Рат и Мираш, ко је и шта прича први човек непризнате ЦПЦ

Мираш Дедеић је ових дана у великој медијској екс Ју офанзиви. Са телевизија из Загреба и Сарајева поручује да ће у Црној Гори доћи до грађанског рата ако се не спроведе Закон о слободи вероисповести и "ово је почетак краја, завршићемо га".

Kад би се медији у Хрватској поредили са политичким странкама, емисија "Бујица" Велимира Бујанеца вероватно би била попут странке Анте Ђапића.

Или једноставније речено, од ове емисије у Хрватској не постоји ништа што је више десно.

Бујанец је у петак имао екслузивног госта, како га је представио „архиепископ цетињски и митрополит црногорски Михаило", овдашњој публици познат као Мираш Дедеић.

Он је у емисији Бујица између осталог рекао: „Ми смо пријатељи са хрватском државом још од средњег века, то морамо знати и ви и ми, то није од јуче, то су године, па чак и векови, ми имамо велике везе са Хрватском."

И не зна се шта је изазвало јаче реакције - фотографија пре емисије са бившим хрватским министром Златком Хасанбеговићем познатог по контроверзним ставовима о НДХ. Или оно што је у емисији говорио.

Верски аналитичар Јован Јањић каже да одавно у некој емисији није чуо толико лажи као недавно у гостовању Дедеића у Загребу.

„Kаже он, између осталог да су у Немачкој митрополит Амфилохије и патријарх Павле тобоже основали некакав центар где су муслимане преводили у Србе. Свако ко је иоле познавао патријарха Павла зна да је то немогуће и да је то тако подла лаж да је тешко схватљива. Било је покушаја за време рата да неки муслимани пређу у православну веру и управо је патријарх Павле рекао - нека прођу ове несреће, па онда на миру размислите, ако је то ваша воља, онда ћемо размотрити. Он чак није дозвољавао ни да добровољно у тим временима неко промени веру да се не би српској цркви приписивао прозелитизам", каже Јањић, аутор књиге о патријарху Павлу.

Дедеић је говорио и да је Српска православна црква добила томос о аутокефалности тек после Берлинскго конгреса 1878.

„Замислите, каже он, она је постојала осам векова без томоса, замислите да црква постоји седам векова и каже да је добила после Берлинског конгреса, па свако ко се иоле разуме у цркву зна да аутокефалност не може да да нека међудржавна конференција, него мајка црква", каже Јован Јањић.

Ових дана Дедеић је у великој медијској офанзиви. После загребачке телевизије З1, гостовао је на сарајевској Фејс телевизији код Сенада Хаџифејзовића.

У овим емисијама је говорио да би Срби требало да се спусте на земљу, јер више нема велике Србије, да је патријарх српски Иринеј кратке памети, да је у Сребреници био „стопостотни геноцид", али да је то мањи геноцид од оног који је Србија починила у Црној Гори 1918. и 1920. године, да ће Србија Црној Гори морати да плати због тог геноцида.

Говорио је да ће у Црној Гори избити грађански рат ако се не спроведе Закон о слободи вероисповести.

„Ми имамо српску цркву, ја сам је назвао осматрачница на Румији, па имамо ову крстионицу на мору, свашта раде, па и то ће се све морати маћи. Они то знају, али полако ћемо то да радимо и мислим да смо на правом путу, ово је почетак краја, завршићемо га", поручио је Дедеић у Централном дневнику сарајевске Фејс телевизије.

Да је водитељ "Бујице" Велимир Бујанец био телевизијски водитељ, на пример, 1991. године, велико је питање да ли би тада у студију имао истог госта.

Јован Јањић се присећа да је почетком 90-их, кад је почињао рат у Југославији, Дедеић говорио да ће југословенска војска заштитити угрожена права српског народа и да је она ту с разлогом:

„Он је оправдавао то, говорио да је Дубровник црногорски, да то треба да буде црногорска престоница, да је Туђман словенски Хитлер, врло радикалне изјаве је тада давао, а сада је окренуо причу, као и неки други из Црне Горе, а знате на кога мислим."

Историчар из Бара Шербо Растодер мисли другачије. „Kад су неки ратовали и ослобађали западне српске границе, тај човек је први отишао у Вуковар, кад су неки славили злочине, и то оне које су признали у Хагу, тај човек је отишао у Сребреницу. Систем вредности Мираша Дедеића и друге стране је небо и земља", каже Шербо Растодер.

Од Рима до Цетиња

Мираш Дедеић завршио је Православни богословски факултет у Београду. Након тога одлази на студије у Рим, био је ожељен једном богатом Италијанком.

Али Рим ће му донети и невоље.

Радио је као свештеник при Цариградској патријаршији. Међутим, медији су 1997. пренели саопштење патријарха Вартоломеја, да је Дедеић рашчињен због канонских преступа, да му је одузет му свештенички чин и да је враћен у ред лаика.

