Pelješački most, hladan tuš za hrvatski san

Dok parlament BiH traži da se zaustave sve aktivnosti u vezi sa izgradnjom Pelješačkog mosta, sagovornici "Dojče velea" uveravaju da su ti zahtevi motivisani isključivo unutrašnjopolitičkim razlozima.

I baš kad se činilo da je odlukom Evropske komisije o isplati 375 miliona evra za izgradnju Pelješačkog mosta uklonjena i poslednja prepreka pre početka izgradnje najvećeg hrvatskog infrastrukturnog projekta, iz Bosne i Hercegovine stiže hladni tuš.

Parlament BiH zatražio je slanje note Hrvatskoj u kojoj će zahtevati obustavu svih aktivnosti vezanih za izgradnju mosta, dok se ne postigne obostrana saglasnost oko tog projekta, a najavljeno je i osnivanje posebne parlamentarne komisije koja bi trebalo da preispita jesu li ispunjeni svi uslovi pod kojima bi projekt postao prihvatljiv za Sarajevo. Da stvar bude neugodnija, sve se to dogodilo neposredno uoči zajedničke sednice vlada Hrvatske i BiH, koja je ove sedmice održana u Sarajevu.

Plenković je u Sarajevu pomirljivo uveravao da Pelješački most "ničim ne ugrožava interese BiH" i da Hrvatska ostaje najangažovaniji portparol interesa BiH na putu prema EU i NATO, očito želeći da ovo pitanje ne zaseni pohvalnu činjenicu – da su se nakon sedam godina uspele sastati dve vlade.

Istovremeno se u Sarajevu ponovo problematizuju i ona pitanja koja su se činila rešenim, nakon što je Hrvatska prihvatila praktično sve zahteve BiH i podigla visinu mosta sa 35 na 55 metara i ostavila 200 metara morskog prolaza između središnjih stubova, što je znatno poskupelo ceo projekat, ali i ona pitanja koja je nemoguće rešiti u preostalih nekoliko meseci do početka izgradnje mosta, poput razgraničenja Hrvatske i BiH na moru.

Iz Sarajeva, naime, sada stižu uveravanja da izgradnja mosta ne sme početi pre nego što se reši pitanje "izlaza BiH na otvoreno more", na koji, po mišljenju stručnjaka okupljenih u Pomorskom društvu u Sarajevu, BiH ima neotuđivo pravo. Pomorsko društvo BiH zahteva da se sudskim putem odredi koridor širine milju i po i dužine 70 kilometara, od Neuma do otvorenog mora.

Hrvatska udovoljila svim zatevima BiH

Hrvatski zvaničnik, odlično upućen u ovaj projekt, koji je želeo da ostane neimenovan – jer u Zagrebu ne žele učiniti ništa što bi podstaklo verbalni sukob – rekao je za Dojče vele kako je ponovno otvaranje ovog pitanja verovatno podstaknuto unutrašnjepolitičkim razlozima.

Prema rečima našeg sagovornika, u ovom slučaju radi se o dva odvojena pitanja. Jedno je pitanje razgraničenja Hrvatske i BiH, a drugo pitanje odnosi se na režim plovidbe na području budućeg Pelješačkog mosta.

Kada je reč o razgraničenju, 1999. je potpisan sporazum o granici između Hrvatske i BiH, koji nikad nije stupio na snagu jer nije ratifikovan, i to zbog pitanja Velog i Malog škoja te vrha poluostrva Kleka. To pitanje, međutim, ne može uticati na gradnju Pelješačkog mosta, budući da će se Pelješački most nalaziti više od 500 metara unutar nesporne teritorije Hrvatske.

A kada je reč o režimu plovidbe, Hrvatska i BiH su to pitanje usaglasile međusobnim sporazumom, kojim je definisana visina mosta od 55 metara i 200 metara morskog prolaza između središnjih stubova. "Prema tome, Hrvatska ne osporava pravo neškodljivog i tranzitnog prolaza za sve brodove iz i prema Neumu, tako da smatramo da nikakvo otvoreno pitanje ovde ne postoji".

