Kome je i zašto potreban DNK registar

U Americi, onlajn baze DNK uzoraka postaju sve važnije, jer ih više ne koriste samo oni koji traže davno nestalu granu porodičnog stabla. Policija je rasvetlila serijska ubistva iz sedamdesetih poredeći stare DNK tragove sa podacima iz ovih registara. Srbija ima sedam laboratorija koje rade forenzičku DNK analizu, a radi se i na forimiranju objedinjenog registara svih DNK profila.

Ekipa RTS-a je posetila Nacionalni centar za kriminalističku forenziku koji se nalazi u okviru MUP-a Republike Srbije. Registar DNK profila postoji od 2007. godine i vodio se na osnovu Zakona o policiji iz 2005. Međutim, 2018. godine usvojen je prvi zakon o Nacionalnom DNK registru na teritoriji Republike Srbije, koji će voditi forenzička služba u okviru MUP-a. Rok za to je april 2020. godine. Registar će imati tri baze DNK profila.

"Jedna baza je baza DNK profila koji su utvrđeni iz nespornih uzoraka lica, to su lica kojima znamo identitet. Druga je baza DNK profila dobijena iz spornih tragova, to su tragovi dostavljeni sa lica mesta, odnosno čiji identitet još nije utvrđen. Treća baza su DNK profili dostavljeni iz svih ostalih laboratorija koje se nalaze na teritoriji Republike Srbije, a bave se ovom vrstom analize", objašnjava Anđelka Vučetić Dragović, forenzički veštak za DNK analizu.

Srbija ima sedam laboratorija koje rade forenzičku DNK analizu za vođenje krivičnog postupka.

"Sada trenutno ima malo više od 15.000 DNK profila, međutim, taj broj će se rapidno i brzo povećavati kada se objedini registar na teritoriji Republike Srbije", ističe Vučetić Dragovićeva.

Izrađeni DNK profili čuvaju se u elektronskoj formi, a uzorci iz kojih su dobijeni DNK profili čuvaju se u specijalnim zamrzivačima na temperaturi od minus sedamdeset stepeni.

"Biološki uzorci koji se nalaze kod nas čuvaju se ne samo za potrebe registra, čuvaju se da bi se eventualno jednog dana ponovila DNK", dodaje Vučetić Dragovićeva.

Napredak nauke, koji bi mogao da doprinese rasvetljavanju nerešenih zločina, ali i prestupnici povratnici osnovni su razlog za čuvanje DNK profila i bioloških uzoraka. Čuvanje je propisano Zakonom o evidencijama i uzorci lica kojima znamo identit, ali i DNK profili, čuvaju se do 60 godina.

"Naravno, neki profili će se i trajno čuvati, a to su profili osoba koje su izvršile krivična dela protivpolnih sloboda prema maloletnim licima ili DNK profili ratnih zločinaca", navodi Vučetić Dragovićeva.

Ova laboratorija najveća je na teritoriji Srbije i članica Evropske forenzičke mreže instituta, što znači da su naši stručnjaci upoznati sa svim novinama na polju forenzike.

DNK profili se čuvaju i u drugim laboratorijama

Doktor Oliver Stojković iz Instituta za sudsku medicinu kaže za RTS da od 2001. godine postoji DNK laboratorija na tom Institutu.

"Svi utvrđeni DNK profili kako iz bioloških tragova kojima smo se do sada bavili, tako i od svih lica koja su po različitim osnovama poslata na Intitut da dobiju svoj DNK profil, svi se ti DNK profili čuvaju", naveo je Stojković gostujući u "Beogradskoj hronici".

Dodaje da se oni čuvaju i na drugim institutima – u Nišu i Novom Sadu, registru na Biloškom fakultetu, ali i u privatnim laboratorijama koje se bave tim tipom veštačenja postoje zbirke DNK podataka.

Naveo je da 6.000-7.000 DNK profila se nalazi u Instititu. Istakao je da dobro sarađuju sa svim drugim laboratorijama i da kada se desi neko krivično delo poredi se DNK profil u svim bazama podataka.

Ukazao je da u Srbiji postoji veliki broj DNK laboratorija, kao i da druge države u regionu ih imaju manje.

"Broj laboratorija koje postoje u Srbiji dobar broj, čini mi se i da je dovoljan i da nema potrebe za povećanjem broja laboratorija koje se time bave", rekao je Stojković.

"Ove sve laboratorije mogu da svojim radom u punom kapacitetu pokriju ne samo potrebe za indentifikacijom bioloških tragova sa mesta zločina, već i pravljenje baze podataka sa DNK profilima roditelja koji smatraju da su njihova deca nestala ne bi li se takva baza uporedila eventualno sa nekakvim bazama koje postoje u inostrastvu gde su moguće ta deca", obajsnio je Stojković.

Moguće zloupotrebe 

Ipak, naglašava da zakonski nije sve uređeno.