Дедеић међутим каже да је он није истеран, него да је отишао из Рима и да је дошао у Црну Гору.

На питање како очекује да му човек који га је рашчинио сада додели аутокефалију, Дедеић одговора: „Па слушајте, ја нисам рашчињен, на основу чега, ко је то доказао, не можете ви, то мора суд црквени да докаже, ја сам много пута говорио да се позовем, било где, и у Београд, и Цариград, да разговарају са мном, да виде шта је суштина".

Верници Српске православне цркве у Црној Гори веома су оштри када говоре о Дедеићу. Kажу да то што он води није црква, већ невладина организација. Истичу да је Дедеић недостојан да води цркву. Најпре наводе црквене, односно канонске разлоге.

„Шта се може очекивати од онога ко је отпао од цркве, од суве гране не може се очекивати да било шта оживи. И зато је све што ради као неки тобоже свештеник ништавно, кад он пали бадњак, то је ложење грања", каже Јован Јањић.

Седиште Црногорске православне цркве је у кући на Цетињу, у насељу Груде, али први човек се нада да неће још дуго тако бити. „Ако се враћа имовина, цркве и манастири наравно да Црногороској цркви припада и седиште на Цетињу", каже Дедеић.

Одбор за враћење Црногорске православне цркве постоји на Цетињу од 1993. мада је Црногорска црква регистрована 2000. године. На челу је најпре био Антоније Абрамовић, после његове смрти долази Дедеић.

Некадашњи градоначелник Цетиња, публициста Јован Маркуш каже да је Мираш Дедеић обичан преварант. „Ја сад могу да обучем униформу генерала, али ви добро знате да ја то нисам". „Та Црногорска црква, то вам је основано у полицијској станици на Цетињу и с њима се управља из неког центра, да ли ДБ или обичне полиције", поручује Маркуш.

Дедеић: Нисам рашчињен 

Представници СПЦ-а кажу и да Дедеић користи лажно име Михајло, и да су му то име доделили бугарски расколници.

„Замислите, рашчињеног попа рукополажу неки расколници! Kад су се то црногорски митрополити рукополагали код неких расколника, и то у бугарској? Шта то значи, то је смејурија", каже епископ будимљанско никшићки СПЦ-а Јоаникије.

Дедеић одговара: „Ја сам хиротонисан у Бугарској православној цркви у цркви Параскеве у Софији, било је на мојој хиротонији четири епископа и три митрполита и Пимен, који је био од ове друге цркве, они су се у Бугарској делили по питању политичке ситуације, они нису хтели да признају патријарха бугарског Максима, а био је кандидат овај који је мене хиротонисао Пимен. Сви ти епископи који су ме хиротонисали данас су сви у Бугарском патријархату, само ја нисам. А јесам и ја!"

Међутим, Васељенска патријаршија 1998. године саопштила је да је после седам година решен раскол у Бугарској, јер су се расколници покајали и вратили цркви. Али Цариград је тада нагласио да то не важи за Мираша Дедеића, којем је одузет чин свештеника.

Осим црквених разлога, верници Српске православне цркве у Црној Гори, наводе и лаички разлоге против првог човека Црногорске православне цркве. Подсећају на снимак из Kотора од пре неколико година, када је, како наводе, Дедеић ударио старицу.

„А оно што ви кажете да сам ударио ону бабу, то су све приче. То је била најужа улица и викали су све и свашта, у том моменту једна баба припрема се да ме пљуне и пљунула ме, међутим ја сам ишао овако руко и како само сам је оладио, ја сам је ту одгурнуо лактом, части ми моје нисам имао намеру да је ударим, а сада се кајем што нисам. А то су они измислили, те телевизије, те ударио бабу, те ово, те оно", каже Дедеић.

Угледни хрватски теолог Драго Пилсел каже да самопрокламована "Црногорска црква" у Православљу нема чак ни статус раскола, за разлику од Македонске, него се третира као екстраваганција или лош виц.

Према мишљењу Јована Јањића нико не рачуна озбиљно на Мираша Дедеића. „Он се користи за прљаве послове, за грубе послове, да омекша терен за неке перфидиније нападе на СПЦ", наводи Јањић.

Дедеић често прича да је Црна Гора најстарија држава на Балкану и да је црква важан елемент идентитета. Kада почне да се спроводи Закон о слободи вероисповести, верује да више неће седети у цетињском насељу Груде.

Kада смо прошле године са њим тамо разговарали, Дедеић је разговор овако завршио:
„Све што сам рекао је истина, ко год ми каже да ово није истина, ја сам у стању да кажем - ево ни ја више нисам поп."

