Адут санкција, изгубљена партија

Коју улогу ће Русија играти у међународној коалицији против Исламске државе – ону коју сама изабере, или ону која јој се допусти? Кључ разумевања те експлозивне дилеме временски лежи између састанка земаља Г-20 претпрошлог викенда у турској Анталији и турског обарања руског војног авиона осам дана касније.

Са тачке гледишта јавности европских држава, развој је збуњујући: Иако антитерористичка коалиција делује већ неколико месеци, она се сваке недеље договара испочетка. Иако се понавља да је пораз Исламске државе приоритет, коалициони партнери не одустају ни од других циљева, чак и кад су у супротности са прокламованим приоритетом.

Ако се доследно претресу сва отворена питања која стоје на путу збијању редова унутар међународне коалиције, која то један дан јесте, други дан није, лако се долази до заједничког именитеља: Русија.

Без Русије, борба Запада против узрока међународног терора нема шансе за успех. Са Русијом, Москви се као нуспојава допушта чланство у Клубу племенитих и узвишених вредности, у Акционарском друштву хуманистичких принципа, у Друштву за вакцинацију против катастрофалних одлука, што су све категорије у којима западна политика себе искрено доживљава у последњих четврт века.

У тој фрустрацији између два подједнако неприхватљива исхода, Европа, као и читав Запад, плаћа цену растуће неефикасности. Прошлог јануара, Париз је оплакивао 17 жртава, овог новембра 130, а да година није ни прошла.

"Ми имамо само ову једну шансу да од Русије добијемо то што хоћемо..."

Са задршком од једне седмице, аустријски лист Пресе је прошлог понедељка цитирао "неименованог западног дипломату", који је, у паузама састанка на ком се у Анталији разговарало о продужењу санкција Русији, изговорио следећу реченицу:

"Ми имамо само ову једну шансу да од Русије добијемо то што хоћемо, ако и даље играмо на карту санкција. Финансијске санкције морају остати на снази до горког краја."

Круг оних који су могли да изговоре тај манифест о намерама, који политичку прагматику комбинује са елементима апокалипсе, заиста је мали.

Састав петорке која се на маргинама сусрета Г-20 договарала и договорила о продужењу санкција Русији је познат: амерички председник Барак Обама, немачка канцеларка Ангела Меркел, британски премијер Дејвид Камерон, италијански шеф владе Матео Ренци и француски министар спољних послова Лорен Фабијус.

Круг аутора те циничне и опасне реченице могуће је, без губитка логике, редуковати на три земље – Сједињене Државе, Велику Британију и Немачку. Оне су, према унисоном писању штампе немачког говорног подручја, практично остале једине које инсистирају да је продужење санкција, у датом обиму и без трунке колебања, једина опција даље политике према Русији.

"Меркелова путује у Париз уочи Оландове посете Москви, како би се уверила да ће остати тврд када су у питању санкције према Русији", писао је немачки АРД средином седмице.

У вербалним конструкцијама што их је употребио "неименовани дипломата" – а у граматичкој грешци "једна дипломата" која се у тексту поткрала аустријском листу, наговештава се да је то била жена – препознаје се тип аргументације коју је канцеларка Меркел већ више пута употребљавала, на јавној сцени и сасвим службено, како би у протеклих годину и по морално оправдала увођење санкција.

Не би требало помислити да је аутор реченице немачка канцеларка, јер она и не разговара с новинарима, осим ако нису чланови школске новинарске секције, или се у свему слажу с њом, као Ане Вил са АРД-а. Напротив, то само значи да спиритуалну европску домовину таквог става треба тражити у радном тиму око Ангеле Меркел.

Ново је то да аргументацијски низ "једина шанса", "добити оно што хоћемо", "играње карата", и "горки крај" још никада није изговорен тако брутално скраћено и јасно.

Док се сусреће са најстрашнијом претњом по опстанак либералних демократских друштава од пораза нацистичког режима, уски круг најмоћнијих западних лидера свеједно дефинише ситуацију као "једину шансу" коју су му историја и провиђење бацили у крило "да од Русије добије то што хоће".

Зазивање "горког краја" такође не улива превише поверење у рационално деловање актера приликом смишљања питања. И енглески и немачки језик познају ту фразу у истом, буквалном преводу као и српски. На поетском хрватском би се то рекло "до истраге ваше, или наше"; то јест, док неко скроз не пукне.

"Горки крај" је делатна фраза, неумољива, непопустљива. Док вештина Исламске државе да у Европи угрожава све тешко стечене институције либералне демократије и отвореног друштва расте, три најважније земље Запада охрабрују нације Старог континента за обрачун са Русијом "до горког краја".

