недеља, 07. мар 2010, 14:44 -> 16:06
Винча мења уџбенике археологије
У доба винчанске културе, пре 7.000 година, догодила се прва индустријска револуција, открила је млада археолошкиња из Србије Миљана Радивојевић, која је на докторским студијама на Институту за археологију Универзитета Колеџ у Лондону.
Открили смо најстарије технолошке остатке бакра у Винчанској култури, за које се до сада сматрало да их нема, рекла је Радивојевић новинарима у Народном музеју у Београду, у којем, заједно са својим ментором Тилом Ререном, наставља истраживање.
"Пронашли смо неугледне мале комадиће, зеленкасто-сивкасте боје, које је тешко пронаћи у земљи. Само захваљујући пажљивим истраживањима, они су пронађени", истакла је Радивојевић.
Згура - доказ технолошке обраде метала
Млада археолошкиња је објаснила да је највећи резултат истраживања на локалитету Беловоде проналазак малих комадића згуре, технолошког отпада при процесу топљења метала, који су сачували информацију шта се догођало у прошлости.
Ми из једног малог комадића можемо да уочимо какви су били услови топљења, које су биле темпераратуре, какви су били технолошки процеси, која је била врста руде, додала је Радивојевић.
"Знајући да се то догађа овде, на Балкану, ми имамо пуно права да причамо о првој индустријској револуцији Европе и света", нагласила је Радивојевић.
До сада је, како је нагласила Радивојевић, постојао један поглед на археологију, према коме су цивилизација, култура и техолошки напредак настали на Блиском истоку.
"Ово је поглед одавде, са Балкана. Са једне истанце, ми можемо тврдити да у људском друштву идеје настају на више места у свету", нагласила је она и поручила да резултат овог истраживања показује да не постоји један извор свемудрости и напретка света.
Млада научница је најавила да ће први део резултата истраживања бити доступан светској академској јавности за два месеца. Можемо очекивати да ће се резултати истраживања за пет до десет година наћи у уџбеницима.
Радивојевић је нагласила да финансијска конструкција истраживања није завршена, јер фали још новца за трећу годину студија.
Британска влада је платила половину целокупне суме која износи 90.000 фунти, која је наишла и на разумевање министарстава културе и науке у Србији, Фонда за младе таленте и још неколико финансијера који имају интерес за ово истраживање.
Ререн: Винчанска култура имала развијено занатство пре Блиског истока
Професор на Институту за археологију на Универзитету Колеџ у Лондону Тило Ререн објаснио је да је Винчанска култура имала развијено занатство, технологију и знање у исто време, можда и раније него на Блиском истоку или Ирану.
Према његовим речима, људи на Балкану су пре више хиљада година од метала правили алатке које су много боље од алатки од камена.
То је полазна тачка индустријске револуције настале пре 7.000 година, поручио је Ререн.
Ниво индустрализације је сасвим другачији од онога што ми данас мислимо, али је принцип исти, нагласио је Ререн који је био позитивно изненађен резултатима Миљаниног истраживања.
Археолог Душан Шљивар из Народног музеја у Београду, као носилац истраживања на локалитетима винчанске културе, подсетио је да су истраживања на локалитетима Беловоде, код Петровца на Млави, и Плочник, код Прокупља, почела 1994. године, али да се до капиталних резултата дошло сарадњом са Интитутом за археологију из Лондона.
Беловоде и Плоче су два највећа насеља винчанске културе, која заузимају око 100 хектара, истакао је Шљивар и објаснио да је на оба локалитета истражено само 400 квадратних метара.
"То је један промил свега тога и ко зна шта нас тамо још очекује. Нажалост, средства су скромна", рекао је Шљивар. Он се нада да ће после ових изузетних налаза добити више средстава за даља истраживања.
| << | >> |