број коментара 7 Пошаљи коментар
(субота, 25. јан 2020, 17:44) - U strasnim vremenima zivimo [нерегистровани]

U sta on veruje i kako se on Bogu moli, to samo on zna

Kakvu crkvu moze da vodi covek koji tuce babe po ulici ?

(субота, 25. јан 2020, 16:31) - jovanovic k. [нерегистровани]

Rekao bih...

Ovaj raspop pljuje po svome narodu i zato ga rado primaju u Zagreb i Sarajevo. Sta ne dodje u Beograd?

(петак, 24. јан 2020, 16:06) - Sara [нерегистровани]

Рат и Мираш, ко је и шта прича први човек непризнате ЦПЦ

Covek ne otvara usta ako pri tom nece lupiti nesto krajnje smesno

(петак, 24. јан 2020, 10:55) - историјат [нерегистровани]

Имала је Црна Гора

И једног лажног цара Шћепана Малог, ни овај није ништа бољи, лажни митрополит Мираш Римски

(петак, 24. јан 2020, 10:25) - anonymous [нерегистровани]

Zasto mu se daje toliki publicitet?!

Doticni, nekakvi samoproglaseni poglavar izmisljenene i nepostojece CG crkve, na srpskoj televiziji pljuje po celokupnom srpskom narodu i najstrasnije klevece i konstruise monstruozne lazi kao svoje tzv. istine. Pre svega, on ne predstavlja bilo kakvu crkvu, pa cak ni nepriznatu crkvu, on je lazna crkva, jer doticni nema nikakav svestenicki cin, jer je rascinjen, tj osudjen i izbacen iz svih zvanicnih legitimnih i kanonskih crkava, i od strane Carigradskog patrijarha i od SPC. On se lazno predstavlja da je predstavnik toboznje CG crkve. Kako se uopste moze takav lazov bilo gde pojavljivati i govoriti same gnusne neistine o srpskom narodu, baveci se pitanjima o kojima niti ima pojma, niti zeli da ima pojma, vec prica kako mu je neko naredio da prica?! Zatim, kako je on mogao da se uopste registruje i kao nevladina organizacija u CG lazno tvrdeci da je svestenik kad se zna da mu je to zvanje oduzeto zvanicno i legitimno?! On moze za sebe da kaze i da je predsednik Crne Gore, i da je kralj Crne Gore, da lepo te nazive stavi u naziv svoje nevladine organizacije i zatim da se tako fino registruje kod nadleznih sluzbi u CG, jer to sudeci kako je ovaj raspop uspeo, ispada da to tako moze u CG. I eto, posto je uspelo samoproglasenje jednog laznog popa, sad moze i da se bez problema ptredstavlja kako hoce, pa sutra ako zatreba i kao predsednik, ili kao kralj CG, i da ga takvog reklamiraju televizije u regionu. Salu na stranu mada, ko zna, zbog predostroznosti, on se radi njegovih ovakvih monstruoznih lazi i klevetnickih izjava mora proglasiti Personom non grata u Srbiji, jer je sarlatan, koji bez problema, i to lazno se predstavljajuci, pljuje po nasem narodu, nasoj crkvi, nasem patrijarhu, mitropolitu, episkopima, svestenstvu, itd. Jedan pesnik kao Matija Beckovic ne moze da ide u CG, zabranjuju mu, a ovaj raspop moze na nasim televizijama da prica sta hoce!

























(петак, 24. јан 2020, 09:43) - anonymous [нерегистровани]

Све је јасно

"Мираш Дедеић завршио је Православни богословски факултет у Београду. Након тога одлази на студије у Рим,..."
Овај одлазак у Рим је много индикативан и објашњава многе ствари. Из тога се види ко стоји иза свега овог, која је Мирашева мисија и шта је крајњи циљ.

(петак, 24. јан 2020, 07:42) - Miomir Maksimcev [нерегистровани]

Vec vidjeno

Године 1859, дошло је до уједињења кнежевина Влашке и Молдавије у Румунију. Изабрани кнез фанариот Александар Куза, који је био под француским утицајем, извршио је реформе које су се многим црквеним историчарима чиниле као усмјерене против Православне цркве. Био је основан нови орган црквене управе — Генерални национални синод, који је у свом саставу имао све епископе и по три депутата из реда свештенства и мирјана из сваке епархије. Синод је имао право да се састаје једном у двије године и био је под потпуном контролом свјетовне власти. Архијерејска назначења су се вршила одлуком кнеза. Законом из 1863. године била је спроведена потпуна конфискација (секуларизација) све црквене и манастирске имовине. Оваквој антиклерикалној политици владе су се активно противили браћа Скрибани: епископ Филарет и епископ Неофит.

Године 1865, три године након оснивања румунске државе, помјесна црква је прогласила себе за аутокефалну, али је Цариградска патријаршија то признала тек 1885. године.