„Туркињина прича“ – литература и стварни живот

Како су две сестре - јунакиње скандала који је тихо потресао Турску почетком прошлог века, као књижевни ликови започеле своје бекство у Европу, говори књига „Туркињина прича“ Хадиџе Зенур, старије сестре актерки ове афере. У ту причу, посредно је умешан и Београд.

Невероватна прича о судбини две сестре, које су као последњи чин гушења својих права и слобода доживеле своју договорену удају. У потрази за неким ко ће пренети свету како живе жене у Турској и на тај начин, како су веровале, помоћи њиховом ослобађању , сестре су успеле да на паклени књижевни план наговоре писца Пјера Лотија, који је већ био познат по роману са орјенталном тематиком.

Пре него што је роман у коме су оне главне јунакиње и објављен, сестре су „Орјент експресом“ побегле у Европу. Ово није књижевни заплет, већ стварни догађај.

Сестре су биле пореклом из угледне и имућне османске породице, ћерке министра спољних послова за време владавине последњег турског султана. Образоване. Њихово бекство изазвало је прави дипломатски скандал.

Нестварне хероине једног романа, постале су главна вест у свим водећим европским новинама. Отац је морао да их се одрекне, али до своје смрти финасијски им је помагао.

„Када је реч о Турској, оне су толико специфичне, да рецимо, данас један број турских колега сматра да Зеине чак није ни постојала, да су њихови ликови фиктивни у потпуности“, наглашава професор др Данијела Стефановић.

Писма која је пре скоро сто година припредила њихова пријатељица, енглеска новинарка и феминисткиња Грејс Елисон, сведоче о њиховом освајању слободе и о сусрету са европском културом.

„Први шок наступа њиховим боравком у Ници, немогућношћу да пронађу хотел, немогућношћу да пронађу било какву врсту помоћи у поређењу са оним што оне познају као орјентално гостољубље или гостопримљивост која је њима уобичајена. Тога у Европи нема“, додаје професорка Стефановић.

Београд се у писмима помиње два пута. Међутим он је био веома важан на њиховом путовању.

„У Београду су провеле неко време. Делом у хотелу 'Гранд', делом негде, вероватно у Топчидеру, склоњене у некој од вила. Сестре су инкогнито успеле да побегну из Београда уз помоћ пријатеља и 'једне особито лепе даме', чији нам идентитет још није познат, али можда једног дана установимо ко је био београдски пријатељ“, наводи професорка.

Испреплетаност литературе и стварног живота ову орјенталну причу, оставили су управо тако, негде између, да и данас турска култура две сестре не проучава као стварне историјске личности.

број коментара 0 Пошаљи коментар