Турско-немачка балканска једначина

Односи Турске и Немачке у последња два и по века превалили су дуг пут – од пруско-османског споразума о пријатељству 1761. године, до својеврсног ривалства на почетку новог миленијума.

Белешка о аутору

Београдска "Чигоја" објавила је недавно књигу "Између Турске и Европе: записи и сведочанства између две дипломатске мисије" амбасадора Србије у Грчкој Душана Спасојевића.

Књига обухвата Спасојевићеве аналитичке и коментаторске текстове објављиване у београдским дневним листовима и недељницима између две амбасадорскe мисијe, у Турској (2010–2013) и Грчкој, где се налази од прошле године.

Спасојевић је дипломирао на Правном факултету у Београду, а магистрирао међународне односе на Лондонској школи економије и политичких наука. Пре дипломатске каријере био је ангажован у Савезном министарству унутрашњих послова и у Министарству одбране.

Интернет портал РТС-а објављује најитереантније делове из књиге Душана Спасојевића.

Иако једни против других нису ратовали још од друге опсаде Беча 1683. године, у последње време турско-немачки односи нашли су се на силазној путањи. Један од узрока размимоилажења је – Балкан.

Корени турско-немачког сучељавања на Балкану сежу дубоко, а данас се, поред других разлога, могу пронаћи и у империјалној носталгији, посебно експонираној у неоосманистичком дискурсу актуелног шефа турске дипломатије.

Оно што је кроз највећи део историје био најмањи заједнички садржилац турске и немачке балканске политике јесте обострани интерес да се спута и сузбије српски утицај на овом полуострву.

Када је разбијањем Југославије тај циљ унеколико остварен и уклоњена највећа брана повратку Немачке и Турске на Балкан, наступиле су прве трзавице између Анкаре и Берлина. Ердоганова Турска у данашњој Немачкој види главну препреку на свом путу ка Европи, на коме је Балкан одскочна даска.

Берлин Ангеле Меркел на балканску улогу Анкаре гледа као на реметилачки фактор за остварење сопствене доминације у Европи. Није никаква тајна да је управо Немачка она чланица Европске уније која се најгрлатије противи пријему Турске у тај клуб.

Досипајући со на живу рану, канцеларка Меркел, уместо пуноправног чланства, Турској нуди некакво „привилеговано партнерство“ за које Анкара не жели ни да чује, сматрајући, са пуним правом, такву понуду непристојном.

Оно што наш регион чини посебно важним поприштем немачко-турског ривалства јесте чињеница да је Балкан оно место које у турској националној свести представља извориште њеног европског легитимитета, место на којем својим присуством данашња Турска, између осталог, доказује и свој западни идентитет.

У последњих неколико година Анкара и Берлин најчешће су се конфронтирали у Босни и Херцеговини. Док се, примерице, Немачка залагала да мандат високог представника
пређе у надлежност ЕУ, Турска је била против. Када је Анкара инсистирала да БиХ убрзано крене ка чланству у НАТО-у, Берлин је ставио вето на њен напредак.

Рачуница је сасвим проста. Немачка у НАТО-у игра споредну улогу и пуноправно чланство балканских земаља у тој алијанси не јача, већ релативизује значај улоге Берлина у региону. С друге стране, свако примицање Балкана ЕУ, у којој Немачка сада доминира и у политичком смислу, слаби утицај Анкаре, која је већ деценијама заглављена у чекаоници тог клуба.

Иако су и Анкара и Берлин међу првима признали једнострано проглашену независност Косова и Метохије, својеврсно ривалство две земље на сваком кораку осећа се чак и на том питању. Док се, на пример, један за другим на челу Кфора смењују немачки генерали, турске трупе у јужној покрајини делују као прост декор.

Егзалтирану изјаву премијера Ердогана да је „Косово Турска, а Турска Косово“ ваља сагледавати и као последицу фрустрираности тиме што је, и поред огромних напора турске дипломатије у промовисању независног Косова, Анкара у потпуности искључена из разговора Београда и Приштине који се воде под покровитељством ЕУ.

На крају крајева, амбиција Турске да на Балкану буде важан играч у неоосманистичкој концепцији подразумева муслиманске заједнице као кључно упориште и ослонац за остваривање њеног утицаја.

