Светска економија срља у понор?

Светске берзе су у грчу. У Лондону, Њујорку, Шангају и Франкфурту иста прича – вредност акција пада, а цена нафте достиже своју најнижу вредност од 2003, док расте страх да ће рецесија у Кини повући на дно и целу светску економију.

Да би дошло до судњег дана светске економије, потребно је да и остатак света буде зрео за сопствену кризу и да се покрене механизам који би проблем са источне Азије пренео и на остатак света.

Догађаји од протекле три недеље који би произвели кризу налик oној из 2008. године за сада су само у домену претпоставке. Али, уколико се услови за кризу испуне, могли би да изазову нову економску пандемију.

После свега, то је суштина глобализације. Националне економије су много више повезане него што су биле пре пола века, када су контрола капитала, трговинска ограничења и широка јавна својина штитиле националне економије. Данас, промене у политичкој филозофији и технологији много су мања препрека за слободан проток добара и готово ниједна за слободан проток новца.

Када год неку земљу задесе проблеми, постоји ризик од заразе. То се 1997. године десило на Тајланду, када је дошло до колапса националне валуте – бахта, што је довело до домино ефекта у југоисточној Азији.

Ово се такође показало тачним за оно што је изгледало као локални проблем у САД. Бен Бернанке, тадашњи директор Федералних резерви, одбацио је 2006. године тврдње да проблеми са хипотекарним зајмовима за клијенте са ниском кредитном способношћу нису претња ни економији САД, а камоли светској. Како је само погрешио!

Директна изложеност Британије према Кини јесте релативно скромна. Кина се не налази ни међу првих пет ваневропских тржишта и само четири одсто добара и услуга из Уједињеног Краљевства заврше у Кини. Ако кинеска економија удари у зид, нека занимања ће бити угрожена, али то неће бити ни приближно озбиљно као рецесија која би захватила САД и еврозону. Америка је много више у игри, мада њен извоз у Кину учествује са свега један одсто БДП-а.

Британске банке су, међутим, друга прича. Банке као ХСБЦ и Стандард чартерд имају много позајмица у Кини, толико да су под већим ризиком него неке државе, уколико зајмови постану ненаплативи, а Кина поседује планину лошег дуга.

Ево како би се криза испољила. Један начин, по економисти Нариману Бехравешу, јесте када би Пекинг престао да даје потпору својој валути, јуану. Резултат тога би био девалвација јуана 15–20 одсто, што би учинио кинески извоз јефтинијим, али би поскупела роба свих других земаља у свету.

Ово би довело до отвореног рата валута. Све остале земље би узвратиле и САД би увеле трговинске санкције на кинеску робу. Дефлаторни притисак би се интензивирао док би азијске земље затрпале остатак света својим вишковима у производњи.

Британска индустрија челика је то већ осетила. Кина производи више челика него што је потребно за сопствени економски раст, чиме обара цену. Британски произвођачи сматрају да је немогуће такмичити се са тим.

То би, међутим, био само почетак уништења. Многе земље тешко су задужене у доларима. Кина има номинован дуг од хиљаду милијарди долара. Уколико јуан и остале валуте растућих тржишта девалвирају, онда ће вредност доларског дуга расти, стварајући озбиљан притисак и неподношљив терет на најрањивије.

Жу Мин, заменик директора у Међународном монетарном фонду, објаснио је на форуму у Давосу шта би могло да се догоди. Једноставно, сви инвеститори би истовремено похрлили да напусте тржиште. Ликвидност светске економије би нестала, истакао је Жу додавши да то плаши све.

То је свакако истина. Око бетонског бункера који угошћава Светски економски форум у Давосу, "господари универзума" тихо проверавају новости са берзи на својим таблетима и паметним телефонима.

Извршне директоре мултинационалних компанија не треба подсећати на глобалну повезаност тржишта. У супротном, добитници Нобелове награде имали би на делу теорију хаоса.

Једна од идеја теорије је да наизглед мале ствари могу да доведу до великих последица – лепет лептировог крила са једног краја света изазива ураган на другом. Кина је веома велики лептир.

Превео: Немања Кесић

број коментара 14 Пошаљи коментар
(недеља, 14. феб 2016, 10:28) - anonymous [нерегистровани]

virtualni svet

primedba za komentar "virtualni svet".
Sta vredi ako neka fabrika proizvodi robu, a nema trziste da proda. To sto akcije skacu (ili padaju) je vezano za analize (nekad i fantazije) da je proizvod konkurentan (nekonkurentan), da ima (ili nema) veliko trziste.

(субота, 23. јан 2016, 09:07) - Dragan Stanković - Stane [нерегистровани]

Kapitalizam

Kapitalizam kao sistem je nemoćan pred problemom izbeglica.

(петак, 22. јан 2016, 14:39) - Еуроскептик [нерегистровани]

Одг:Енигма

Да, државе су дужне, а одговор на питање ко је онда поверилац, треба тражити код оних 62 милијардера који би све благо овог света да приграбе.И тад би им било мало!Они се међу собом боре да преотму "Ту сићу" и све поделе на десетак имена.Кад би се и то догодило мало би им било!Борба се наставља док све не буде у рукама једног БОГА!

