Поскупљење па појефтињење нафте

Барел сирове нафте појефтинио је у електронском пословању на Меркантилној берзи у Њујорку на 138,90 долара, након што је претходно, на истом тржишту, главна енергетска сировина вредела рекордних 140,39 долара по барелу.

Тржишни аналитичари објашњавају да је до новог, рекордног, раста цена нафте дошло због велике заинтересованости инвеститора за куповину те сировине, услед слабљења долара према евру и другим јаким валутама.

Поред пада вредности америчке валуте, на најновији скок цена нафте је утицала и изјава председника Организације земаља извозница нафте Шакиба Келила да би ове године та сировина могла да поскупи знатно изнад нивоа од 150 долара за барел, као и саопштење Либије да ће можда смањити производњу "течног злата".

Кључни датуми у четири деценије раста цена нафте су следећи:

- 1970: званична цена саудијске нафте утврђена је на 1,80 долара по барелу.

- 1974: цена барела нафте премашила је 10 долара после прве нафтне кризе изазване ембаргом Организације земаља извозница нафте (ОПЕК) током Јом-кипурског рата 1973. године између Израела и коалиције арапских земаља под вођством Египта и Сирије.

- 1979: Исламска револуција у Ирану изазвала је другу нафтну кризу. Барел нафте је премашио 20 долара.

- 1980: иранско-ирачки рат утицао је на скок цене нафте на 30 долара, а почетком наредне године на 39 долара.

- током 1983, барел лаке сирове нафте почиње да се котира на њујоршкој берзи Нyмекс.

- крајем септембра и почетком октобра 1990: барел нафте кошта нешто изнад 40 долара уочи рата у Заливу.

- септембар 2001: цена барела нафте је 30 долара пре 11. септембра када су били терористички напади у Њујорку и Вашингтону, а на крају те године је опала испод 20 долара.

- мај 2004: праг од 40 долара по барелу је поново премашен.

- септембар 2004: 50 долара за барел, а тржиште је забринуто.

- јун 2005: барел је 60 долара.

- крај августа 2005: ураган "Кетрин" погађа нафтну зону Мексичког залива. Цена барела нафте премашује 70 долара.

- 12. септембар 2007: смањење залиха нафте САД изазива скок цена - барел нафте је изнад 80 долара.

- 18. октобар: 90 долара.

- 31. октобар: цена барела премашује 95 долара после наглог смањења америчких залиха. Барел нафте 7. новембра достиже 98 долара.

- 21. новембар: цена барела нафте достиже 99,29 долара.

- 2. јануар 2008: цена барела нафте достиже психолошки праг од 100 долара, као последица насиља у Нигерији и страха од новог смањења залиха САД.

- март 2008: цена барела нафте поново расте док слаби долар, и 13. марта достиже 111 долара.

- април 2008: даље смањење залиха САД, статус кво ОПЕК-а, кинески раст, а посебно пад долара који вреди 1,60 у односу на евро, утиче да барел нафте 16. априла достиже 115 долара, а потом се 22. априла зауставља на 119 долара.

- мај 2008: црно злато постаје све скупље, посебно због поремећаја производње у Нигерији. Барел нафте 5. маја кошта 120 долара, 9. маја 125 долара, 21. маја 130 долара, а већ сутрадан 135 долара.

- јун 2008: почетком месеца барел нафте је 139,12 долара да би већ 16. јуна био 139,89 долара после прекида производње у Норвешкој и новог пада вредности долара.

- 26. јуна, председник ОПЕК-а прогнозира да би цена барела могла да током лета достигне 170 долара. Цена нафте је данас први пут премашила 140 долара по барелу.

број коментара 1 Пошаљи коментар
(петак, 27. јун 2008, 12:08) - goran [нерегистровани]

nema (barem u bliskoj buducnosti) jeftine energije

Mnogi analiticari na Zapadu isticu da vise nece biti jeftinog goriva (pre svega nafte). Izgleda da je nada da ce se otkriti velika bogata lezista nafte van postojecih zona sve manja. Prakticno velike rezerve nafte imaju zemlje OPEK-a (najvise Saudijska Arabija, Irak, Iran, Venecuela i dr.) i Rusija, koja ima potencijala za pronalazenje novih lezista. Kako se traznja sirom sveta povecava a ponuda stagnira jasno je da cene rastu. Ovo treba da bude veliki znak upozorenja i tema za ozbiljne rasprave i studije i kod nas (sto treba da ishodi stvaranju dugorocne energetske strategije). Nasi donosioci odluka moraju se ozbiljno uhvatiti u kostac sa ovom problematikom i da pokusaju da igraju na vise frontova: na jednoj strani da nalaze nacine kako da u Srbiju pristize sto jeftinija nafta (u meri u kojoj je to moguce), a na drugoj strani da se vodi racuna o stednji i rastu alternativnih izvora energije. Energetska strategija i politika je izuzetno vazno pitanje, ali nasa elita je obicno zaokupljenija personalnim pitanjima i kadriranjima naspram vitalnih strateskih pitanja. U ovom vremenu je jasno da je energija mocna determinanta prosperita i uspeha i one zemlje koje uspeju da dugorocno razviju razlicite energetske alternative imace stabilniju buducnost i razvoj.