Међутим, у перцепцији већине балканских муслимана, за сада, њихова сила заштитница није Турска, већ европска перспектива Балкана која највише зависи од добре воље Немачке.
Улога Србије у балканском одмеравању снага Анкаре и Берлина није мала, нити једноставна. Истанбулска декларација из априла 2010. године у Берлину је својевремено доживљена као прст у око, односно зелено светло Београда за улазак Турске на Балкан.

С друге стране, нова Влада Србије недвосмислено се, кроз изјаве њеног првог човека, определила за „више Немачке на Балкану“. У балканском рачуну више Немачке једнако је мање Турске. Колико Балкана остаје балканским народима непозната је у овој једначини.

(Текст је објављен у недељнику НИН, бр. 3315, јул 2014)

број коментара 8 Пошаљи коментар
(понедељак, 25. јул 2016, 22:21) - Istoričar [нерегистровани]

Pogrešan podatak

Nije tačno da Turska nije ratovala sa Nemačkom i Austrijom (čiji je car do 1806 bio ujedno i car "Rimskog carstav nemačkog naroda") posle opsade Beča. U XVIII veku su ratovali tri puta, od toga dva puta u Srbii, 1716-1718. i 1737-1739, a zatim još i 1787-1971 na području današnjih Rumunije i Moldavije. Tokom tog rata su na austrijskoj strani ratovali i dobrovoljci iz Srbije, organizovani u froajkor kapetana Koče Anđelkovića ("Kočina krajina", gde su prva vojnčka iskustva sticali Karađorđe i druge kasnije vojne starešine 1. srpskog ustanka.

(субота, 23. јул 2016, 17:08) - anonymous [нерегистровани]

Zbog svoje naivnosti ,...

pametovanja ,borbe za vlast ,pa makar i u jednom selu ...nismo znali nikada ,sta uraditi i koje i koliko veliko zlo , srljamo ,puno trazimo idealno ,....a ni sami nismo idealni ,prema tome ,moj je stav ,svi vise ,a TURSKA najmanje....

(субота, 23. јул 2016, 16:59) - anonymous [нерегистровани]

Rusija i Kina

Zasto onda nema nasih ljudi u Rusiji i Kini, ni priblizno koliko u Njemačkoj? Pogledajte koliko je pomoci dala Njemacka, a koliko Rusija i Kina. Između Njemacke, Rusije, Kine i Turske uvijek bih prvo izabrao Njemacku da tamo zivim. Bolje da mi oni dodju na Balkan kad vec neko mora. Oni su ujedno i jedina država koja ako ponudi saveznistvo, uvijek bude pouzdan saveznik. Srbiji je ponudila to saveznistvo i to treba prihvatiti.

(субота, 23. јул 2016, 16:12) - anonymous [нерегистровани]

@: "Pošteno govoreći"

Kako vi to znate da Rusija i Kina imaju polupraznu drzavnu kasu ? Rusija, a posebno Kina su u ogromnoj ekeonomskoj ekspanziji, mnogo vecoj nego EU i SAD, a to je ono sto nas treba da interesuje. Saradnja sa onima koji su u ekspanziji, vaznija je po nase interese od saradnje sa bogatima cija moc opada. To su proste stvari, na stranu to sto prica o siromastvu i ogromnim problemima u Rusiji i Kini ne odgovara istini, vec je deo zapadne propagande. Kao i prica o uvozu hrane - Rusija proizvodi hranu u vrednosti od 70 milijardi dolara, a uvozi ono sto ne moze proizvesti na svojoj teritoriji zbog specificnih klimatskih uslova. Drugo, znate li samo koliko strucnjaka iz SAD-a i EU danas radi u Kini, a svakodnevno se njihov broj poevecava. A sto se tice uloge regionalnih, evropskih i svetskih sila na Balkan, moramo da znamo da je Srbija propustila jednu veoma vaznu istorijsku sansu propustajuci tzv. "Londonski ugovor" i stvaranjem Jugoslavije koja je odgovarala svima samo ne srpskom narodu - sansu da postane regionalna sila, da spreci stvaranje vestackih nacija koje su rasturile srpski nacionalni korpus i od Srbije stvorile malu i nevaznu zemlju od svega 7 miliona stanovnika. Da je bilo pameti, Srbija kao regionalna sila od 20 miliona ljudi mogla je biti most izmedju Nemacke i Turske s jedne i zapada i Rusije s druge strane. Ovako smo nazalost sredstvo za potkusurivanje razlicitih sila, pa cak i onih regionalnih. Ali u ovoj situaciji, mislim da je manje zlo izabrati Nemacku nego Tursku. Zasto ? Politika Nemacke se prema Srbiji i srpskim naionalnim interesima nece menjati isto kao sto se turska politika prema nama nece menjati i to nije dobro po nas. Ali je dobro to sto je Nemacka za razliku od Turske ekonomski, drustveno, civilizacijski, demokratski i institucionalno na nivou na kojem Turska nikada nece biti pa saradnja sa istom moze da nam donese ogroman benefit u ekonomiji ukoliko to iskoristimo na pravi nacin. A ekonomski snazna zemlja se uvek mnogo lakse bori i izbori za svoje nacionalne interese. Uostalom, da li bilo ko u Srbiji zeli da vidi sistem kakav je sada u Turskoj ? Mislite o tome.

