Занат уткан знањем

Крист Бериша из Краљева један је од ретких који се бави филиграном, техником израде накита и украса од сребра и злата. Из Краљева је упућен предлог да се филигран уврсти на листу УНЕСК-а као нематеријално културно наслеђе Србије. Услов је да филигран као занат живи.

Филигран, занат којим се израђује накит и украси ускоро би могао да се нађе на УНЕСКО-вој листи вредности која одражавају наше аутентично културно наслеђе. Услов да се нађе на овој листи је да филигран као занат живи, развија се и вреднује, међутим, све је мање правих филигранџија.

Нема тога што времешни мајстор Крист Бериша не уме да направи од сребра и злата у својој малој радионици. Бериша каже да је то најскупља и најтежа техника израде накита, али и најлепша и најпрефињенија.

Од оца и стрица је осим специјалног алата и мустри наследио и стил препознатљиве призренске школе филиграна. Њихова породична радња била је у Призрену, где је и он научио занат педесетих година прошлог века. Данас је један од ретких златара у Србији који буквално уме да "тка" призренску свилу сребрним и златним жицама, каткада танким попут влати косе.

"Три године сам био шегрт. Четри године сам био калфа, а после калфе сам висококвалификовани мајстор. Кујунџија прво, па онда златар. То је занат где не можеш да се одмараш. Осам сати мораш да седиш за својим радним столом", каже Крист.

Накит од филиграна ради се уз помоћ мустре, рама од обичне жице. Елементи се потом летују и цео облик, прстена, минђуше, броша или појаса добија се ткањем или упредањем танких сребрних жица уз помоћ пинцете, чифте, и осталог алата. Постоје две врсте филиграна-чипкасти и филигран на подлози.

"За женску наруквицу потребно ми је два дана рада, ако идемо из почетка, од топљења сребра до краја. Када се ради прво се спреми материјал-жица и мустре. Када шегрти обично припреме материјал добар мајстор може и за један дан да заврши наруквицу, гривну или огрлицу", прича овај занатлија.

У наше крајеве филигран је стигао из Византије. Тако је и најрепрезентативнији пример средњовековне филигранске технике, прстен Стефана Првовенчаног који се чува у ризници манастира Студенице. Тек крајем 18. и почетком 19. века филигран у Србији поприма оријенталне  утицаје.

Одговарајући филигрански накит носиле су наше даме негде до почетка Другог светског рата, када је био знак престижа у грађанском друштву. Онда се мода променила и филигрански накит полако се преселио у фиоке наших бака.

"Да би се сачувао филигрански накит потребно је и занат сачувати. Ми смо га предложили за листу УНЕСКА. Наша земља је потписник Конвенције од 5. маја 2010 године. На томе убрзано радимо. У Краљеву имамо мајстора који овај занат добро познаје и његове наследнике. То је једини начин да се занат сачува и унапреди", каже Марина Лукић Цветић, историчар уметности у Заводу за заштиту споменика у Краљеву.

Захваљујући мајстору Бериши и другим ретким филигранџијама, филигран је и даље жива баштина Србије. Мајстор Бериша има наследнике - сина, кћер и унука који су део заната научили од њега.

Филигранство ће опстати у њиховој златари у Краљеву само уколико буде и муштерија које ће куповати префињенији филигрански накит уместо овог савременијег, чија се вредност ипак више процењује грамажом племенитог метала, а мање утканим знањем.

број коментара 7 Пошаљи коментар
(уторак, 15. окт 2013, 00:14) - Goran82 [нерегистровани]

Prsten

Zanima me verenicki prsten,dali moze da se napravi.i ako je moguce dobiti broj telefona od vas,zbog dogovora.hvala

(петак, 16. авг 2013, 02:33) - Pera-STAKLODUVAČ [нерегистровани]

SERTIFIKACIJA

Imamo mi olične majstore u raznim zanatima.
Pojedini su vrhunsko kao što je i istaknuto u komentarima međutim ako nisu SERTIFIKOVANI neće ih niko prepoznati da im pomogne.
To je sličaj u restauraciji nameštaja kolačarskom sračkom i nekoliko drugih zanata.
Predlažem svim zanatlijama da se prijave za sertifikaciju Ministarstvu privrede g.Janjiću i da to što pre urade jer će posle biti kasno a mnogi fondovi će tada biti pristupačni svima koji su sertifikovani.
Pozivam Sve zanatlije da nam se pridruže na FEJSU na stranici Udruženje starih (sertifikovanih) ... pa da se družimo i razmenjujemo informacije.
Pozdrav svima jedan od administartora na fejsu.

(петак, 27. јан 2012, 13:40) - anonymous [нерегистровани]

Филигран

У Краљеву постоји још један изврстан мајстор филиграна, чији се радови налазе у Русији, Украјини, на Светој Гори, у Америци, па чак и у Светој Земљи, у Витлејему. Зове се Горан Ристовић Покимица. Његова специјалност није филигрански накит, већ црквени богослужбени предмети. Поред њега, у Краљеву филигран раде и два брата, пореклом из Призрена који се презивају Томић. На неки начин, Краљево је постало у овом тренутку центар заборављене филигранске уметности у Србији.

(четвртак, 26. јан 2012, 22:44) - Lidija [нерегистровани]

zanat koji zlata vredi

Hvala na lepim komentarima...prilog smo zaista radili sa ljubavlju i paznjom :)

(четвртак, 26. јан 2012, 16:55) - anonymous [нерегистровани]

Za UNESCO!

Zaista divan prilog. Budući da u Kraljevu postoji Umetnička škola, eto mogućnosti da ovaj zanat, a ujedno i umetnost, opstane, napreduje i zainterseje mlade ljude u Kraljevu i Srbiji.

(среда, 25. јан 2012, 19:25) - Jarica [нерегистровани]

Prelepo

Divan tekst, prilog, nažalost, nisam imala prilike da pogledam. Zanat, još divniji, kao i filigranski radovi. Iskreno se nadam da će potomci g.Beriše, osim zlatare u glavnoj kraljevačkoj ulici, naslediti i ovaj zanat. U tome bi trebalo i država da im pomogne, odnosno da ih nekako stimuliše, a onda i da ih angažuje kao edukatore, da zanat prenesu i u drugim gradovima. Uverena sam da bi bilo zainteresovanih.

(среда, 25. јан 2012, 19:11) - Katarina [нерегистровани]

Burme

Sad mi je jos draze sto smo u tako posebnoj zlatari kupili burme:) <3