga, kao i muzičari, slikari, istoričari, filozofi ili fizičari, obavezni da dignu glas protiv rasizma, nacionalizma i pseudonaučne uskogrudosti.

Recimo čak da pisci imaju obavezu da to čine češće od drugih javnih ličnosti, jer je maternji jezik vitalnije uzidan u osnove svakog društva, nego boje, tonovi i naučna saznanja. No, čak iako im se prida veći javni značaj, i u tom slučaju pisci pre svega moraju biti angažovani kao javne ličnosti i književnici.

Sasvim je druga stvar sa njihovom književnošću.

Na ovom mestu nije potrebno dublje ulaziti u poetičke rasprave: jasno je da svaka angažovana književnost u svojoj osnovi ima tezu; nesumnjivo je takođe da je svaka teza vrsta ideologije koja za cilj ima da osnaži jedan pogled, poredak ili ideju naspram drugih suprotstavljenih.

Ne isključujem svaku mogućnost angažovanoj književnosti da postane velika, niti činjenicu da se ona začinje jakim i iskrenim osećanjima, ali ako nas nečemu uči istorija literature i umetnosti uopšte, onda je to da je umetnost s tezom uvek bila drugorazredna u odnosu na onu koja je negovala opšte poglede.

Treba dodati i ovo, borba za ideološku kniževnost (gde se pod ideologijom može smatrati i zalaganje za ispravni poredak stvari) uvek je sobom nosila srdžbu, revanšizam i neku vrstu razračunavanja sa ideološkim oponentima, a to nikad nije bio plodonosan teren za umetnost.

Srpskoj, kao ni jednoj drugoj književnosti sigurno neće ići u prilog da se isfabrikuje čitava biblioteka sa osvetoljubivim tonovima kao glavnom odrednicom, jer će se izvesno pokazati da je to obično traćenje papira. I tu stižemo do paradoksa: pišući efemernu književnost pisac podriva ugled i svoju javnu reč, koju bi mogao i morao da koristi kao književnik. Oni koji žele da doprinesu srpskoj literaturi tako joj čine dvojaku štetu: naseljavaju je rđavim knjigama, a sebe proklamuju u veličine koje imaju malo uticaja na stvarnost oko nas.

Potpuno je različit drugi put. A sve deluje gotovo samorazumljivo. Kome je stalo do srpske književnosti, treba da piše velike knjige na srpskom jeziku. Velike knjige moraju biti opšteljudske i treba da imaju napredak čoveka kao svoju jedinu tezu. Dakle, svi koji su uplašeni za srpsku književnost i veruju u svoj talenat, treba da započnu sa pisanjem svog magistralnog dela.

Zaključak može stoga biti jedan. Velika je razlika između služenja svojom umetnošću i služenja svojoj umetnosti. Svaki pisac mora napre biti sluga svoje umetnosti, a ta umetnost, ako je prava, osvojiće srca publike, pa će i snaga javne reči umetnika biti ogromna. Setimo se primera Tomasa Mana, Bertolda Brehta, Aleksandra Solženjicima, Borisa Pasternaka, ili naših Slobodana Jovanovića, Jovana Dučića i Milana Rakića. Ko god protiv istorijske nepravde želi da se bori poput ovih pisaca, mora najpre da napiše ono što su oni napisali. 

broj komentara 4 pošalji komentar
(ponedeljak, 12. avg 2019, 19:03) - anonymous [neregistrovani]

Ne ............... moze da su uzme sve .. ???

Samo ono sto oni kroz mrezu propuste..
Najkrupnije ribe ostaju vjeri i nevjeri na veceri...

(ponedeljak, 12. avg 2019, 18:45) - Slavica T. [neregistrovani]

Omiljeni pisac

Moj omiljeni i najbolji nas pisac. Uzivam da citam sve sto napisete

(ponedeljak, 12. avg 2019, 18:43) - anonymous [neregistrovani]

Ne moze

Ne moze, ne moze, ne moze, ne moze.... SE PISE ODVOJENO.
Prvo naucite pravopis a onda kritikujte. Slavica T.

(ponedeljak, 12. avg 2019, 09:28) - anonymous [neregistrovani]

Razlike su davno uocene i maximalno iskoristene...

Umjetnost nije bozanstvo...
Njoj se nemoze sluziti..
Umjetnost je vjestina koja dimenzionirana talentom...
Pravo na vlasnistvo iznad umjetnosti prisvajaju sebi
religija i politika.
Potcinjavaju umjetnost sebi u sluzbu...