Романтизам вредности

У уводном коментару под насловом "Европо, да ли се још згражаваш, или већ делујеш?", Едуард Штајнер, коментатор аустријског листа Пресе, отворено тражи укидање санкција.

У ту сврху Штајнер се служи цитатима, на пример изјавом Екхарда Кордеса, шефа Источног одбора немачке привреде, који тражи почетак дискусије "о уласку у излазак из санкција", или набраја проминентне заговорнике њиховог поступног укидања, као што су Зигмар Габријел или Хорст Зехофер.

Штајнер, међутим, не користи само туђе речи да би рекао шта мисли.

"Инсистира се на тоталном поштовању свих тачака из уговора 'Минск 2'... А при томе се игнорише чињеница да ту и тамо њихово остварење зависи од владе у Кијеву, која, успут речено, у актуелној блокади снабдевања Крима електричном енергијом оставља жалостан и изгубљен утисак."

"Мало више прагматике у односима с Русијом" – све је више коментара тог типа у аустријским медијима, ређе у немачким, скоро никако у швајцарским.

"Прагматика" се у великим политичким центрима Запада доживљава као опсцена реч, као псовка којом се одбацују вредности по којима Европа живи – либерална демократија, људска права, слобода медија, професионално судство, борба против корупције, предвидљива међународна политика. То су све одреда тачке где се Русији "не може веровати", како су више пута рекли и амерички председник и немачка канцеларка, источноевропске лидере да и не спомињемо.

Али, Турска по свим тим ставкама показује још веће недостатке од Русије, но свеједно је немачка канцеларка читаву европску стратегију за савладавање актуелне кризе засновала на сарадњи са Турском. Ердоган је за Меркелову постао стена на којој се подиже безбедносна конструкција Старог континента.

Европска комисија је пре месец дана зауставила негативан "прогрес рипорт" о Турској ове јесени, како Унији не би везала руке у преговорима са Турском. Закључак: у односима са Турском заговара се прагматика, у односима са Русијом романтичарски вредносни систем.

Врло битан елеменат увођења санкција Москви био је "смањивање енергетске и економске зависности од Русије", углавном зато "што јој се не може веровати".

Бежећи од зависности од Русије, немачка канцеларка сада уводи Европу у тоталну зависност од режима у Анкари. Турској се ставља у изглед чак и чланство у Унији, иако би њен режим пао на испиту по свим набројаним европским вредностима, иако је ЕУ по властитим оснивачким документима заједница вредности, а не реалполитике.

Како у пракси функционише поверење у Анкару, показује обарање руског војног авиона прошлог уторка. Лист Цајт пише: "Амерички војни кругови делимично потврђују руску верзију." Тагешпигел: "Руси су упозоравани док су још били на сиријској страни, а и погођени су на сиријској страни." Британски Гардијан: "Руски авион је био 17 секунди у турском ваздушном простору."

У првом коментару, Франкфуртер алгемајне цајтунг је изнео теорију да је Анкара извела тај чин како би у корену спречила приближавање између Запада и Русије и њихову ефикасну координацију у борби против Исламске државе. Тек је после тога почела прича о "две стране" које би морале да "спусте реторику".

"Имам утисак да Русија заиста тражи излазак из сиријске катастрофе", рекао је немачки министар спољних послова Штајнмајер у интервјуу за Билд ам зонтаг прошле недеље, лансирајући тиме квалификовану теорију да се Москви, барем у тој једној ствари, може веровати.

Ни два дана после тога, Анкара је ракетом приземљила ту теорију.

број коментара 14 пошаљи коментар
(недеља, 29. нов 2015, 15:41)
anonymousRadovan [нерегистровани]

Uvazena Marija;

Apsolutno se slazem sa vasim kratkim komentarom.Vreme mudrovanja je na izmaku,ali je zato istina sve bliza.Evrolitika,je pogubnija za samu uniju,nego za Rusiju koju propagandom,ali i Gruzijom,Ukrainom,Sirijom,i sadasnjom Turskom carkom,nisu uspeli destabilizovati.Svoj poraz ponekad i sami pojedinci objedinjenih saveznika u svojim skrtim izlaganjima delimicno priznaju,ali zive u nadi da je i poraz deo pobede,sto na samom delu i jeste.Jer da nije bilo poraza na jednoj,ne bi bilo pobede na drugoj strani.Svi Oni znaju,da je Rusija toliko bogata,koliko svi oni,sa prirodnim resursima,ali i obrazovana,velika,vojno apsolutno nadmocnija,i upravo zato traze nacin da je podkopaju,ali sa velikim zakasnjenjem.

