Фантомске фирме као потрошна роба

У најтамнијем делу сиве економије налазе се и фантомске фирме, које предузетницима омогућавају нелегално пословање и утају пореза. Колико је тешко отворити фирму, шта се дешава ако је фиктивна и како се спречава такво пословање?

Фантомска фирма или регуларан бизнис? У почетку је немогуће знати. Фирма се оснива једноставно, са малим капиталом и за кратко време.

"Процедура отварање фирме је до те мере поједностављена, да ви можете за два дана да отворите фирму са јако малим трошковима - 10, 15 евра. Почетни капитал је само 100 динара, тако да нема никаквих препрека да оснујете фирму. Од оног тренутка када ви почнете да обављате вашу делатност и када се лампица упали да се дешава нешто нелегално, ви сте нестали са тржишта и то је већ касно", објашњава Горан Радосављевић, професор ФЕФА.

Иван Ивановић из Пореске полиције напомиње да је недавно за оснивање фирме било потребно 5.000 долара, а сада се - 100 динара.

Када заврши посао због ког је основана, врло брзо одлази у стечај или ликвидацију.

"Имамо много ситуација где је велики број фирми регистрован на једној адреси. Те особе или не постоје или их не можете наћи. Ако сте регистровани на стару особу. што се често ради, ви не можете да наплатите ваше потраживање, порез или било шта. Фирма нема капитал, ако сте дошли до особе не можете да наплатите, а фирма је обавила посао за који је била основана", додаје Радосављевић.

У трговини и консалтингу најчешћи фантоми 

Углавном је у питању нелегалан увоз, извоз или финансијска трансакција.

"Када они прођу царину, сву уредну документацију, док стигну до тржишне инспекције те фирме су продале своју робу и више не постоје. То је један од примера, има много других. Роба која се увози за Косово, а не оде на Косово. Па се увози ради извоза, никад се не извезе", наводи Радосављевић.

Најчешће је реч о фирмама које се, кажу, баве трговином и консалтингом. У последње време се јављају удружења.

"Удружења су посебан ниво фантомских фирми. Оне нису фирме, оне су основане по закону о удружењу, врло их је лако основати, нису профитне организације а често се баве јако профитабилним делатностима", наводи Радосављевић.

Поступак спречавања рада 

Како би спречили рад фантомских фирми, у Одсеку за процену ризика пореске полиције на основу података издвајају ризична предузећа и излазе на терен.

Ако се то утврди, фирми се одузима ПИБ и онемогућава рад, а АПР не дозвољава власницима да промене податке у регистру.

Након тога, Пореска полиција од банака тражи податке о предузећима која су уплаћивала новац на рачун фантомске фирме. За необрачунат и неплаћен порез Пореска полиција подноси кривичне пријаве против одговорних лица.

Постоји још начина да се отежа рад оваквих предузећа.

"Боља координација рада инспекцијских служби када роба уђе на граници онда ће се алармирати неке друге службе које ће испитати куда та роба иде и дигитализација система, где ће службе истог тренутка знати, Пореска, Царина, АПР, МУП, истог тренутка знати да постоји нешто у систему што се нелегално десило, или је то нека адреса где се више фирми регистровало или нека особа на коју се више фирми регистровало", истиче професор ФЕФА.

Предност брзог отварања фирми 

Ипак, није све тако сиво. Радосављевић тако указује да је добро да се фирме у Србији отварају за неколико дана и са малим трошковима.

"То су предности јер подстиче предузетништво, отварање нових фирми, домаће инвестиције, да млади улазе у приватни сектор. С друге стране, то подстиче и нелегалне радње јер прелако отварање без додатне контроле доводи до великог броја потенцијалних фантомских фирми и нелегалног бизниса", напомиње професор ФЕФА.

За првих шест месеци ове године откривено је 65 фантомских фирми.

број коментара 1 Пошаљи коментар
(четвртак, 11. јул 2019, 08:26) - Боки [нерегистровани]

Олако

Тачно је да папирологија и неке обавезе знају да смарају, али и ово шта је резултат тог неког "фирма за дан", "грађевиснка дозвола за сат" и сл. прича задњих 20 година, није добро.

Шта да очекујете од фирме са 100 динара почетног капитала? Шта можете од дуговања која направе да наплатите - ништа. Па и већина станодаваца узима неки полог као осигурање за евентуалну штету.
Ако је неко озбиљан, сигурно неће моћи да ради без пар хиљада евра почетног капитала и чему онда циркус са 100дин, осим ако није држави у интересу да се ствара толико јака сива зона где нестају дугови.

Ах да, и те фиктивне фирме које откупљују дугове, се оглашавају слободно, ако би се неко и позабавио истрагом, онда наступа следећа слаба карика - поткупљиво судство и благе казне уз адвокате који знају посао.