Kultura sukoba i nesaradnje

Slično razmišlja i hrvatski evroparlamentarac Tonino Picula: "Očito je, naime, da u BiH koriste mnoge teme, pa i ovo pitanje, za svoje unutrašnjepolitičko razračunavanje. Ovde nije problem u projektu Pelješačkog mosta, nego u politici u BiH. Najnovije 'junačenje' spram Pelješačkog mosta u BiH ne predstavlja ništa drugo nego uvod u nepotrebno dugu kampanju za parlamentarne izbore, koji će se održati u oktobar sledeće godine", kaže on.

Prema njegovim rečima, Hrvatska je pružila BiH sve potrebne informacije o Pelješačkom mostu, a u tom pogledu Hrvatska je bila uspešna i u EU, o čemu svedoči i odobrenje isplate evropskog novca za Pelješački most, čiji je cilj povezivanje delova hrvatske i evropske teritorije, a ne dovođenje BiH u neugodan geostrateški položaj.

Picula stoga veruje da ponovni pokušaj osporavanja projekta Pelješačkog mosta od strane politike u Sarajevu neće ugroziti početak gradnje, a ni odnose Hrvatske i BiH.

Pelješački most Hrvatsku približava Šengenu

Picula je uveren da jedino veliki infrastrukturni projekti, poput mostova i auto-puteva, kao i energetski projekti, mogu izvući BiH iz sadašnje ekonomsko-političke letargije.

Hoće li Hrvatska pre pristupiti Šengenu ili izgraditi Pelješački most? "To je teško pitanje", odgovara Picula i nastavlja: "Pelješački most važan je za Šengen, s obzirom na to da on povezuje teritoriju i osigurava bolju kontrolu nad teritorijom države, što je jedan od vitalnih kriterijuma što za pristupanje Šengenu, iako je za to potrebno zadovoljiti i druge političko-pravne kriterijume, poput nezavisnog pravosuđa i državne uprave očišćene od korupcije".

"No, nadam se da će Pelješački most biti brzo dovršen i da se u njegovom slučaju neće ponoviti priča sa mostom do Čiova", kazao je Picula aludirajući na probleme sa izgradnjom Čiovskog mosta, koji je već trebalo da bude završen, ali će zbog problema u kojima se našao izvođač radova biti gotov tek do sledeće turističke sezone.

broj komentara 20 pošalji komentar
(ponedeljak, 17. jul 2017, 14:45)
Dr.Top [neregistrovani]

@ Tito je dao izlaz na more Bosni i Hercegovini?

Tačno, konačno jedan objektivan i istinit komentar.

(ponedeljak, 17. jul 2017, 13:53)
anonymous [neregistrovani]

Tito je dao izlaz na more Bosni i Hercegovini?

I ovakve gluposti se pisu po komentarima...Tito nije dao izlaz na more BiH, nego joj je dala Mletacka republika, tako sto jedino nije uspela da osvoji parce obale koje su Turci drzali kod Neuma.Zalite se Otelu i drugim mletackim generalima.Ali je zanimljivo da je BiH kod Tita bila jedina republika koja je doslovce definisana u svojim istorijskim granicama (iz 1878).Cak i izmedju Slovenije i Hrvatske, granica u Istri nije mogla da se povuce istorijski, jer istorijski nije ni postojala.

(ponedeljak, 17. jul 2017, 13:47)
Лучо Русофил [neregistrovani]

Једино решење је

Да се измишљени врате својим коренима тако ће нестати сваки неспоразум.

(ponedeljak, 17. jul 2017, 12:01)
anonymous [neregistrovani]

Sta to nas interesuje?

Dokle cemo se baviti stvarima koje nisu bitne za nas???

(ponedeljak, 17. jul 2017, 11:46)
Slaven Stanojevic [neregistrovani]

Most je lep, ali...

