Чекајући Уелбека, писца који има статус рок звезде

Књижевни догађај године: најконтроверзнији писац на свету долази у Београд. Антихерој данашњице, провокатор, политички идеолог или ангажовани писац – мање је важно: он свакако показује да литература и даље има утицај у свету. Мишел Уелбек се очекује с нестрпљењем, баш као свака његова нова књига.

Он је провокатор у свађи са француском културном јавношћу. Исторемено, он је и добитник најзначајнијих признања и најтиражнији и најпревођенији француски писац. Мишел Уелбек одбио је да гостује у многим западноевропским земљама, али одлучио је да дође у Србију.

"Прошле године био је само у Грузији. Њему нуде баснословне суме неки издавачи, али није му то занимљиво, а кад је добио позив из Србије – одмах је одговорио никакве посебне услове није имао", каже Иван Бевц, Уелбеков београдски издавач.

О доласку у Србију са писцем је преговарао писац Владимир Арсенијевић, оснивач фестивала КРОКОДИЛ.

"Можда из досаде западног света прихвата лакше те земље које су на рубу тог света, које му делују културно динамичније. Он је тражио да проба домаће специјалитете и пије домаћа пива, ми смо питали да ли можда мисли на ракију – био је прецизан – жели пиво", наводи Арсенијевић "специјалне" услове.

"Само да дође!"

Како ће тачно изгледати боравак Мишела Уелбека у Београду? Оно што се зна то је да ће два дана потписивати књиге читаоцима, а у петак ће имати и књижевно вече, када ће на књижевном фестивалу КРОКОДИЛ с њим разговарати новинарка и дугогодишњи дописник из Париза Ана Оташевић.

"Феномен писца који има статус рок звезде и интересовање за њега и његове књиге говоре да у свету те фигуре писаца и интеклтуалаца још нешто важе", каже Ана Оташевић.

"Он је човек који изненађује тако да не бих могла да дам тачан одговор шта ће се десити, али оно што се у Француској дешава јесте коментар да је он политички догађај – он је неко ко реагује на политичку ситуацију или је део политичке ситуације", каже Нада Поповић Перишић, некадашњи амбасадор СРЈ при Унеску у Паризу.

Како је Уелбек човек тренутка, тешко је предвидети детаље његовг боравка у Београду. А има чак и оних који, на основу његовог ранијег понашања, кажу да је најважније управо то – да дође.

"Он је обишао читав свет а опет се људи до краја питају да ли ће заиста доћи, до самог краја се питају да ли ће заиста бити ту пред нама", наводи Ана Оташевић.

Ако се Бегбедеу допао Београд, да ли ће и Уелбеку?

"То што он игра, аглосаксонски речено 'Нe's playing hard to get', он мало затеже и прави фаму и то је део тог 'star' система који се успосатвио у књижевности", каже књижвни критичар Теофил Панчић.

Уверен је да ће Србија, као "једна мала затурена земља на рубу Европе" која је кроз историју била повезивана са ратовима, диктатурама, атентатима и таквим "мирисом паљевине" човеку као што је Уелбек бити свакако занимљивија него неко конвенционално књижевно вече које би у нпр. Немачкој било пуко "отаљавање промоцијских послова".

"Можда му је привлачна та политичка нестабилност или сиутација која је тренутно, тај хаос око Косова, то би могло да буде занимљиво, а можда се информисао и схватио да је ово земља којој је и литература битна и где би се он као савремен писац добро уклопио у оно што се тренутно пише", сматра Поповић Перишић.

Арсенијевић верује да му се допала и могућност да говори пред публиком која на фестивалу броји више стотина посетилаца, што је неуобичајено за књижевне вечери где се посетиоци, у најбољем случају, броје десетинама.

Исток је Уелбеку свакако занимљив, враћа му се повремено усвојој књижевности, сматра Оташевићева, која верује да је можда и Фредерик Бегбеде помогао да Уелбек каже "да" Србији.

Јесте други неваљац француске књижевности Фредерик Бегбеде раније долазио у Београд, о којем је доста чуо од стрине која је из Србије. Таблоидно делује приписивање утицаја рођачким препорукама, али, с друге стране, чак ни то не треба олако одбацивати.

Најпознатији писац о којем се не зна скоро ништа

Није лако сазнати више информација о човеку који даје различите податке и о годино свог рођења. Ако и открије нешто о себи – врло често и врло брзо – сам то доведе у питање.

Тако је пре неколико година у интервјуу управо Бегбедеу рекао да човек када дође у неке године "треба да плаћа жене и престане да даје интервјуе".

Друго правило је применио, а прво, које је изазвало гнев жена и због којег је, између осталог и ко зна који пут, оптужен за мизогинију, изгледа да није. Наиме, прошле године се оженио двадесет година млађом "дамом из Шангаја" (тако сам описује своју супругу) и, кажу, почео је да води миран породични живот.

Треба ли рећи да им је кум био управо Фредерик Бегбеде, а да је јавност о венчању, сасвим конвенционалном, највише информација добила од Карле Бруни Саркози, некадашње прве даме Француске.