(субота, 23. јул 2016, 15:57) - Doktorand na FPN [нерегистровани]

Uvek na suprotnim stranama

Dobar tekst. Treba znati - jedine dve velike nacije koje su uvek, strateški i geopolitički, suprotstavljene Srbiji jesu Turska i Nemačka. Samo i jedino te dve, kao što istorija i pokazuje. Sve ostale mogu i ne moraju biti, zavisno od konteksta. Ni SAD, ni Rusija, ni Britanija ni bilo koja druga država nisu nama toliko, svojim položajem i prosto svojim interesima (u ovakvom, surovom realpolitičkom svetu kakvom živimo) na suprotnim stranama kao Turska i Nemačka. I bilo kakvim vezivanjem za te dve zemlje, dugoročno, ne može se očekivati neka svetla budućnost. Ovo sve dok se svet ne ustroji na drugim principima, a ne geostrategijskim. Ali ne vidim da će se to brzo desiti. Dakle, sve dok "geography matters", Turci i Nemci nam ne mogu biti saveznici.

(субота, 23. јул 2016, 15:31) - anonymous [нерегистровани]

Balkan je mnogima važan

Balkan je bio interesantan mnogima a ne samo Turcima i Nemcima. Ambicije Rusije da izađe na Mediteran preko Balkana i interesi Britanije da to ne dozvoli ni Rusiji ni Nemačkoj malo bolje osvetljavaju dešavanja ovde, kako u prošlosti tako i sada. Živimo na prostoru preko koga su se velike sile borile za dominaciju u svetu a mi smo samo posmatrači na toj svetskoj pozornici.

(субота, 23. јул 2016, 15:30) - Bongo [нерегистровани]

Re: "Pošteno govoreći"

" ....... okrenuti se izvjesnosti Rusije i Kine"

Rusije, koja kraj obradive zemlje u površini jednog manjeg mora, i pored mizernih nadnica, uvozi hranu sa mrskog im Zapada ? Koja kraj tolike nafte, plina i svakojakog bogatstva ima (polu)praznu državnu kasu ?
Ili Kina. Tu zemlju čekaju unutrašnji problemi ( radnici iz unutrašnjosti koji rade i spavaju na smjenu u vječito toplom krevetu kao u podmornici, dakle, oni će htjeti svoj dio kolača mjesto sadašnjih mrvica ), + ko-zna-koliko još drugih probema, od zagađenja, preko energije i sirovina, do prenatrpanog obalnog pojasa i "puste" unutrašnjosti. 

(субота, 23. јул 2016, 14:25) - anonymous [нерегистровани]

поштено говорећи

Од два зла, како изабрати мање? Једноставно изабрати трећи пут, јасно и недвосмислено. Захвалити се и Њемачој и Турској, на дивној сарадњи, препуној успјеха, и окренути се извјесности Кине и Русије.

Белешка о аутору

Београдска "Чигоја" објавила је недавно књигу "Између Турске и Европе: записи и сведочанства између две дипломатске мисије" амбасадора Србије у Грчкој Душана Спасојевића.

Књига обухвата Спасојевићеве аналитичке и коментаторске текстове објављиване у београдским дневним листовима и недељницима између две амбасадорскe мисијe, у Турској (2010–2013) и Грчкој, где се налази од прошле године.

Спасојевић је дипломирао на Правном факултету у Београду, а магистрирао међународне односе на Лондонској школи економије и политичких наука. Пре дипломатске каријере био је ангажован у Савезном министарству унутрашњих послова и у Министарству одбране.

Интернет портал РТС-а објављује најитереантније делове из књиге Душана Спасојевића.