Most je jako lep i bilo bi jako dobro da se izgradi. Kada se izgradi autoput Beograd - Bar, izgradnjom mosta Peljesac, nadam se da ce autocestom povezati Peljesac preko Dubrovnika i Herceg Novog sa Bar-om,
te ce to biti jako dobro za turiste iz istocne Evrope koji letuju u Hrvatskoj. Moci ce da preko Srbije i Crne Gore odu u Hrvatsku ili obrnuto. Peljeski most podrzavam iz vise razloga, a jedan od razloga je autoput Beograd - Bar - Dubrovnik - Split - Zagreb - Beograd... i tako u krug. Povezali bi se veci gradovi poput Beograda, Podgorice, Bara, Herceg Novog, Budve, Dubrovnika, Splita, Zagreba, Osijeka, Novog Sada, Beograda... Cela Bosna i Hercegovina bi bila okruzena autocestom, te se nebi moralo ulaziti u Bosnu. Hrvatska treba jos jako puno graditi mostova (otok Brac, Hvar, Rab...), kao i Srbija na Dunavu (kod Vrsca, Novog Sada, Smedereva, Beograda) i na Savi (kod Beograda)

(ponedeljak, 17. jul 2017, 11:12)
anonymous [neregistrovani]

Nije "istina"

da Hrvatska ne postuje odluke "medjunarodnih sudova", vec Hrvatska - naprotiv, postuje sve odliku, koje se donesu u - njihovu korist!Bilo bi najbolje resenje, da naprave umesto mosta - tunel.I, to da krenu sa obe strane, pa gde se susretnu!? Cak, i ako se mimoidju, tim bolje - tada ce imati - dva tunela!!!

(ponedeljak, 17. jul 2017, 11:03)
Влах из Славоније [neregistrovani]

Моја искрена сућут

Жао ми је грађана Реп. Хрватске, јер су им опет наметнули пола милијарде евра дуга. Овај пројекат је још више дефицитаран него сам аутопут кроз Крајину и Далмацију. Поред високих камата, које узимају западњачки банкари, морају и да плате велики дефицит одржавања банкротног аутопута.

(ponedeljak, 17. jul 2017, 10:55)
Nenad Milović [neregistrovani]

Pelješki most

U Neumu živi 90% Hrvata zato je Tito da izlaz na more(Bosni i Hercegovini) samo voljeni maršal je mislio da kad je on doživotni predsjednik bivše nam države da će ta država ostat za vječnost e tu se je dobro zeznuo.

(ponedeljak, 17. jul 2017, 10:45)
rs.si [neregistrovani]

Svađe ranije braće a sada komšija

Hrvatska ne priznaje odluku međunarodnog suda u Hagu u vezi sa određivanjem granice između Slovenije i Hrvatske, BiH sada komplikuje život Hrvatskoj, o nesuglasicama R H in R Sr da i ne govorim.
Ne znam, ako R H i R Slo nisu mogle da se dogovore o bilo kojoj spornoj stvari koja opterećuje njihove međusobne odnose već 26 godina, zašto sada u ime mira među narodima i državama ne priznati odluku međunarodnog suda?
Isto tako mi nije jasno zašto danas BiH koči R H? U ime dobrih komšijskih odnosa bi tako mogli da dozvole gradnju tunela ispod svoje teritorije kojom izlaze na more? Zašto to ne dozvoliti R H?

Izgleda mi kao da je puno lakše biti destruktivan neko konstruktivno govoriti jezikom dobrog komšije.

(ponedeljak, 17. jul 2017, 10:03)
anonymous [neregistrovani]

Da ipak nije na stvari 'podeli pa vladaj'?!

Bečka konvencija 1978., Badinterova komisija, Deklaracija EU Komisije iz 1992. su temelj. Države sukcesori preuzimaju sve što je neka država u ovom slučaju SFRJ potpisala na međunarodnom planu, Osimski sporazum je dokrajčio Londonski ugovor iz 1915. bivše republike su suverene države. Niti Hrvatska može da odlučuje o gradnji Koridora 10 u Srbiji, niti će BiH odlučivati što će i gde da Hrvatska gradi na svom teritoriju, niti bi EU trebala da ignoriše Rezoluciju UN 1244 o Kosovu...Žalosno, jer ceo region tone u bedu.