Време ради за Курде

Међу познаваоцима прилика на Блиском истоку није ретко мишљење да би независност Курдистана представљала допринос регионалној стабилности, јер би нова држава била оаза мира и просперитета и, као таква, својеврсна брана надирућем верском фанатизму међу сунитским муслиманима.

Белешка о аутору

Београдска "Чигоја" објавила је недавно књигу "Између Турске и Европе: записи и сведочанства између две дипломатске мисије" амбасадора Србије у Грчкој Душана Спасојевића.

Књига обухвата Спасојевићеве аналитичке и коментаторске текстове објављиване у београдским дневним листовима и недељницима између две амбасадорскe мисијe, у Турској (2010-2013) и Грчкој, где се налази од прошле године.

Спасојевић је дипломирао на Правном факултету у Београду, а магистрирао међународне односе на Лондонској школи економије и политичких наука. Пре дипломатске каријере био је ангажован у Савезном министарству унутрашњих послова и у Министарству одбране.

Интернет портал РТС-а објављује најинтересантније делове из књиге Душана Спасојевића.

Док пажњу читавог света заокупља новопроглашени калифат, на северу данашњег Ирака све је спремно за рађање једне друге државе - Републике Курдистан.

У Ербилу, будућој престоници, формирана је влада националног јединства, а стручњаци за уставно право стигли су из далеког Квебека да председника Махмуда Барзанија и Курдску регионалну владу посаветују како озаконити већ постојећу "реалност на терену".

Да не изостане међународни легитимитет, постарао се Бенјамин Нетанјаху. Израелски премијер је, наиме, крајем јуна, у једном програмском говору о ситуацији на Блискoм истоку, подржао независност Курдистана, "ратничке нације, која је политички умерена и вредна државности". Наравно, има и престоница које у "малом Курдистану" данас виде својеврсни Пијемонт панкурдског уједињења сутра, и код којих идеја о курдској нуклеус-држави не престаје да изазива грозничаву забринутост.

Преко тромеђе Ирака, Сирије и Турске, на територији приближној величини некадашње Југославије, простире се Курдистан. На земљи која одвајкада даје најмекши памук и најпостојанији мермер, а одскора нафту и природни гас, живи највећи народ без своје државе – Курди. Према већини релевантних процена, њих четрдесет милиона.

Прилика да вековна борба за слободу буде преточена у националну државу Курда претрпела је бродолом пре сто година. И поред подршке тадашњег председника САД Вудроа Вилсона да се по распаду Османске империје право на самоопредељење призна и Курдима, енглеско-француски колонијални споразум поделио је тај народ у три новонастале државе.

Осим у Ираку, Сирији и Турској, Курда има и у Ирану, на чијем северозападу живи њих неколико милиона. Током читавог 20. века тај народ је против своје воље држан у стези.

Захваљујући муклој источњачкој издржљивости и још сировијој националној енергији, отпорна снага Курда није јењавала, и на самом почетку новог миленијума поново им се указала шанса да остваре давнашњи сан.

Стара качачка крв у међувремену се облагородила настанком једне интелектуалне елите, и на истоку и на западу школоване за изазове националне борбе за независност.

Пресудан утицај да, од краја Хладног рата наовамо, "мали Курдистан" на северу данашњег Ирака постане више јава него сан имала су два фактора: подршка најутицајније велике силе и огромне резерве нафте и природног гаса. Блиско савезништво са САД у заједничком подухвату обарања Садама Хусеина омогућило је ирачким Курдима да у последњих четврт века, под америчким кишобраном, несметано развијају сопствене институције, а да их 2005. године у новом уставу заокруже кроз најширу могућу аутономију у оквиру федералног Ирака.

Ирачки Курдистан стасао је од тада у институционалну реалност, а данас у територијалном, политичком и економском смислу испуњава већину услова прописаних Конвенцијом из Монтевидеа о правима и обавезама држава.

Потенцијал за извоз три милиона барела нафте дневно и десет милијарди кубних метара гаса годишње донео је Ербилу (под чијом се контролом налази трећина укупних нафтних резерви Ирака) фискалну независност у односу на централну владу у Багдаду. Финансијску независност донеле су инвестиције из земаља Персијског залива, међу којима предњаче Уједињени Арапски Емирати. Међутим, кључни моменат за разумевање смера у којем ће ићи Курдистан био је потписивање споразума о заједничкој производњи "црног злата" с "Ексон мобајлом" 2011. године.

