Како Ђукановић брани Закон о слободи вероисповести

Нико неће отети цркве, тврди Мило Ђукановић, председник Црне Горе, и додаје да нико верницима неће ускратити право да користе православне храмове, нити је то, каже, суштина Закона о слободи вероисповести.

Мило Ђукановић је у интервјуу Танјугу рекао да држава Црна Гора не отима имовину Српској православној цркви.

"Та имовина је заправо власништво државе Црне Горе, које је узурпирано у периоду између 1986. и 2000. године" – кључни је аргумент на који се позива црногорски председник "бранећи" Закон о слободи вероисповести, који је у делу јавности Србије, али и Црне Горе доживљен као "отимање" имовине, пре свега храмова и манастира Српске православне цркве.

"За време трајања независне црногорске државе, до 1918, и такође трајања Црногорске православне цркве, до 1920, сва имовина, којом је располагала та црква, нема никакве дилеме, била је у државној својини. Тако стоји у сваком акту. Од одлуке главарске Скупштине из 1868. преко Општег имовинског законика од 1888. до Устава Светог Синода у Књажевини Црној Гори из 1903. и Устава православних консисторија у Књажевини Црној Гори из 1904.", наводи Ђукановић у интервјуу Танјугу како он тумачи историјске догађаје и правне акте.

Ни након нестанка црногорске државе, додаје Ђукановић, ни у време Краљевине СХС и Краљевине Југославије, нити у периоду социјализма, све до последњих његових година, нико није посезао за државном својином над објектима које је користила некадашња Црногорска православна црква.

"Бесправно отуђивање од 1986. до 2000." 

Према његовим речима, до бесправног отуђивања долази у периоду између 1986. и 2000. године, када Црна Гора покушава да установи свој катастар и позива све субјекте да региструју својинска права.

"Тада СПЦ, користећи се разним титуларима, укључујући Црногорску митрополију, друге епархије СПЦ у Црној Гори и приватна лица из реда највиших црквених великодостојника СПЦ у Црној Гори, добар део те државне имовине уписује на своје име", тврди црногорски председник и додаје да зато није реч о отимању имовине СПЦ, "већ о одговорном послу повратка држави имовине, која је од ње узурпирана последњих тридесетак година".

СПЦ, "која се уписала на државну имовину", нема, уверен је Ђукановић, никаквих доказа о правно ваљаном стицању те имовине, јер их не може ни имати.

Ђукановић је уверен и да ће обнова аутокефалност Црногорске православне цркве допринети превазилажењу неспоразума и раскола унутар православног бића Црне Горе.

"Није, међутим, наша идеја да арбитрирамо између две православне цркве и да помажемо једној да из православних храмова изгони вјернике друге цркве, само зато што су, иако православци, припадници друге националне заједнице. Наша идеја је стварање институционалних претпоставки да сви вјерујући људи, независно од њихове националне припадности, могу слободно задовољавати своје верске потребе", наводи председник Црне Горе.

Ђукановић неће да "крсти" цркву 

На питање која би то била једна црква – Црногорска православна црква, Српска православна црква или Православна црква у Црној Гори – Ђукановић одговара:

"Не бих се сада бавио кумовским послом, да крстим православну цркву у Црној Гори, али сам у једном интервјуу казао да је за мене национални предзнак православне цркве у другом плану".

Лично, рекао је, мисли да је решење, можда, у називу Православна црква у Црној Гори, која би, "интегрисала" све православне вернике, без обзира на националност.

На опаску да решења, нити тумачења права на национални префикс када је реч о Српској православној цркви нису тако једноставна, те да СПЦ осам векова постоји и делује и на простору Црне Горе, Србије, Ђукановић узвраћа да су то једностране интерпретације.

"Када погледате Закон о црквама и верским заједницама државе Србије, видећете у члану 11 шта Србија мисли о континуитету СПЦ. У члану 11 тог закона каже се да се СПЦ признаје континуитет у односу на Начертаније о духовној власти из 1836. и Закон о СПЦ из 1929. Дакле, држава Србија признаје 184 године континуитета и традиције СПЦ", каже Ђукановић и додаје да се не може Црна Гора обавезивати наводном традицијом СПЦ од 800 година, коју држава Србија својим законима не признаје Српској православној цркви.

Емоције или реалност 

Реч је, сматра, о још једној од манипулација емоцијама, а од одговорне државне политике се очекује да је уважи као аргумент, што се, истиче Ђукановић, у Црној Гори не догађа и неће ни догодити.

На констатацију да није реч о емоцијама, већ о реалности, а реалност је да готово трећина грађана Црне Горе, српског порекла, сматра да јој је угрожено једно од основних права, Ђукановић одговара да је и то резултат "озбиљне манипулације".

На опаску да су Срби у Црној Гори на неки начин следили владику Амфилохија када је подржао исход референдума о независности Црне Горе, а сада сматрају да су њихова очекивања изневерена, Ђукановић наводи да митрополит није имао "никакве тајне договоре са државним структурама Црне Горе", нити је, каже, пружао подршку независности.

Напротив, бранио је идеју да Црна Гора остане у државној заједници са Србијом, али је рекао да ће поштовати, као што и јесте, демократску вољу грађана Црне Горе.

Да ли је на месту, пита Ђукановић, очекивање да се сада држава Црна Гора у знак захвалности одрекне своје вредне имовине, додајући да то није реално очекивање.

О протестима 

На питање да ли ће из ових протеста, највећих од како је, већ три деценије, на власти, изаћи као победник, одговара да није реч о победи, већ о одговорности да се створе услови за мултинационални, мултикултурни и мултиверски живот по мери и стандардима Европе 21. века.

