Реџеп Тајип Ердоган - Апсолутиста са визијом

Политичар од расе, васпитаван у идејама патријархалног аскетизма и сунитског ислама, човек из народа ретке оштроумности и лидер с великим даром општења са масама и фамилијарности у личном контакту - према Реџепу Тајипу Ердогану, у уском избору између љубави и мржње, готово је немогуће остати резервисан.

Белешка о аутору

Београдска "Чигоја" објавила је недавно књигу "Између Турске и Европе: записи и сведочанства између две дипломатске мисије" амбасадора Србије у Грчкој Душана Спасојевића.

Књига обухвата Спасојевићеве аналитичке и коментаторске текстове објављиване у београдским дневним листовима и недељницима између две амбасадорскe мисијe, у Турској (2010-2013) и Грчкој, где се налази од прошле године.

Спасојевић је дипломирао на Правном факултету у Београду, а магистрирао међународне односе на Лондонској школи економије и политичких наука. Пре дипломатске каријере био је ангажован у Савезном министарству унутрашњих послова и у Министарству одбране.

Интернет портал РТС-а објавиће наредних седмица најинтереснантније делове из књиге Душана Спасојевића.

Прешао је пут од уличног продавца ђеврека у сиромашној истанбулској четврти Касимпаша, преко успешног градоначелника највећег града у Европи и политичког затвореника, до неприкосновеног вође Партије правде и развоја, која већ дванаест година влада Tурском. Уз Кемал-пашу Ататурка, који се на челу државе-наследнице Османске империје налазио 15 година (1923-1938), Ердоган несумњиво представља најзначајнију фигуру модерне Турске.

На политичкој мапи данашње Европе турскога премијера могуће је поредити само са два лидера. Уз немачку канцеларку Ангелу Меркел и руског председника Владимира Путина, у новом миленијуму једино Ердоган дуже од два изборна мандата суверено влада земљом која, захваљујући својој величини, броју становника, геостратешком положају, историји и традицији, има потенцијал да утиче на збивања ван сопствених граница.

За разлику од Путина и Меркелове, који су на свој пут до трона кренули из дубоко укорењених естаблишмената Русије и Немачке, вођа турских конзервативаца потекао је из миљеа који је претходних 80 година представљао прогањану маргину турског друштва.

За разлику од руског председника, који је од свог претходника на тацни добио прерогативе апсолутне власти, и немачке канцеларке, која је наследила све механизме једног добро устројеног система, Тајип Ердоган је у новембру 2002. преузео кормило климавог брода, чија је читава посада током првог мандата радила све да новог капетана онемогући у намери да турску лађу усмери у правцу за који је добио мандат од народа.

Прве године владавине харизматичног Ердогана и његове партије, чврсто укорењене у исламистичкој идеологији, протекле су у сталном одмеравању снага са бастионима секуларизма који су их окруживали са свих страна.

Насупрот Ердогану нису се нашли само друга по снази армија НАТО савеза, читава администрација и правосуђе, већ и традиционално секуларна штампа и њени власници, оличени у неколицини најбогатијих турских породица.

Као у каквој шаховској симултанци, одважни и лукави Ердоган, попут Макијавелијевог "лава и лисице", једне је привукао на своју страну, а друге, без милости, до ногу потукао.

У успостављању апсолутне власти у Турској, Ердоган је истовремено успостављао невероватна савезништва - са Европском унијом у претпочињавању свемоћних Турских оружаних снага, са утицајним исламским верским покретом имама из Пенсилваније, Фетхулаха Гулена, у успостављању контроле над правосуђем и полицијом, са дубоко укорењеним турским национализмом у овладавању масама.

Тајна успеха сваког владаоца лежи у одабиру компетентних и лојалних сарадника, те постизању и деоби благостања са својим поданицима. У ових дванаест година турски премијер је у великој мери успео и у једном и у другом. Да срећа прати храбре сликовито говори и његов пример.

Апсолутистичке тенденције његове владавине у последњих неколико месеци, које би га свакако у негативном светлу експонирале у западном свету коме Турска кроз чланство у НАТО савезу припада од 1952. године, остале су у сенци украјинске кризе и обновљеног сучељавања Запада и Русије. Посланици Ердоганове партије у Парламентарној скупштини Савета Европе су прошле недеље редом гласали у корист Путинове Русије.