"Zakon o Nacionalnom DNK registru koji je u početku imao tridesetak članova dosta loše formulisanih sveo se na 11 i ostavljeno je da se svi užasno bitni elementi rada sa DNK podacima obrade drugim zakonima ili drugim podzakonskim aktima, kao što su pravilnici policije", rekao je Stojković.

Dodao je da je Povernik za informacije od javnog značaja ukazivao da je to suprotno ne samo logici stvari, nego i sudskoj i zakonodavnoj praksi svuda u Evropi i svetu.

"Iako smo 2018. godine doneli Zakon o nacionalnom DNK registru i dan danas te pravilnike MUP-a nemamo i onda imamo situaciju da je jednom mladom čoveku tužilac odredio da se forenzički registruje, da joj se uzme bris iz usta, iako ne postoji nijedno krivično delo u okviru koga je potrebno identifikovati tu osobu kao mogućeg učinioca, odnosno ne postoji nijedan biloški trag sa kojim bi se taj njegov DNK profil mogao uporediti", istakao je Stojković.

Naglasio je da je "to jedna veoma ozbiljna zloupotreba samog DNK registra, posebno imajući u vidu da mi u ovom trenutku ni zakonskim ni podzakonskim aktima nemamo nijedanu regulu koja bi kazala kako ćemo jednog dana da obrišemo neku osobu iz takvog registra".

"Ukoliko se recimo moj DNK profil pronađe u nekoj takvoj bazi ne postoji način da ja budem izbrisan iz bilo kog od ovih registara, a Zakon o nacionalnom DNK registru je to morao da pokrije i u tom smislu ja ću zauvek biti osumnjičen za bilo koje delo koje se desi bilo gde, a da ostanu neki biloški tragovi bilo slučajno ili zato što sam ja možda  ostavio neki svoj biloški trag u nekom konkretnom predmetu, ja mogi lako postati osumnjičen", objsnio je Stojković i dodao da bi onda morao da dokazuje da je taj trag ostavio ranije, a ne kada se neko krivično delo desilo.

Kaže da u praksi u Srbiji nije bilo takvih situacija, bar ne da on zna, ali da je u drugim državama bilo.

"U Engleskoj je jedna osoba koja je invalid osumnjičena da je na 150 kilometara od mesta gde živi ostavila svoj trag krvi na prozoru kuda je ušao provalnik pljačkajući neku kuću. To je bilo slučajno podudaranje. Nakon što je ta osoba koja je nepokretna, boluje od Parkinsonove bolesti, nekoliko meseci bila izložena ispitivanju, jer svi misle da je DNK nepogrešiva i da ukazuje na izvršioca nekog krivičnog dela, posle nekoliko meseci ta osoba je oslobođena svake sumnje", zaključio je Stojković.

broj komentara 4 pošalji komentar
(četvrtak, 20. jun 2019, 11:12) - Igor Ivanovic [neregistrovani]

Dnk

Srbija uvek kasni u svemu pa i oko dnk registra ali vazno je da je pocelo da se radi na tome dnk identifikacija je pocela da se primenjuje u engleskoj i americi 1994 godine kada su reseni prvi kriminalni slucaji kada su nastale i prve dnk baze. U zakonu o dnk registra treba da se uvede clan da svi punoletni gradjani Republike Srbije kada podnesu zahtev za licnu kartu ili pasos da im se uzme i bukalan bris i odredi dnk profil koji ce biti kasnije unesen u dnk bazu to bi recimo pola placala drzava pola sam gradjanin i kako bi Srbija uradila dnk bazu svog stanovnista do 2025 godine a svak posten gradjanin Srbije ne bi se plasio ako ne ucini bilo kakvo krivicno delo a i ako njegov dnk profil izadje na nekakvome bioloskome tragu to policija moze lako da utvrdi dali je on izvrsio krivicno delo ili nije izvrsio krivicno delo a dnk nije jedini dokaz u krivicnom postupku a zamislite koje prednosti u identifikaciji lica ima nacionalni dnk registar recimo kod razne elementarne nepogode zemlotrese pozare ratove nestala lica i td a narocito u borbi protiv kriminala nasa policija bi bila duplo efilasnija u otkrivanja pocinilaca krivicnih dela. Ima mnogo drzava u svetu gde svoje drzavljane njihov dnk profil obavezno se unosi u nacionalni dnk registar na primer arapske drzave Bahrein Emirati i drugi gde stopa kriminala je skoro nula, mora Srbija da sledi svetske tokove oko dnk baze podataka to je najefilasnije sredstvo u borbi protiv kriminala u svetu.

(četvrtak, 20. jun 2019, 07:53) - anonymous [neregistrovani]

Pitanje za Gospodu

Kad planirate cipovanje?

(sreda, 19. jun 2019, 22:06) - Dragan [neregistrovani]

Pod Obavezno

Da svako ko je ucestvovao u kriminalnim aktivnostima, bio u zatvoru ili ne, ostavi DNK uzrak.

(sreda, 19. jun 2019, 21:29) - anonymous [neregistrovani]

iskreno

treba da se donese zakon po kome bi sva lica na odsluzenju kazne zatvora bila u obavezi da ostave DNK profil.