"Доношење Закона о слободи вероиспивести и повратак узурпиране државне својине, допринос је владавини права, а обнова православне цркве у Црној Гори која ће окупити и помирити православни народ допринос је стабилности, дуговечности и развоју Црне Горе".

Сагласан је са констатацијом да европске вредности и стандарди нису део националног идентитета, а на опаску да и он заправо говори о заокруживању националних институција и црногорског идентитета, те да ли је онда важно да ли је он Србин или Црногорац, Ђукановић је одговорио: "Црногорац сам, наравно".

Тако и Срби у Црној Гори, није им свеједно да ли ће се црква звати Православна или Српска православна црква – на ту опаску одговорио је "Наравно".

"Наравно" је и одговор Ђукановића на констатацију да све што проистиче из Закона о слободи вероисповести неће бити лако спровести:

"Неће ово бити ни лак ни краткотрајан процес, али, као и у другим процесима, потребно је изабрати правилан колосјек и направити први корак. Тако је било кад смо кренули у обнову државне независности и када смо одабрали пут европских и евроатлантских интеграција ", закључује Ђукановић.

број коментара 12 Пошаљи коментар
(понедељак, 20. јан 2020, 07:36) - anonymous [нерегистровани]

Mene samo cudi

Milo nema ni jednog pametnog savetnika da mu kaze da ne izaziva posteni narod Crne Gore. Narod trazi impeachment Mile Djukanovica za ponizavanje ljudskog intelekta , pljacke Crkvene imovine i segregacije i nacionalne diskriminacije. Jednostavan posao onih koji su ga "izglasali", mogu i da ga smene.

(понедељак, 20. јан 2020, 05:39) - Амониман [нерегистровани]

Православна црква у ЦГ?!?

Мисли мило да ће превара да му прође ко са мењањем српског језика у матерњи па у црногорски ...

(понедељак, 20. јан 2020, 02:53) - anonymous [нерегистровани]

Ti bi mogao bar da naučiš...

... da nije za Srpski jezik karakteristična samo i isključivo ekavica. Srbi iz Bih, Srbi-Crnogorci, Srbi - Krajišnici govore ijekavicom.
Ako imaš sa tim problem, žao mi je.

(понедељак, 20. јан 2020, 00:13) - anonymous [нерегистровани]

Ja mislim

Da covek hoce da zavrsi posao u potpunosti i to je da jos crkvu nazove crnogorska i gde se ljudi mole polako ce vremenom biti crnogorska a ne srpska i vremenom ce se i ovih 30% iznjasnjavati da su crnogorci a ne srbi .

(недеља, 19. јан 2020, 22:50) - anonymous [нерегистровани]

@ Е, народе мој...

mora da ti niakd nisi bio u Crnoj Gori kad ne znas da se nikada u Crnoj Gori nije pricalo ekavicom , zar ne?

(недеља, 19. јан 2020, 22:02) - Владо [нерегистровани]

Е, народе мој...

По националности, 2003.
Црногорци 267.669 43,16 %
Срби 198.414 31,99 %
Бошњаци 48.184 7,77 %
Албанци 31.163 5,03 %
Муслимани 24.625 3,97 %
Хрвати 6.811 1,10 %
Роми 2.601 0,42 %
Југословени 1.860 0,30 %

По језику:

српски - 393.740 (63,49%)
црногорски- 136.208 (21,96%)
албански - 32.603 (5,26%)
бошњачки - 19.906 (3,21%)
босански - 14.172 (2,29%)
хрватски - 2.791 (0,45%)
ромски - 2.602 (0,42%)
неизјашњени 13.902 (2,24%)

Погледајте бројеве па сами закључите. Око 73 000 Муслимана (Бошњака), а у језику их 34 000. Чак и Хрвата фале 4000 у језику. Ни 90 000 Црногораца се није те године изјаснило да говори црногорски. Послије пропаганде и притисака, 8 година касније већ 229 000 говори црногорски, а 266 000 српски. Брзо се учи, нема шта... Вјера би ишла мало теже, мало се више мора притиснути... И, није крив Мило, крив је народ!

(недеља, 19. јан 2020, 21:24) - anonymous [нерегистровани]

Plan

Treba osmisliti neki konkretniji plan kako uticati da se povuče zakon dok je masa naroda na vrhuncu, to će u jednom trenutku početi opadati, i onda je definitivno gotovo. Srba je 30%, blokirati sve šta se može, dok im ne obezbijede osnovna ljudska prava

(недеља, 19. јан 2020, 17:56) - anonymous [нерегистровани]

Етнички састав према резултатима пописа становништва из 2011. године

Црна Гора је била грађанска држава. У међувремену је донесен нови устав, који за главне етничке групе признаје: Црногорце, Србе, Бошњаке, Албанце, Муслимане и Хрвате.Етнички састав према резултатима пописа становништва из 2011. године: Укупан број %
Црногорци 278.865 44,69
Срби 178.110 28,73
Бошњаци 53.605 8,65
Албанци 30.439 4,91
Муслимани 20.537 3,31
Роми 6.251 1,01
Хрвати 6.021 0,97
остали 46.201 7,44
УКУПНО 620.029 100

(недеља, 19. јан 2020, 17:30) - anonymous [нерегистровани]

Manjina

Prvi put cujem da postoji srpska nacionalna manjina u Crnoj Gori, ja sam mislio da su Srbi koji oduvek zive tamo konstitutivni narod. Koji je to onda vecinski narod u Crnoj Gori kome je Crna Gora maticna zemlja, ili po ustavu: Crna Gora je drzava kog naroda. Albanskog? Ako je tako, onda je sve jasno, bar meni!!!

(недеља, 19. јан 2020, 14:56) - kizza [нерегистровани]

аргументација

Мислим да је кључни део његове "одбране" овог закона - катастар и период од 1986-2000 - прилично аргументован.