Електронски поступци јавних набавки као средство борбе против корупције

Од половине 2020. године, сви поступци јавних набавки у Србији спроводиће се искључиво електронски, преко новог квалитетнијег и функционалнијег Портала јавних набавки - то је најзначајнија новина закона о јавним набавкама који би на пролеће требало да буде у скупштинској процедури.

У Транспарентности Србија кажу да искуства других земаља показују да електронска комуникација у јавним набавкама може да буде једно од средстава за борбу против корупције зато што се смањује могућност манипулације документима који понуђачи шаљу, а олакшава се и провера потпуности поднете документације на тендерима.

У Министарству финансија наводе да се електронски поступак јавне набавке и данас спроводи, али не у потпуности.

Тренутно постоји електронска доступност планова, електронски приступи документацији о јавној набавци која укључује позив за подношење понуда и конкурсну документацију, објављивање одлуке о додели уговора, обавештења о закљученом уговору и одлуке о измени уговора на Порталу јавних набавки.

Међутим, наводе за Танјуг у Министарству, најзначајнија новина закона биће да ће се и понуде у поступцима јавних набавки подносити искључиво електронским путем, посредством Портала јавних набавки.

При том ће, додају, на истом месту бити омогућено коришћење и других електронских сервиса, као што су електронски каталог, систем динамичне набавке, подношење захтева за заштиту права.

Подсећају да је Портал путем којег се спроводе све јавне набавке у Србији, укључујући и јединице локалне самоуправе, установљен је још 2009. године, а модернизован 2013. године.

Од 2020. године, с применом новог закона, у функцији ће бити нови, квалитетнији и функционалнији Портал јавних набавки, као електронска платформа преко које ће се спроводити сви поступци јавних набавки у земљи.

На питање које су најчешће неправилности до сада уочене у поступку јавних набавки, у Министарству кажу да се оне детектују у све три фазе јавне набавке, у планирању, спроводењу поступка и извршењу уговора.

Те неправилности, додају, често и нису резултат коруптивних намера и активности, већ често и нерационалног и нецелисходног сагледавања потреба за набавком, изостанка истраживања тржишта, те недостатка механизама контроле приликом извршења уговора.

Оне се односе на непотпуне, непрецизне или сувише прецизне захтеве у погледу предмета јавне набавке, чиме долази до ограничавања конкуренције и дискриминације међу понуђачима.

Неправилности се, кажу у Министарству, детектују и у фази стручне оцене понуда, где долази до ситуација када наручилац неједнако третира понуђаче, односно за исти или слични недостатак једну понуду одбија, а другу не.

Такође, често се понуде одбијају без законског основа или се, пак, не одбијају понуда које су морале бити одбије, признају се неадекветни докази, дозвољава накнадна допуна понуда.

У Министарству очекују да нова решења, поготово спровођење електронских јавних набавки, али и додатно повећање транспарентности поступка, допринесу унапредењу система јавних набавки, кроз обезбеђивање адекватних механизама превенције корупције.

број коментара 0 пошаљи коментар