Уелбекова блискост са Карлитом, како је зове, датира од раније, из времена док још није упознала Саркозија. Она је снимила и песму по књизи "Могућност острва" за коју је Уелбек рекао да му је најважнија од свих које је написао и по којој се сам режирао филм, јер није допустио ником другом.

Писац који критукује естаблишмент, а опет близак је са људима који су били део тог света који критикује! Да ли му то помаже да предвиди догађаје, што је већ постало неписано правило у вези са његовим романима – било да је реч о нападу на куле близнакиње, исламу у Француској или побуни "жутих прслука"?

"Чињеница јесте да су се неке ствари дешавале како је он предвидео, али опет кад погледате –можда то није ни било тешко предвидети и чињеница јесте да та фама и ти скандали су можда подигли интересовање за његову књижевност, али ја не видим ништа лоше у томе: можда је на тај начин један број људи који нису склони тако озбиљној књижевности дошао до његових књига, прочитао их и подигао за степеницу више свој читалачки укус, а они који воле добру књижевност, свакако нису одустали због тога", оцењује Уелбеков београдски издавач.

"Било је то у време Макрона..."

"Често он бива оспораван, умањује му се књижевна вредност, неки кажу то је манипулација. Мислим да је важан осећај за доба у којем живимо, јер већ од Елементарних честица ви видите његову способност – он пише као с неке даљине, као да је сам у некој будућности, што је фантастично. И то се види и у Серотонину где он на једном месту само кратко каже 'било је то у време када је Француском владао Макрон'. То је изузетан одећај времена, он садашње време види са свим његовим последицама", оцењује Арсенијевић.

Уелбек не би био Уелбек кад не би био контроверзан до краја – баш од тог председника Макрона примио је орден легије части. И то је наравно отворило питања да ли је изневерио своју публику. Ипак, показало је и да је контрадикција једино чему је Уелбек сигурно доследан.

А шта он то, заправо, пише?!

Према Уелбеку нико није равнодушан, једни му приписују чак и пророчке моћи, други оспоравају књижевни таленат. И ту и ми нисмо мимо света – и код нас се воде исте полемике.

"Оно што је мени као писцу главно – он је као писац доста танак. Уелбек је више есејиста коме прича служи да поткрепи оно што хоће да каже", каже писац Владимир Кецмановић.

"То кад неко каже 'тај и тај није неки писац, то нису романи то су есеји', па кад бисмо тако гледали могли бисмо да кажемо и за Достојевског из неког угла да је писао филозофско-теолошке расправе", категоричан је Теофил Панчић у тврдњи – Уелбек јесте романописац.

Панчић сматра да је важан и контекст у ком писац делује, а Уелбек делује у савременој западној цивилизацији где је "мејнстрим" бити либералан, мулиткултуралан и подржавати лево оријентисани либерални естаблишмент. А то је, у овим "нашим унутрашњим поделама" отворило питање како ће се Уелбек, политички некоректан, снаћи на фестивалу који промовише регионалну сарадњу и оно што се већ деценијама сматра европским вредностима.

И док Владимир Кецмановић сматра да гост и домаћини на крају једни другима "неће бити одушевљени", Теофил Панчић сматра да није посао ни КРОКОДИЛ-а ни Уелбека да се уклапају, као и да је госту из Француске пре место на оваквом фестивалу.

"Где би требало да иде? Можда у Француску 7 (Удружење књижевника Србије, прим. Д.И.)?! Па неће бити", сматра Панчић.

"Живимо у чудном, ненормалном времену"

Занимљиво је и да је Мишел Уелбек добар познавалац руске књижевности и то видимо и његовом последњем роману. А недавно је коментариосао и своје француске претходнике, оценивши како су и Сартр и Ками себе сматрали филозофима, "на један претеран начин", али да су практично све интересантне идеје после Другог светског рата у Француској формирали у ствари романописци, а не мислиоци.

Уелбек себе описује као писца опште клонулости. Ипак, кажу да највише воли да себе посматра као песника. У Србији је управо изашла и збирка његове поезије Не мирим се – пред гостовање у Београду. Ситуација је иста као и са романима – издавач је "Воока", преводилац Владимир Јанковић.

Како год да посматрамо Уелбека, једно је сигурно – долазак у Београд писца који више него било који други на свету данас узнемирује духове, већ у самој најави постао је књижевни догађај године.

број коментара 2 Пошаљи коментар
(петак, 07. јун 2019, 18:57) - anonymous [нерегистровани]

Никако ми не иде уз њега "екипа" Арсенијевић, Панчић, Поповоћ-Перишић...

....он је њихова сушта супротност! Управо због "таквих" он обилази егзотику попут нас, Грузије и.т.сл.

(петак, 07. јун 2019, 10:54) - Милан Марковић [нерегистровани]

Сјајан прилог

Не знам да ли Србија и српска јавност треба да прихвати долазак писца као комплимент или као потврду да смо чудна земља колико и славни гост који ће нас посетити? У сваком случају, уживајте у ексклузиви која нам је подарена.