Да ли тајни договори великих играча кроје судбину пољопривреде

Готово да нема године да се пољопривредници не жале на откупне цене и сваки пут од државе траже да им помогне да реше проблем са складиштарима, прерађивачима и извозницима. Сумњају да се цена не одређује увек на основу понуде и тражње, већ да се велики играчи договарају, што је противно закону.

Економија каже да је картел тајни договор конкурентских компанија о откупним ценама и подели тржишта. Пракса на то додаје да је тешко доказив чак и када је очигледан.

Ратар из Панчева Драшко Живковић указује да, ако од Суботице до Ниша сви исто плаћају пшеницу, сунцокрет и кукуруз, онда постоји основана сумња да је то нека договорена цена.

Малинар из Ариља Владе Станковић упозорава да ће картели упропастити малину. "Ја молим горе људе у врху државе да се мало боље укључе разним инспекцијама, разним контролама, разним полицијама да виде у ствари шта се ради", поручује Станковић.

У Министарству пољопривреде кажу да се ради. Инспектори су у претходном периоду контролисали 40 хладњача и 75 откупних места широм Србије. У току су и ненајављене контроле.

"Да ли они покушавају да се договоре, па знате како – врло вероватно. С друге стране, питајте оне како су прошли пре две-три године кад су покушали монополски да се понашају, између осталог неки откупљивачи, како су прошли, колико су морали да плате казну", каже министар Бранислав Недимовић.

Међутим, када је у питању случај великих уљарица које су биле оптужене прошле године, Недимовић напомиње да су њему важне само чињенице. "То што ја мислим да је неко монополиста и да ли постоји доказ, то је између рекла–казала и чињеница. Ја се увек бавим чињеницама", каже министар.

Ко треба да прикупи доказе кривице

Доказни поступак о недозвољеном понашању на тржишту спроводи независна Комисија за заштиту конкуренције.

Пољопривредници који су подносили пријаве за картелско понашање одређених великих аграрних система кажу је та институција на њих пребацивала терет доказивања кривице.

Комисија је саопштила да током прикупљања доказа може да се обрати свима, па и пољопривредницима да доставе информације и документацију, али се тиме на њих не пребацује терет доказивања. "Комисија активно прибавља и анализира податке о откупу примарних пољопривредних производа", додаје се у саопштењу.

Комисија јесте независна институција, али би њен ауторитет у агроиндустрији требало јачати, кажу аналитичари.

Агроекономски аналитичар Милан Простран наводи да је свега неколико случајева "било на тапету". Доношене су одређене мере, али су касније оне судским одлукама на неки начин анулиране, каже Простран.

"И српски менталитет спречава картеле"

У асоцијацији "Жита Србије" кажу да картела нема, јер нас у томе, између осталог, спречава и менталитет.

"Волео бих да видим на нашем српском тржишту два ортака која су радила много времена заједно. А ми ако говоримо о неких 300 млинова, о више од 200 извозника, практично је теоретски немогуће да се о било чему договоре", оцењује Вукосав Саковић из Асоцијације "Жита Србије".

У Комисији за заштиту конкуренције кажу да су у 80 одсто пријављених случајева нашли доказе о кршењу правила игре.

број коментара 3 Пошаљи коментар
(петак, 19. јул 2019, 08:14) - anonymous [нерегистровани]

Poljoprivreda

Trenutno je tako kako se ko snadje i ako neko misli da ce se obogatiti od poljoprivrede ,taj gresi.Mnogo izmena i zakona treba da se dese da bi poljoprivreda zazivela a to se nece desiti sigurno u narednih 20 godina.Zapitajte se ponekad kako mogu nama nemci biti konkurenti sa proizvodima a znamo koliku platu oni imaju.

(четвртак, 18. јул 2019, 23:47) - anonymous [нерегистровани]

SFRJ - Poljoprivredni proizvođač prodaje direktno državi.

Rep. Srbija - Poljoprivredni proizvođač prodaje prvom lokalnom nakupcu. Nakupac prodaje većem nakupcu. Veći nakupac prodaje tajkunima. Tajkuni izvoze.
Dobio sam za pšenicu 18 din/kg. i imam gubitak. Na njivama gde sam je posejao sam u minusu i to za 15% u minusu. Kako da opet sejem pšenicu kada svi otimaju zaradu od zemljoradnika? Subvencija nema ili su male i svi kradu od seljaka.

(четвртак, 18. јул 2019, 20:39) - Aleksandar [нерегистровани]

Pitanje

Zašto država ne dozvoli malinarima da dobiju dozvolu za izvoz i sami se udruže i naprave hladnjače. Pa ne da ministarstvo dozvole, eto ko radi protiv malinara. Tako je isto i za kukuruz, soju, samo povlscene firme imaju dozvole za izvoz