Како станоградња може да помогне економском расту?

До жељеног бржег економског раста може се стићи само уз веће инвестиције, понављају стручњаци. Треба их подићи са садашњих испод 18 одсто БДП на 25 процената и четвртину тог новца уложити у станоградњу. Она је пре две године имала најлошији резултат - изграђено је свега стан и по на хиљаду становника.

Годинама је грађевинарство у проблемима, а у њему највећи проблем је станоградња, кажу стручњаци. У градњу станова у Србији се улаже свега један одсто бруто домаћег производа - пет пута мање од европског просека.

"У републици се гради 10.000 станова пре пет година или у буму субвенционисања се градило око 18.000, чак и више", каже Иван Николић, уредник часописа Макро економске анализе и трендови.

Основни разлог су, каже, ниске зараде на једној страни а скупи квадрати на другој.

"У Великој Британији која има најскупље цене наекретнина у Европи, за оно што они кажу просечну некретнину у 2016. години потребно је било 5,2 годишње нето зараде. Код нас за просечни стан од 57 квадратних метара потребна је 16,1 просечна годишња плата", објашњава Николић.

Не стоји Србија лоше када се погледа број станова према броју становника - имамо нешто више од три милиона стамбених јединица, али су оне лошег квалитета и мале у односу на светске стандарде. Међутим поједини економисти се не слажу с тезом да ту има простора да се гради и да би то убрзало раст целе економије.

"Станоградња и грађевинарство, сем инфраструктуре, су последица а не покретач раста.  Покретачи, точкови раста су индустрија, услуге и пољопривреда", наводи Миладин Ковачевић, економиста.

Прошле године у Србији је изграђено два пута пута мање станова него 2008. када је држава субвенционисала стамбене кредите.

број коментара 0 пошаљи коментар