Vajgl: Moguće da je sukob u Kumanovu bio delo džihadista

Situacija u Makedoniji je veoma ozbiljna i, nakon oružanih sukoba u Kumanovu, evropske institucije su to shvatile, rekao je izaslanik EP Ivo Vajgl, ne isključujući mogućnost da je to bio obračun radikalnih islamista, ali i boraca za "Veliku Albaniju".

Ivo Vajgl, koji je jedan od trojice posrednika u pregovorima sa makedonskim liderima VMRO-DPMNE Nikolom Gruevskim i opozicionog SDSM-a Zoranom Zaevim o prevazilaženju višemesečne političke krize, kaže da su problemi u Makedoniji višeslojni.

"Imamo posttranzijsku situaciju u kojoj je glavno kako zgrabiti što veći deo državne imovine iz bivše Jugoslavije, a stepen korumpiranosti je visok. Unutar etničkih grupa postoje interesi na koje se velikim delom utiče spolja", rekao je Vajgl u intervjuu zagrebačkom Večernjem listu, prenosi Tanjug.

Upitan da li govori o Albaniji, Vajgl je rekao: "Mislim na Albance kod kojih je teško odrediti ko predstavlja autentičnu albansku političku i društvenu strukturu, a koga je moguće usmeravati u okviru ideje o kojoj niko ne želi govoriti, ali ona je tu. Ideja 'Velike Albanije'".

Podsetio je da i albanski premijer Edi Rama preti Makedoniji vetom za NATO.

Situacija je, ističe Vajgl, složena i zato incident u Kumanovu može objasniti samo nezavisna istraga.

Ukazao je, međutim, da ima dosta indicija za pretpostavku da sukobi u Kumanovu imaju veze sa radikalnim islamizmom.

"Neki od tih ljudi koji su u Kumanovu učestvovali u - očito - vrlo profesionalnoj terorističkoj akciji, borili su se u Siriji i Iraku. Oni znaju s kojom su idejom došli u Kumanovo. A to je džihad i širenje na evropsko tlo radikalnog islama. Dopuštam da su tu i drugi motivi - 'Velika Albanija' ili povezanost s domaćom političkom scenom, iako teško verujem u to da je bilo ko spreman preuzeti odgovornost za smrt osmoro policajaca", naveo je.

Garancija za stabilnost članstvo u EU 

Čini se, kaže, da su upravo zbog Kumanova u evropskim institucijama shvatili da je situacija izuzetno opasna, da se njome može manipulisati spolja i da može prerasti u regionalni sukob.

"Ja to nikada nisam isključivao i verujem da je garancija za stabilnost regiona samo članstvo u EU i verovatno u NATO-u iako imam rezerve u vezi s NATO-om kao globalnim policajcem", naveo je.

Na opasku da Makedoniju ne naziva bivšom jugoslovenskom republikom, Vajgl kaže da je to "apsurdna denominacija".

"Po toj bih logici mogao reći da sam iz nekadašnje jugoslovenske republike Slovenije ili bivše austrougarske pokrajine Kranjske. Potpuno je apsurdno i iracionalno da Grčka, koja traži od nas razumevanje i pomoć, pokazuje tako malo solidarnosti za susede i nerazumevanje za to da se nepriznavanjem Makedonije stvara žarište krize na njihovim granicama", rekao je Vajgl.

Prema njegovim rečima, spor o imenu je bilateralni spor, isto kao što je razgraničenje Hrvatske i Slovenije, a koje je Slovenija iskoristila za blokadu Hrvatske.

"Nikad nisam bio za to da se države bivše Jugoslavije međusobno ucenjuju. Moj je stav bio, i kao ministra spoljnih poslova i predsednika Odbora za spoljne poslove, da države sporove reše pre ulaska u EU, jer ta pitanja nekim slučajevima postaju oružje nacionalista. Već na obzoru vidim sledeće sporove: Hrvatska i Srbija, Hrvatska i BiH, pa BiH i Crne Gore", rekao je Vajgl.

broj komentara 3 pošalji komentar
(utorak, 26. maj 2015, 21:27) - anonymoussinisa [neregistrovani]

ivo

ivo je vrlo iskusan politicar i vrlo dobro poznaje problematiku ovog regiona tako da bih mogao da zastupa i da svoim predlozima i sugestijama predstavi pravo lice ovih problema u evropskoj uniji.

(ponedeljak, 25. maj 2015, 15:35) - anonymous [neregistrovani]

Pa dobro g.Ivo,

zašto pokrenuste razbijanje zajedničke države, kad ste već tako dalekovidi. Modifikovana i preuređena sigurno bi bila dobra brana za sve opasnosti koje smo već videli i koje naslućujete. Ali, niste skupili dovoljno snage da je preuredimo u skladu sa demokratskim pravilom "jedan čovek-jedan glas". Teško vam je bilo pristati na to, posle Titove demokratije u kojoj je svaka Republika, bez obzira na broj stanovnika, imala isti broj poslanika i pravo veta.
Na isto to ste u EU pristali ( i danas imate 8 poslanika u evropskom parlamentu, a bolje da vas ne potsećam koliko ih imaju veće države ). Teško je bilo prihvatiti da je jedan Slovenac jednak jednom Bosancu ili kome drugome.Sad imamo šta imamo.

(ponedeljak, 25. maj 2015, 12:39) - bb [neregistrovani]

bice da jeste

Nije da je moguce, nego jeste.