Da li su institucije spremne za novi Zakon o zaštiti podataka o ličnosti

Srbija je počela da primenjuje Zakon o zaštiti podataka o ličnosti. Nova pravila moraju da poštuju svi koji od građana traže broj lične karte, matični broj, broj računa. To se posebno odnosi na banke, kompanije, državne institucije, udruženja, bolnice. Obrada podataka nije dozvoljena ako pojedinac nije dao pristanak.

Ko je u ova dva dana zakucao na vrata banaka, naročito stranih koje posluju kod nas, unapred je upoznat sa tim šta će se raditi sa njegovim ličnim podacima. Hrpi dokumenata dodat je još jedan.

Službenik zadužen za zaštitu podataka o ličnosti Unikredit banke, Miloš Bogdanović napominje da je reč o posebnom papiru koji je jednostavan za čitanje, gde postoje sve informacije u vezi sa obradom podataka o ličnosti.

"Taj papir podrazumeva informaciju u o tome, zašto, koje i kako podatke obrađujemo klijentu tako i informacije o kontakt adresama na koje možete postaviti sva pitanja vezana za tu obradu", dodaje Bogdanović.

Kompanije koje su se spremale godinama sa novim pravilima su kao ribe u vodi. To nije slučaj sa svih 12 hiljada državnih institucija i kompletnom privredom, tvrdi novi poverenik. Upozorava - za novi zakon nismo spremni.

"Vi morate na mnogo sigurniji i oštriji način da obezbedite i štitite podatke građana, fizičkih lica koje obrađujete i kojima rukujete. Ovih 12 hiljada organa koje ste naveli treba da imaju lice za zaštitu podataka o ličnosti, o tome da obaveste poverenika, do juče mi smo dobili oko 100 prijava", kaže Milan Marinović, poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.

Povrenik najvaljuje da će u slučaju kršenja zakona prvo početi da upozorava.

"Delovaćemo preventivno, da podsećamo na obavezu, kako da se odredi lice za zaštitu podataka o ličnosti, i da se o tome obavesti poverenik, da se objave podaci o licu. (Ukazivaćemo) i na druge obaveze u odnosu na građane čiji se podaci obrađuju", objašnjava Marinović.

Postepena primena zakona

Suština zakona nije kažnjavanje, već da se u primenu uđe polako, tvrde njegovi tvorci, jer, smatraju, za Srbiju je važno da prestanu zloupotrebe najintimnijih podataka u komercijalne i druge svrhe.

Saša Gajin član Radne grupe Ministarstva pravde za izradu zakona tvrdi da nema razlike o pravnom tretmanu kada se radi o zaštiti podataka o ličnosti između građana Republike Srbije i Evropske unije.

"Svako oponiranje zakonu, predstavlja oponiranje najboljem interesu građana, privrednih subjekata i nadležnih organa javne vlasti", kaže Gajin.

Novi zakon o zaštiti podataka o ličnosti nameće institucijama kupovinu IT opreme, stroge mehanizme čuvanja arhiva i stručnjake koji će zaključavati kompjutere čim ustanu od njih.

Ako neko zna Vaše ime, prezime, adresu i broj stana, lako može da Vas identifikuje. Ukoliko bi takvi podaci procurili iz neke banke ili druge institucije, desio bi se prekršaj. Prema novom zakonu, kazne za takav prekršaj iznose i do dva miliona dinara, ne prate one u Evropskoj uniji, ali nisu male.

broj komentara 0 pošalji komentar