Копаоник у очима путара

До зимског туристичког центра на врху Копаоника може се доћи са источне и западне стране, из правца Бруса и Јошаничке бање. Проходност саобраћајница које воде на врх планине од изузетног је значаја током зиме, кажу путари.

Чим се Копаоничке падине забеле ка нашем највећем ски центру похрле туристи. Кривудавим путем из подножја крећу у освајање врха планине, често несвесни њене хировитости. Моћну и непредвидиву природу Копаоника боље од других знају путари који се са њеним ћудима зими боре, кротећи је са две стране.

Драгољуб Марковић има двадесет и шест година стажа и шеф је зимске службе "Крушевац пута"на Сребрнцу који постоји од 1985. године.

"Врло је тешко зими због планинских услова. Екипа је седмочлана и смењује се сваке суботе. Када су услови нормални ради се у две смене. Устајемо у три ноћу, тада почиње ноћна смена која се завршава у 11 сати, ако проблема на путу нема. Али ако веје, радног времена нема", каже Марковић.

Он додаје да се пут чисти док не буде проходан без обзира да ли је ноћ или дан.

Највећи непријатељ им је, како кажу, ветар. Када дуне олујном јачином на Јарму, где се крушевачки путари сусрећу са новопазарским, брзо створи сметове и до три метра висине.

"Ово су муке Танталове! Мада искрен да будем, ова зима није лоша ни за скијаше ни за нас. Најтеже је било пре пет и шест година када је из правца Јошаничке Бање седам дана била проходна само једна трака. Најдраже ми је када помогнемо људима који су завејани и заробљени у снегу. То како нам се обрадују тешко је описати. Лепо је и што се већина њих после јави када заврше одмор и безбедно крену својим кућама", каже Слободан Тијанић, који ради као путар у предузећу "Нови Пазар" АД већ десет година.

Најискуснији међу путарима са обе стране планине је Вујица Ратковић који већ тридесет зима предводи екипу из Новог Пазара.

"Ми смо уиграни тим који се не смењује током године. Нас петнаест који почнемо сезону, скупа је и завршавамо. Одржавамо 65 километара пута Рудница-Копаоник, Јошаничка Бања-Копаоник, Јошаничка Бања-Дренска клисура и Копаоник-Јарам", каже Ратковић.

Највећим успехом, како каже, сматра то што за двадесет и једну годину, од када постоји њихов пункт, нису имали већу материјалну штету, саобраћајку нити жртву.

"Најтеже је када морамо да интервенишемо после ледене кише. Ту ни једно средство не помаже већ само људско срце. Тада се преко кабине баца шљака и со да би се ми остали спустили", каже Ратковић.

"Нису зиме као што су биле", каже Вујица. Последњих двадесетак година мање је снега, мећава и сметова, па је и путарима боље, али, како кажу, када веје предаха нема. Да гости до врха Копаоника брзо и безбедно стигну раде и ноћу једнако вредно као и по дану.

број коментара 3 Пошаљи коментар
(четвртак, 26. јан 2012, 10:55) - anonymous [нерегистровани]

nekada..

hm...mozda sada su malo azurniji,2006 godine sam bio zavejan od strane Brusa na 200metara do njihove kucice,dosli su iz Genexa da me izvade posto sam vozio za njih,a razlog je nijemogao da im upali kamion-cistac citavog dana

(среда, 25. јан 2012, 13:09) - anonymous [нерегистровани]

jos nereseno

pre jedno dvadeset godina zbog snega na jarmu smo do kopaonika putovali od osam ujutru do ponoci. na kraju su nas transportovali ratracima. jaram je poznat po snegu i cudi me da do sad taj problem nije resen. zar ne moze da se napravi neki tunel?

(среда, 25. јан 2012, 11:03) - Milo [нерегистровани]

Kopaonik u ocima putara


Da li postoji mogucnost neke "zaobilaznice" za tih nekoliko stotina metara Jarma.

U Ceskoj Tatre)sam video pored puta "zapreke" od balvana (2 do 3m)visoke i poduprte drugim balvanima pod uglom od 45 stpeni na mestima gde se prave smetovi.

Pretpostavljam da neko ko se time profesionalno bavi, ima i boljih predloga.