Nova Evropska komisija počinje petogodišnji mandat

Evropska unija od danas ima novu Evropsku komisiju, novog šefa diplomatije i novog predsednika Evropskog saveta.

Evropska komisija u novom sazivu, sa Ursulom fon der Lajen na čelu, danas počinje sa radom.

Petogodišnji mandat nove Evropske komisije čelu sa prvom ženom predsednikom počinje mesec dana kasnije nego što je to bilo planirano.

Istovremeno u novom sazivu Evropske komisije postignut je do sada najveći rodni balans tako da od 27 najviših pozicija 11 imaju žene.

Zbog problema oko sastava novog tima komesara, odnosno zbog promena kandidata za komesare iz Francuske, Mađarske i Rumunije, novi saziv Evropske komisije dobio je "zeleno svetlo" Evropskog parlamenta za početak 27. novembra.

Zvanično, 25 komesara na čelu sa predsednicom Ursulom fon der Lajen danas postaju novi tim koji će do 31. oktobra 2024. godine predstavljati izvršnu vlast EU.

Predsednica Komisije najavila je da će fokus rada njenog tima u narednih pet godina biti na jačanju uloge EU u svetu, zaštiti klime, digitalizaciji, ali i približavanju Zapadnog Balkana Uniji.

U novom sazivu Evropske komisije nalaze nova lica kao i komesari koji koji iza sebe već imaju staž u Komisiji, ali ovoga puta dobijaju nove resore.

Treći petogodišnji mandat na mestu EU komesara, ovoga puta zaduženog za budžet i administraciju EU, ima dosadašnji komesar za pristupne pregovore Johanes Han.

Među povratnicima tu su i Frans Timermans (zelena agenda), Margaret Vestager (digitalno doba), Marija Gabrijel (inovacije, kultura, obrazovanje, mladi), Vera Jurova (vrednosti i transparentnost), Maroš Šefčovič (institucionalni odnosi) i Fil Hogan (tragovna).

Među poznatim licima iz prethodne Evropske komisije naćiće se i Margaritis Šinas, bivši glavni portparol predsednika Junkera, a sada komesar za promociju evropskog načina života.

Nova lica Komisije biće Oliver Varhelji (susedstvo i proširenje), Didije Rejnders (pravda), Kadri Simons (energetika), Juta Urpilainen (međunarodno partnerstva), Tieri Breton (unutrašnje tržište), Paolo Đentiloni (ekonomija), Vladis Dombrovskis (ekonomija za dobrobit ljudi), Virginius Sinkevičius (priorodna sredina, ribarstvo i okeani), Dubravka Šuica (demokratija i demografija).

Tu su i Stela Kirijakides (zdravstvo), Nikolas Šmit (radna mesta i socijalna prava), Helena Dali (jednakost), Januš Vojcekovski (poljoprivreda) Elisa Fereira (kohezia i reforme), Adina Valean (transport), Janez Lenarčić (krizni menadžment), Ilva Johanson (unutrašnji poslovi).

Kao potpredsednik Komisije i novi šef diplomatije EU Žozep Borelj dolazi na poziciju koju je u prethodnih pet godina imala Federika Mogerini.

Borelj će od Mogerini naslediti i ulogu glavnog posrednika u dijalogu Beograda i Prištine.

Novi šef diplomatije EU kaže da dijalog Beograda i Prištine "predugo traje" i da se trenutno stanje ne može nastaviti.

"Jedna stvar je jasna: Kosovo i Srbija moraju da postignu sporazum. To je važno. Uradiću sve što mogu kako bi ispunio ovaj prioritet", izjavio je Borelj.

On kaže da "dobro poznaje Beograd" i najavljuje je da će čim stupi na dužnost njegova prva poseta biti Priština.

Evropska komisija je glavno izvršno telo EU koje po svom sastavu i funkcijama podseća na vladu.

Umesto ministara sastoji se od komesara zaduženih za različite resore, a iz svake zemlje članica Unije dolazi po jedan član tima Komisije.

Komisija koja će u narednih pet godina biti jedna od tri najznačajnije EU institucije, pored Parlamenta i Saveta, sastoji se od predsednice, 25 komesara i šefa diplomatije EU koji ujedno ima i funkciju potpredsednika Evropske komisije.

Novi predsednik Evropskog saveta

Zbog promena u imenovanju komesara, početak mandata nove Evropske komisije poklopio se i sa promenom na čelu Evropskog saveta.

Zvanično, od danas počinje i mandat novog predsednika Evropskog saveta Šarl Mišela.

U naredne dve i po godine, sa mogućnošću jednog obnavljanja mandata, sastancima EU lidera predsedavaće bivši belgijski premijer Šarl Mišel.

Mišel je treći po redu predsednik Evropskog saveta, a na ovu poziciju došao nakon petogodišnjeg mandata Donalda Tuska, kojme je prethodio prvi izabrani predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej.

Nakon ovogodišnjih evropskih izbora i imenovanja čelnih ljudi Evropskog parlamenta, Komisije i Saveta, izabrani predsednici David Sasoli, Ursula fon der Lajen, Šarl Mišel i nova predsednica Evropske centralne banke Kristin Lagard na ceremoniji u Briselu zvanično će obeležiti i desetogodišnjicu stupanja na snagu Lisabonskog ugovora.

Potpisan 13. decembra 2007. godine u Lisabonu od strane lidera zemlja članica i EU institucija, Lisabonski ugovor stupio je na snagu 1. decembra 2009. godine.

Lisabonski ugovor dopunjuje prethodne Ugovore o EU, odnosi se na institucionalno funkcionisanje i predstavlja ustavni okvir Unije.

On između ostalog propisuje mogućnost izglasavanja odluka kvalififikovanom većinom u Savetu EU, jačanje uloge Evropskog parlamenta kao i usportavljanje pozicija predsednika Evropskog saveta i šefa diplomatije EU zaduženog za zajedničku Službu za spoljne poslove i bezbednost.

Lisabonski ugovor uvodi kao pravno obvezujuću Povelju o osnovnim pravima i po prvi put zemljama članicama daje zakonsko pravo i definiše proceduru izlaska iz Unije.

broj komentara 0 pošalji komentar