U srednjem Banatu samo jedna parcela za rasad tikve

Iako je gajenje tikve višestruko isplativije od gajenja osnovnih ratarskih kultura, u srednjem Banatu je ove godine bila samo jedna veća parcela zasađena tikvom, iz koje je vađeno seme. Izvoz semenki od tikve ove godine nije aktuelan, a i na domaćem tržištu su male potrebe za tim proizvodom.

Za razliku od prethodnih godina, ove je Đuro Polovina, poljoprivrednik iz sela Banatsko Karađorđevo, uz pomoć specijalne mašine pokupio tikve sa njive i iz njih izvadio semenke za samo jedan dan. Osnovni razlog je što tradicionalni kupci ove godine nisu ugovarali veću proizvodnju.

"Do prošle godine smo imali 38 jutara. Sada jedino dva jutra. Ove godine neće Italijani i Nemci da kupuju. To mi za njih radimo. Kad sve platite, može otprilike da ostane 1.500 evra čistih para", izjavio je Polovina.

U Banatu se sem tikve za semenke gajila i uljana tikva, a poznata su bila i sela po toj proizvodnji, poput Tobe.

"U našem selu su sejali, ali sada ne pošto nema kome da se proda seme, pa zato i ne proizvode. Radili smo to, samo druga sorta je bila, ne ova. Bilo je puno tikve bez ljuske", rekla je Ana Tot iz Tobe.

Tikva se postavlja u red da bi mašina mogla da je prihvati sa zemlje. Ako neki od plodova ne dođu do mašine, ubacuju se ručno. Potrebno je više radnika, koje je sve teže naći.

"Mi smo jedna grupa i u okolini idemo da radimo gde nas pozovu. Radimo od ranog proleća do kasne jeseni. Tikve radimo samo ove godine", kaže Šarlota Aranjoš.

Po katastarskom jutru se može proizvesti oko 700 kilograma sirovih semenki. Na njivi ostane i 40 tona mesa tikve, što prilikom zaoravanja popravlja kvalitet zemljišta.

Mora se strogo poštovati plodored. Na isto mesto tikva može da se seje tek za četiri godine.

broj komentara 0 pošalji komentar