(петак, 22. јан 2016, 14:38) - anonymous [нерегистровани]

re; Laz..

potpuno ste u pravu.....zivot nas obicnih ljudi ostaje isti.....I kada bogatasi uzimaju profit na bilione - nama se pise bas isto I mislimo kako nam je dobro.....
problem je u tome sto je novac - citaj bilioni skoncentrisan kod malog broja ljuti I tako stoje bilioni na papiru....itd.......
uvjek se sjecam kako je jedan moj poznanik dosavsi ovdje, zavrsio razliku fakulteta I dobio posao u banci bio sav sretan I falio koliko banka ima prihoda itd.....a ja ga pitam konkretno sta on ima od toga.....pogledao me I nije komentarisao......sada cujem kako prica da zeli u penziju jer mu je svega dosta I da ostatak zivota provede u Srbiji......u vecini velikikih trgovinskih centara, bankarski teller, radnici su na minimalcu a oni biljeze profit na bilione......itd.....

(петак, 22. јан 2016, 14:29) - Markovljev [нерегистровани]

Virtualni svet

Berze su najveća prevara sveta koja je izmišljena u SAD.Ako izgradim fabriku za 1.000.000.- dinara ona bi trebalo stalno da ima tu vrednost minus amortizacija, plus opravke i nove tehnologije plus inflacija.To je logično i to je jedina istina.Na berzi se sve okreće oko nerealnih (virtualnih vrednosti) i takva fabrika prodajom akcija može kobajagi da vredi i deset puta više ili manje što je najveća prevara.Guverner česke narodne banke je priznao da slabljenje češke krune kao valute radi virtualnim štampanjem novca.Taj novac nema zlatnu podlogu i možete ga štampati neograničeno, a time se podkopava svetska ekonomija.To isto je sa Eurom za pomoć Grčkoj i zato to jedng dana mora pući i vratiti se na stvarne vrednosti, Vrenost će imati ona pomenuta fabrika koja proizvodi robu a ne berza koja okrada svet izmišljenim vrednostima.Hvala na prostoru.

(петак, 22. јан 2016, 13:48) - Alija Sirotnaović [нерегистровани]

Laž

Sve je laž nasi životi su laž, 62 čoveka slovima šesdesetdva imaju 1456 milijardi dolara oni ne žive na ovom planetu sa nama.A mi udaramo u ovu nesreтnu tastaturu nadajući se da će neko pročitati.Se vlade sveta piju vodi sa izvora zatrovane su istim virusima.Oni sede na nekim samitima na nekim okruglim stolovima pričaju nke priče ami čekamo da meso na akciji kada vidimo da je svinjetina na popustu od 30 posto oči nam zasijaju kao da mo doblil na lutriji.A oni nas gledaju sa neke kule i smeju nam se kako se plašimo ekonomske krize.Pa zar možemo lošije živeti dal svetska ekonomija otišla u ponor il ne otisla mi opet moramo čekati ono meso na popustu.jedina nam uteha ostade smrt kako rekoh sve je laž osim smrti tamo idemo svi jednaki bar se tako nadamo ako i tamo nisu ovih 62 već neke veze navezali.

(петак, 22. јан 2016, 13:22) - anonymous [нерегистровани]

Cinjenice

Cinjenice su da je to nama mnogima u Srbiji vec po odavno poznato. Uzalud dobro namerna iskrena upozorenja u nasim komentarima da bezimo od ambisa u koji naprosto srlja zapad i EU. Istorija nas uci sta to sve dovodi do ekonomske krize i sta sledi kad ona dodje. Morali smo nesto nauciti iz svega toga za dobro nasih gradjana i nase dece i na kraju nase zemlje i svih njenih gradjana. Jos nismo zakasnili za donosenje ispravnih odluka, i duboko se nadam u interesu svih nas da ce one i biti donesene.

(петак, 22. јан 2016, 11:52) - anonymous [нерегистровани]

Koje manipulacije i nikada kraja !!!

Da da planeta nam se rastura udarice neki Meteorit pa bicemo potopljeni a krave su krive sto se topi led jer prde previse. Sve se vodi u veliku manipulaciju i traze dobre resurse kojeg ima na pretek pa krenu u akciju rata i kupovine a onda kad napune svoja skladista e onda ide druga cena i sve tako redom. Od skoro 100$ za barel sad su pali na 28 a prodaje se i po 25$ na crnom trzistu Uffffffff to je djabaluk.Bice toga jos vise !

(петак, 22. јан 2016, 11:49) - Миљан Кос [нерегистровани]

Истина

Диван текст и сјајно предочена ситуација у свету!

(петак, 22. јан 2016, 11:17) - anonymous [нерегистровани]

Prosto cudim

Onda mi zaista nije jasno kako to nasi politicari obecavaju neki rast ove i iducih godina ? Najverovatnije racunaju da je ovo tema koja ne izaziva interes obicnih gradjana pa shodno tome i odvaljuju cifre koje gode uhu naseg gradjanina. A ako se i ne razumeju u cifre, onda bar da im (gradjanima) na uvo zvuci kao nesto dobro.