(недеља, 29. нов 2015, 14:56)
anonymous [нерегистровани]

hm

Mislim da je to u Turskoj bio neki Ruski vojni manevar,"da je neko pokusao da spase zivu glavu,mislim pobegne,sto Turci nisu ili nisu hteli da razumeju.

(недеља, 29. нов 2015, 14:18)
anonymous [нерегистровани]

skup

skup prezaduzenih I korumpiranijh. ne zna se koji od njih je u vecoj ekonomskoj I finasijskoj krizi. Duguju vise nego ceo svet zajedno..

(недеља, 29. нов 2015, 12:32)
Dušan [нерегистровани]

Rusofili, smanjite doživljaj!

Šta bre kukumavčite nad Rusijom i EU! Niti je ovo kraj Rusije, ni EU! Radi se o suštinskim i istrojiskim podelama na Istok i Zapad. EU nikada neće biti na strani Rusije, barem ne ove Putinove. Obrnuto nije isključeno, ali tek posle Putina.

(недеља, 29. нов 2015, 12:30)
GORAN [нерегистровани]

Diletantizam

Samo onaj ko je slep ili je antiruski raspolozen moze da ima dilemu iz ovog clanka.Rusija vise ne pita za uslove nego ih postavlja,tako da se zna. ,,Saveznici" su ti koji mole ali su naisli na Vladimira-stenu i on je svoje rekao.To je istina i sustina sastanaka.Rusi su naucili lekciju i niko ih vise nece vozati.

(недеља, 29. нов 2015, 11:57)
anonymous [нерегистровани]

samo jedno znam - ovdje na zapadu se sve losije zivi.....

sve poskupljuje, a placa stoji........hrana je strasno skupa a ne ulazi u obracun inflacije , struja , nekretnine a posla sve manje......ni ja ni muz neradimo u zanimanju vec daj sta das.....kad to pricam ljudi dolje nevjeruju.....pa nismo mi ovdje sto smo htjeli vec smo pobjegli od rata.....

(недеља, 29. нов 2015, 11:37)
Milan Lala [нерегистровани]

Sankcije

EU je najobicniji poltron bez svoje politike, slugan / lakej . Tragedije je u tome sto nisu svesni da za koju godinu zapadne sankcije za Rusiju apsolutno nece biti vazne , njihov efekat po Rusiju bice ravan nuli. Rusija ubrzano gradi laku industriju i do 2020 vise nece biti zavisna od proizvoda zapadnog uvoza koji joj danas nedostaju, imace svoje,a EU bice i dalje debelo zavisna od Ruskih energenata. Azijski i Juzno Americki partneri zauzece eventualni prazan prostor koji su popunjavli ¨EU i Turska. Bice to krajnji rezultat mudre politike EU -poltrona. Jos veca tragedija po EU ce biti u tome da ce EU za Rusiju ostati dokazani neprijatelj i da ce se Rusija u buduce odnositi prema EU sa krajnim podozrenjem onako kako se odnosi prema neprijatelju .

(недеља, 29. нов 2015, 11:11)
anonymous [нерегистровани]

@Bez ociju...

...ne vrijedi,Eu je obicni poslusnik USA...i najvjerovatnije u sledecim danima,do kraja godine sigurno,u Siriju poslati kopnene snage...

(недеља, 29. нов 2015, 11:01)
anonymous [нерегистровани]

Sankcije

U vezi čega su uvedene sankcije? Pa zar nisu svesni da svojim građanima, fabrikama i biznismenima rade ogromnu štetu. Radi koga to rade? Ako je samo radi Ukraine, onda debelo greše, jer će ove sankcije okrenuti bar 60% Ukrajine prema savezništvu s Rusima. Evropa se istrošila i financijski nije u mogućnosti da podigne posrnulu Ukrajinu.

(недеља, 29. нов 2015, 10:57)
anonymous [нерегистровани]

Bez ociju

Evropa,srlja li, srlja a sve zahvaljijuci Americi.Shvatite jednom zauvek Rusiju ne možete poraziti a svi ste se udružili protiv nje.Ne vidite da je jedini i najveci neprijatelj Islamska drzava i ona obilato koristi tu vašu slabost i tu vašu koncentrisanost prema Rusiji. A šta vam je Rusija to učinila da jurišate na nju ništa a šta vam je ucinila Islamska drzava i šta ce nam uciniti još nismo ni svesni. Pomognite Rusima jer oni su sada ,kao i uvek u istoriji na pravoj strani,jer ako to uskoro ne učinite bice kasnije katastrofa.