Осигурање у аграру, трошак или инвстиција

Пољопривредницима Златиборског, Моравичког и Колубарског округа који осигурају производњу држава ће вратити 70 одсто вредности полисе. За остале повраћај остаје 40 одсто уз најаву да ће осигурање и даље бити једина мера у пољопривреди у којој се толеришу истовремени подстицаји из националног и локалног буџета.

Трошак, а не инвестиција - 90 одсто пољопривредника у Србији тако гледа на осигурање - од грома, леда и града.

"Паприка која је пробушена била, само су њу признали, која је ударена нису признали. И кад је дошло за наплату, само 22 посто сам наплатио", рекао је Срђан Љубисављев из Банатских Брестоваца.

Владимир Лазаров из Омољице каже да је 2013. године имао тоталну штету на 50 хектара где му је исплаћено, а цифра је била у милионима, тако да, како истиче, вишеструко се исплати.

По исплати штете без приговора су само они који су добро прочитали полису, а њих је мало, као и оних који знају да се пад квалитета воћа допунски осигурава, кажу осигуравачи. У те допунске ризике, спадају и поплава, мраз, суша... За осигурање од суше пољопривредници су заинтересовани, али не и осигурања - кажу зато што нема довољно референтних станица које мере количину падавина.

"Да би то осигурање омасовили неопходно је да заједно са државом седнемо, да искористимо стручне службе државе и да направимо модел осигурања који ће бити ценовно и по свим другим основама прихватљив и осигуравајућим кућама и нашим пољопривредним произвођачима", рекао је Вељко Нинић из "Ђенерали".

У Србији је осигурано 15 одсто биљне производње и свега пет одсто сточног фонда.

"Ако посматрамо период од десет година једна, можда две године су благо позитивне. Али верујемо да повећањем броја клијената, са повећањем површина једног дана ћемо и ову грану осигурања сврстати у позитивне", Миодраг Младеновић из "Дунав осигурање".

Веће субвенције за осигурање 

На повећање броја осигураних пољопривредника, требало би да утиче уредба којом је држава повећала субвенцију за осигурану производњу са 40 на 70 одсто у Моравичком, Златиборском и Колубарском округу.

"То су простори где имамо највише производње у воћарству где буде и највише штете. Самим тим за државу је огроман губитак уколико јој за тих 40 одсто падне производња у том сектору било да је реч о шљиви, било да је реч о малини то је проблем и то се у крајњој линији одражава на наш спољно трговински потенцијал", каже министар пољопривреде Бранислав Недимовић.

Пољопривредно осигурање је у Европској унији услов за субвенције држава. У Србији није, али се осигуравајуће куће боре за то. У 2018. продали су аграрне полисе за две милијарде динара. На име штета исплатили су два милиона динара више.

Агроекономисти кажу да би могле да помогуну и банке - ако би се те полисе узимале као гаранција за кредит.

"Једноставно осигурава свој род и то је исто нека улога банака да у спрези са осигуравајућим кућама са министарством и сватодавним службама да уради више на популаризацији и едукацији пољопривредника о осигурању", рекла је Зорица Васиљевић са Пољопривредног факултета.

Без субвенција за осигурање воћа у просеку треба извојити од 120 до 180 хиљада динара по хектару, за ратарске културе две-три хиљаде динара по хектару, за музне краве од осам до 10 хиљада динара по грлу.

Полисом која кошта 30.000 динара на пример штитите производњу вредну 700.000 динара. Најскупље је не осигурати се на време.

број коментара 1 пошаљи коментар
(понедељак, 11. феб 2019, 07:27)
Dragan S [нерегистровани]

Sve lepo zvuci i deluje

A kada dodje osiguranje za naplatu tu se pokazuje sve ono sto nije u ugovorima receno ili nedoreceno , Na hiljade stavki koje osiguravajuce kuce tumace na svoj nacin da bi izbegli placanje .