Када ће топлане у Србији прећи на обновљиве изворе енергије

На грејање и хлађење одлази половина укупне потрошње енергије у свету. Европска банка за обнову и развој, у сарадњи са Владом Аустрије, основала је програм обновљивих извора енергије у даљинском грејању и хлађању за земље Западног Балкана. Србија у региону предњачи по зеленим улагањима, али занемарљиво је учешће обновљиве енергије у грејању.

Топлане у нашој земљи користе гас, мазут и угаљ. И само неки даљински системи имају појединачне котлове на биомасу. А Србија има огрман потецијал: шумске биомасе, геотермалне и соларне енергије.

"Следећи кораци су даљи прелазак постојећигх топлана у што већем броју на коришћење обновљивих извора енергије. Сва три извора обновљиве енергије су исплатива", рекао је помоћник министра енергетике Милош Бањац.

Али за прелазак топлана на грејње и система за хлађење на обновљиве изворе треба обезбедити складишта енергије, дигитализовати управљање и надзор тих система, а пре свега им подићи ефикасност.

"Једна од круцијалних ствари била би да пређете на двадесетчетворочасовни режим рада да бисте смањили пикове, снизили температуре, избалансирали конзум, а смањили утрошак на веома јефтин и једноставан начин", сматра Душан Мацура из ЈКП "Топлана" Нови Сад. 

Европска банка за обнову и развој, уз подршку аустријске владе, ради студију изводљивости за Панчево, за комбиново соларно-термално постројење и подземно складиште енергије.

"Ова технологија омогућава коришћење соларне топлотне енергије лети, када је највише има, али и зими коришћењем летњих вишкова сачуваних у сезонском складишту", каже Жужана Харгитаи, директорка ЕБРД-а за Западни Балкан.

"Сарађујемо са Међународним финансијским институцијама у борби са климатским променама и подржавамо зелени раст који је један од кључних сектора одрживих економија", истиче Петер Истијан Холзи из Министарства финансија Аустрије.

Слични пројекти се припремају и за Бор, Нови Сад, Шабац и Ваљево. А у Београду најављују више акционих планова за зелене пројекте.

"Акциони план даљинског грејања, који очекујемо да ћемо почетком следеће године усвојити. На том акционом плану са Уједињеним нацијама радимо од 2016. године. Затим радимо читав низ анализа. Једна од њих је и типологија зграда", навео је градоначелник Београда Зоран Радојичић. 

Прошле године у обновљиве изворе енергије у региону, укључујући и чланице Европске уније – Румунију, Бугарску, Хрватску и Словенију, инвестирано је 1,49 милијарди долара. А две трећине тог новца реализовано је управо у зелене пројекте у Србији.

број коментара 2 Пошаљи коментар
(субота, 07. дец 2019, 08:25) - anonymous [нерегистровани]

Austrijska vlada namirisala profit.

Poznato je da Vlada Srbije ima saradnju sa Evropskom bankom za razvoj. Zar je nama potreban posrednik da bi se radilo na takvim projektima? Koliko smo mi bogati da placamo posrednicke kamate i levo i desno? Sta je sa nasim strucnjacima iz te oblasti?

(петак, 06. дец 2019, 21:25) - Milenko Gajic [нерегистровани]

Energija za toplane

Ja mislim da gratis energije ima izbilj samo treba da se naprave pomocna sredstva koja bi proizvodila gratis energiju.

Kad se uzme u obzir kostanje gasovoda iz Rusije , ja mislim i imam ideju za to, samo bi trbao malo pomoci od strane strucnjaka energetike (mislm da ova" pomocna" sredstva nebi kostalo mozda ni trecinu pomenutog ( gasovoda)

Veliki pozdrav
milenko gajic