(Текст је објављен у недељнику Време, бр. 1215,17. април 2014.)

број коментара 12 Пошаљи коментар
(субота, 16. јул 2016, 19:33) - Nikola [нерегистровани]

milorad zna.

milorad zna sta priča. Ovaj puč je kopija puča španskog kralja Huan Karlosa 23-02-1981. godine. Puč koji je izveo deo španske vojske, ali danas svi već znao, u stvari je bio samo pozorištička predstava da bi španski kralj Huan Karlos dobio veću popularnost i da postane idol mase u koga bi španski narod godinama gledao kao u oca.

(субота, 16. јул 2016, 16:09) - milorad [нерегистровани]

predstava za decu.....

ako se imalo covek razume u politiku i ako prati zbivanja uopste,onda ce biti skoro 100% siguran,da je ovaj tzv.puc izveden u reziji erdogana,da bi jos vise ucvrstio svoju vlast i kako bi mogao da se obracuna sa neistomisljenicama.kako je to uradio i prevario jedan dio vojske,to je vec visa politika,ali da je to stvarno uradila vojska,to ne bi izgledalo kao predstava za djecu,nego bi erdogan i njegovi bili za tili cas uhapseni,granice zatvorene a komunikacije sve ukinute,a neovako providno,kao erdogan zove narod na ulice,a pucisti nista ne cine.nijenego?

(субота, 16. јул 2016, 13:57) - Atlija

da

Ja ga podrzavam.

(субота, 16. јул 2016, 13:35) - anonymous [нерегистровани]

Sigurno

da je "puc" napravljen da bi se vlast cvrsto ustolicila i vladala,koja bi vojska pogotovu Turska to sebi dozvolina,lose reziran film.

(субота, 16. јул 2016, 12:47) - nikola [нерегистровани]

kakav USA fijasko

Puce Americki puc posle Bregzita koji je takodje protiv zelje I volje istih Svet se promenio Sad treba videti sta ce I'm Ardogancic uraditi

(субота, 16. јул 2016, 12:12) - anonymous [нерегистровани]

Polako

Erdogana ce srusiti Evropa i SAD jer im kao takav neodgovara, samo polako...

(субота, 16. јул 2016, 11:41) - anonymous [нерегистровани]

Апсолутиста

увек сања да постане већи апсолутиста, у овом случају султан. Сада је вероватно јаснија позадина обарања Руског војног авиона. Новац и моћ коју је имао после овога биће још већа.

(субота, 16. јул 2016, 11:21) - anonymous [нерегистровани]

Smena vlasti

U osnovi, religijske razlike su problem u odnosu muslimana i evropljana. Islam nije miroljubiv i to je cinjenica. Kriticka svest i zelja za slobodom se probudila i u Turskoj! Ne mozete ljudska bica drzati pod kontrolom a da budu srecna!

(субота, 16. јул 2016, 09:11) - anonymous [нерегистровани]

Србија

Није могуће мада је овде већ био државни удар са насилном променом власти. Срећом, преживели смо их некако.

(субота, 16. јул 2016, 08:57) - Апсолутизам [нерегистровани]

Овако нешто у Србији...

ипак,није могуће!

Белешка о аутору

Београдска "Чигоја" објавила је недавно књигу "Између Турске и Европе: записи и сведочанства између две дипломатске мисије" амбасадора Србије у Грчкој Душана Спасојевића.

Књига обухвата Спасојевићеве аналитичке и коментаторске текстове објављиване у београдским дневним листовима и недељницима између две амбасадорскe мисијe, у Турској (2010-2013) и Грчкој, где се налази од прошле године.

Спасојевић је дипломирао на Правном факултету у Београду, а магистрирао међународне односе на Лондонској школи економије и политичких наука. Пре дипломатске каријере био је ангажован у Савезном министарству унутрашњих послова и у Министарству одбране.

Интернет портал РТС-а објавиће наредних седмица најинтереснантније делове из књиге Душана Спасојевића.