Македонија тражи проширење преговора са Грчком

Македонски министар спољних послова Антинио Милошоски затражио да се у преговоре са Атином око имена те бивше југословенске републике, укључи и решавање проблема имовине Македонаца, који су из Грчке протерани након Другог светског рата.

"Било би добро да решимо све могуће проблеме који би, у будућности, могли представљати извор неспоразума," рекао је Милошоски, који је проблем прогнаних Македонаца увео у дневни ред преговора прошле недеље, на изненађење Грка али и специјалног изасланика Уједињених нација Метјуа Нимица.

Македонски историчари процењују да је након грађанског рата у Грчкој, вођеног између 1946. и 1949. године, са севера те државе отишло или било протерано до 100.000 Македонаца, чији статус никада није регулисан, као ни питања везана за имовину коју су тамо оставили. Атина, истовремено, већ деценијама одбија да те избеглице призна као држављане Грчке.

Последњу рунду преговора о имену Македоније искомпликовао је захтев Скопља да се у дневни ред уврсти и проблем македонске мањине у Грчкој, о чему још од почетка процеса под капом светске организације, пре 15 година, није дискутовано.

"Људи желе да се о тим стварима расправља, јер сматрају да су повезани са проблемом имена...Ако људи желе да и о томе разговарају онда је и то део моје мисије," рекао је Нимиц прошле седмице у Скопљу.

Проблем око имена некадашње југословенске републике, беспотребно, оптерећује односе две државе још од осамостаљења Македоније 1991. године, а Грчка је северном суседу чак, током 19 месеци 1993-94. године увела оштру економску блокаду, која је укинута тек након озбиљног притиска међународне заједнице.

Суштину проблема представља грчки став да се име Македонија може користити само за северну покрајину те државе, инсистирајући на историјском наслеђу које води порекло још од времена Александра Македонског.

Позивање на наслеђе славног античког државника и војсковође није страно ни властима у Скопљу, који су његовим именом крстили аеродром у престоници.

Од 1993. године, привременим споразумом, који је такође постигнут под патронатом светске организације, Македонија у међународним организацијама користи рогобатно име "Бивша Југословенска Република Македонија", док се у билатералним односима са већином држава употребљава уставни назив те држава "Република Македонија."

број коментара 1 Пошаљи коментар
(четвртак, 03. јул 2008, 22:45) - anonymous [нерегистровани]

u pravo su

postoje dokumeti u arhivi SIP-a i u arhivi SDB-a. Ljudima su davani pogreshni signsli u to vreme. Desilo se to shto se desilo i to zbog matematike koju su kako isada igrali medjunarodni igraci.
Egzodus Srba, u Krajini, Kosova je samo treca epizoda dugometraznog filma.

Vrati ono sto nije tvoje kaze se u najnovijem filmu Milca Mancevskog "Senke".

A , oko nas sve neki gladni ljudi...