После уговора са Тексашанима, један за другим, у Курдистан 2012. стижу "Шеврон", француски "Тотал" и руски "Гаспром њефт". Дакле, четири од десет највећих светских нафтних компанија, центара моћи утицајнијих од доброг броја држава чланица УН, суштински је дало снагу пројекту "независни Курдистан".

Какав треба да буде српски одговор на курдско питање? Српска дипломатија у пројекцији свог наступа на Блиском истоку о курдском фактору мора водити рачуна, јер он представља известан quantum снаге који, у органском процесу прекомпоновања тог региона, не може остати без осетног дејства. Правилно тумачење односа снага на Блиском истоку, месту на којем се традиционално преламају интереси великих, а потом и те како рефлектују на Балкан, представља премису за озбиљно вођење спољне политике.

Из свих ових разлога Србија на ово питање не сме гледати с уским, локалним, хоризонтом.

За разлику од косовских Албанаца, Курдима је тешко оспорити морално, историјско и етничко право у настојању да створе своју независну државу.

Међу познаваоцима прилика на Блиском истоку није ретко мишљење да би независност Курдистана представљала допринос регионалној стабилности, јер би нова држава била оаза мира и просперитета и, као таква, својеврсна брана надирућем верском фанатизму међу сунитским муслиманима. Иако су и сами већином сунити, етничка посебност у односу на Арапе учинила је Курде неутралним у односу на крваве сунитско-шиитске секташке сукобе.

Да је ирачки Курдистан острво секуларизма и верске толеранције, најбоље показује чињеница да је у њему уточиште нашла велика већина ирачких хришћана који нису успели да побегну из земље. Аргумент да би независност Курдистана дестабилизовала Ирак – нефункционалну федерацију на чијој територији је проглашен калифат – потпуно је изгубио смисао и убедљивост.

У овом тренутку, Србија треба да настави с подршком легитимној влади ирачког премијера Нурија ел Маликија у њеним напорима да, заједно с ирачким Курдима, заустави офанзиву екстремних џихадиста окупљених око Исламске државе Ирака и Сирије.

Паралелно с тим, било би корисно да Београд успостави односе с курдском регионалном владом и озбиљно размотри могућност да на одговарајућем нивоу отвори своје представништво у Ербилу. Време ради за Курде. То време Србија би морала да искористи да пажљиво саслуша и у обзир узме ставове пријатељски настројених земаља које такође имају легитимне интересе у том региону – примерице Израела, УАЕ, Ирана...

Иако је реч о државама међусобно конфронтираним по многим питањима, није искључено да њихови интереси у овој ствари буду подударни. Српски одговор на курдско питање ваља темељно припремити, јер ће он подједнако говорити и о нама и о Курдима.

(Текст је објављен у листу Политика, 1. августа 2014)

број коментара 20 пошаљи коментар
(субота, 01. окт 2016, 16:07)
anonymous [нерегистровани]

Istina

Kurdistan će biti izmišljen od strane SAD i Izraela jer na toj teritoriji ima gasa za njihove kompanije. Sve ostslo je laž.

(субота, 30. јул 2016, 15:22)
anonymous [нерегистровани]

re: Nikad drzava

Drzava Izrael NIJE napravljena na stetu Palestinaca.

(субота, 30. јул 2016, 15:18)
anonymous [нерегистровани]

molim vas ne pisite gluposti{{{

procite malo historiju;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;; free kurdistan{{{

(субота, 30. јул 2016, 14:14)
Лучо Русофил [нерегистровани]

Никада држава

Батко Израел је окупиран земља жидовска је отета сетимо се како је Мубарак истерао мировњаке са њихове земље где су насељени Палестинци силом као у Србију Шиптари помоћу самозваног маршала али нису више жидови спремни да их живе затрпавају у јаме.Живео Израел,живела Русија и наша Србија на веке векова.

(субота, 30. јул 2016, 13:58)
anonymous [нерегистровани]

Vec vidjeno

iz teksta preuzeto:
како озаконити већ постојећу "реалност на терену".
demokratija na delu.

