Музеји будућности, спој технологије и културне баштине

Директор Музеја "Забрањени град" из Пекинга, најпосећеније установе те врсте на свету, Ванг Сјудонг гост је Србије. Са министром за иновације и технолошки развој Ненадом Поповићем разговарао је о сарадњи Србије и Кине у области дигитализације културног наслеђа. Потписан је и Меморандум о разумевању Народног музеја и Музеја Забрањеног града у Пекингу. У ексклузивном интервјуу за РТС Сјудонг је рекао да су оне омогућиле да се много већи број људи упозна са културним добрима.

Ванг Сјудонг је у интервјуу за РТС рекао да је по доласку у Србију одмах почео да обилази културну баштину, манастире, Народни музеј и да је успео да види да је историја Србије веома дуга а култура веома богата. 

Посетили сте Народни музеј, манастире Студеница и Сопоћани, шта је на Вас оставило најјачи утисак?

Манастири не само што представљају историјску грађевину и уметност у њој него представљају један значајан део културе. Та култура се одражава у религији која до дана данашњег остаје место где се одвијају одређене активности. Ова светска културна баштина, која се налази у Србији у погледу заштите културне баштине и управљања користи се мерама које су предвиђене светским организацијама и на исти начин радимо ми у Кини. Фреске су заиста изванредне.

Како сте Ви баштину у музеју Забрањеног града приближили просечном посетиоцу и туристима?

У музеју Забрањени град имамо два правца, са једне стране та културна баштина је у ствари наслеђе из царских дворова, а са друге стране имамо укупно преко милион и осам стотина хиљада артефаката. То је светска културна баштина и око 80 посто нашег музеја је отворено за посетиоце. Кориситмо прилику да путем изложби приказујемо нашим посетиоцима сву ту културну баштину, а са друге стране користимо дигитализацију како бисмо приближили нашим посетиоцима. Такође, користимо и учионице као део друштвеног образовања како би се наши посетиоци још дубље упознали са културном баштином. То се посебно односи на децу, на ученике који могу да се лично увере и нешто науче из те културне баштине.

Дигитализација је начин да заштитимо дигиталне информације и фотографишемо, и прикупимо све информације на једном месту, истражујемо, селектујемо, прослеђујемо корисницима.
Ми такође организујемо и дигиталне изложбе, користимо друге начине како бисмо све те информације приближили нашим корисницима.

Шта значи дигитализација културне баштине и како се спроводи?

Пре него што сам дошао на место директора Забрањеног града радио сам у Дун Хуангу и тамо сам радио на промоцији дигитализације, подстицању процеса дигитализације. На основу мог искуства потребно је да се има једна стална радна екипа која ће радити само на том послу. И веома је важно да постоје технички стандарди, како би се на тај начин могло сарађивати са другим колегама.

Истовремено је потребно да научници из разних области, културе, образовања, историје, цивилизације, да проучавају ту културну баштину како би успели да извуку њену праву вредност. Потребно је да разултати које добијамо од дигиталне технологије и резултати рада научника из разних области, спојимо и претворимо у резултат који ће бити веома привлачан посетиоцима. На тај начин ће много већи број људи успети да се упозна са тим културним добрима.

На који начин би Србија могла да дигитализује своју културну баштину?

У суштини ја сам већ видео да наше колеге из Србије користе дигиталну технологију за прикупљање информација. Када смо били у манастиру Студеница видео сам да они на тај начин прикупљају информације о светској културној баштини. Видео сам тродимензионалне слике и изглед комплетног манастира, има много информација о њему. Могли смо преко ај педа да скенирамо и аутоматски се појављује велики број информација. Такође смо испробали њихов метод примене wе аре технологија и било је добро. Што се тиче дигиталне технологије, наше колеге у Србији не заостају за колегама у Кини.

Јако је важно да се у ствари технолошка достигнућа искористе да се истражи културна баштина, да се прикупе информације, да се споји технологија и културна баштина и на најбољи начин презентује корисницима.

Србија и Кина имају и политичке и економске односе, вероватно најбоље у историји. На који начин би, по Вашем мисљењу, наше две земље могле да остваре чвршћу сарадњу у области културе?

Слободно можемо да кажемо да су кинеско српски односи на највишем нивоу у историји. Али да би се одржали овако добри односи мислим да је за то веома потребна сарадња и размена у области културе. Данас пре подне смо били на састанку код господина председника, и он је инсистирао да се продуби и ојача сарадња у области културе. Председник Си такође наглашава и истиче да је потребно да се односи између двеју држава, базирају на односима културе јер је веома важно да комуницирају народи и да се комуницира путем културе.

Мислим да у будућности има неколико ствари у којима можемо сарађивати. Са једне стране то је светска културна баштина, односно органи који се баве светском културном баштино, јер управо те институције и та светска културна баштина представља једну земљу у областима у којима је најбоља. Када се довољно добро упозна та светска културна баштина то ће значајно потпомоћи боље упознавање једне земље и културе.

Истовремено треба да радимо и на сарадњи музеја и на заштити музеја јер музеји представљају заштиту експоната и заштиту културе једне земље и представљају будућност. 

У Србији је најстарији Народни музеј који има већ 175 година постојања, и са те тачке гледишта ми имамо много да научимо од колега из Србије.

На тој основи онда стручњаци могу да направе план како да размењујемо изложбе. На основу тих размена изложби онда ће становници те друге земље успети да се боље упознају са историјом и културом земље која спрема изложбу. Веома смо срећни јер смо чули информацију да у Србију највећи број туриста долази управо из Кине. Ја сам убеђен да ће у будућности бити много кинеских становника који ће доћи у Србију.

Шта бисте издвојили од експоната да се обавезно посети у Забрањеном граду?

Пре свега треба доћи и видети те царске палете, са дрвеном конструкцијом. То треба видети и то има велику вредност. Наравно има јако пуно експоната и јако пуно различитих изложби и обавезно препоручујем да се види изложба слика и изложба порцелана. Из те две области има најсвестраније прикупљених артефаката а заиста има предивних комада. Ми можемо да видимо из области сликарства најбоља дела из традиоцналне области, а у области порцелан, може да се види оно што је најуспешније на свету. Наравно ми имамо много привремених изложби, које су изложбе из различитих земаља.

број коментара 1 Пошаљи коментар
(уторак, 10. сеп 2019, 14:54) - ZAk [нерегистровани]

kult

Odlicno svaka cast!Kultura pred se!