(субота, 30. јул 2016, 13:29)
Ljiljana Milosavljevic, Holandija [нерегистровани]

Nikad drzava

Kurdi nikad u istoriji nisu imali svoju drzavu. Oni su nomadsko pleme perzijskog porekla (Iran). kasnije su od kolonizatora (Britanija, Turska0 podeljeni granicama i postali deo raznih drzava. Drzava Kurda moze samo da bude deo americkih planova kao sto je i Izrael postao na stetu Palestinaca.

(субота, 30. јул 2016, 12:58)
euronymous [нерегистровани]

Nezavisni Kurdistan

Ko god misli da bi nezavisnost Kurdistana dovela do mira i stabilnosti, veoma grdno se vara. Ljudi moraju malo vise da se zamisle nad tim sta bi upravo takva nezavisnost donela. Nezavisnost Kurdistana podrzavaju pre svega Izraelci, a takodje i Amerikanci, naravno pod parolom mira i stabilnosti. Ali masa ne shvata sta to znaci. To znaci, da ce Amerikanci, a naravno time samim i Izraelci da Kurdima "pomognu svim mogucim sredstvima" da se domognu nezavisnosti, kako bi oni mogli na taj prefinjen nacin da im se fino ubace u kljucne strukture te drzave i fakticki upravljaju Kurdistanom. To je Amerikancima cilj broj jedan kojeg se oni nece odreci. Ljudi zamislite, pa to bi bila najlukrativnija i kljucna strateska pozicija na bliskom istoku! Sve "potencionalno problematicne" zemlje su vam u dohvatu, Irak, Sirija, Turska, Liban, Iran, naravno relativno blizu je i Rusija. Da sagrade jos jednu vojnu bazu sa teskom i nuklearnom oruzanom snagom u Kurdistanu, i usput isisaju jos pokoji galon nafte, pa to bi za Amerikance zaista bio rudnik zlata!! Zamislite samo ko kontrolise Kurdistan koju moc bi imao! Zato se Izraelci i Amerikanci ostre na Kurdistan, i navodno pomazu Kurde, za koje ih iskreno bas briga. Bitno im je prisustvo na kljucnoj lokaciji na bliskom istoku, sto bi naravno nezavisnoscu Kurdistana dobili na srebrnoj tacni. Amerikanci su destruktivna sila, to je svakome danas jasno, i to je uostalom i spojeno sa nedavnim pokusajem puča u Turskoj. Erdogan je shvatio da Amerikanci hoce da ga izigraju, i sad su nasrnule bezbrojne medijske kampanje protiv Erdogana. Naravno taj covek jeste bolesnik, ali one je takav vec dugi niz godina. Tek sad ali dolazi do medijske masaze protiv njega. Sve je to fino i dobro osmisljeno, ali dal' ce Amerikancima ovaj prljavi potez uspeti ce tek da se vidi...

(субота, 30. јул 2016, 11:09)
anonymous [нерегистровани]

Fakti

Kurdi se nisu borii na strani Rusije,vec su ucestvovali u Jermenskom genocidu.Sami su ot priznali,uz uzvinjenje.Otimali su decu,zene,i krali imovinu Jermena.

(субота, 30. јул 2016, 10:54)
anonymous [нерегистровани]

Veliki Kurdistan

Kod Sirije milom, kod Turske silom.

(субота, 30. јул 2016, 10:24)
anonymousPero iz Svedske [нерегистровани]

Bez mesanje Amerike !!

Mozda Kurdi da imaju pravo za nezavisnu
drzavu,ali ako dobiju podrsku i pomoc od
Amerike onda ce postati samo kolonija te
velesile...primer Kosova...Pero

Белешка о аутору

Београдска "Чигоја" објавила је недавно књигу "Између Турске и Европе: записи и сведочанства између две дипломатске мисије" амбасадора Србије у Грчкој Душана Спасојевића.

Књига обухвата Спасојевићеве аналитичке и коментаторске текстове објављиване у београдским дневним листовима и недељницима између две амбасадорскe мисијe, у Турској (2010-2013) и Грчкој, где се налази од прошле године.

Спасојевић је дипломирао на Правном факултету у Београду, а магистрирао међународне односе на Лондонској школи економије и политичких наука. Пре дипломатске каријере био је ангажован у Савезном министарству унутрашњих послова и у Министарству одбране.

Интернет портал РТС-а објављује најинтересантније делове из књиге Душана Спасојевића.