Веритас: Западну Славонију током деведесетих напустило више од 52.000 Срба

Првом великом егзодусу Срба из западне Славоније у сукобу деведесетих на подручју општина Дарувара, Грубишног поља, Подравске Слатине, Пакраца, Новске, Ораховице и Вировитице етнички је очишћено 193 насеља, а подручје је напустило 52.320 Срба, саопштио је Документационо информациони центар "Веритас".

Поводом годишњице страдања Срба из села Кип (Дарувар) и Клиса (Пакрац) у новембру 1991. године, "Веритас" наводи да је етнички очишћено 193 насеља – 10 градских и 183 сеоска, у којима је уништена већина кућа и имовине, а уништено или оштећено и 27 православних храмова.

Наглашава се да се велика већина Срба, који су то подручје напустили због хрватског терора и притисака, више никада није вратила на своја имања.

У саопштењу пише да су од 12. до 18. новембра 1991. године припадници хрватске војне полиције у селима Кип, под сумњом да скривају оружје војног порекла, и Клиса, ради "измештања" становништва, похапсили 24 српска цивила и одвели их у Марино село где су, како се додаје, држали у подруму импровизованог затвора "Рибарска колиба" у коме су их психички и физички малтретирали.

Како се наводи, најчешће су их мучили потапањем у воду, прикључивањем на индукторску струју, одсецањем ушију, резањем по прсима и солењем рана, гажењем ногама и ударањем металним шипкама и дрвеним палицама.

"Само су шесторица преживели мучења, док су осамнаесторица ликвидирани, с тим да се за телима петорице још трага", наводи се у саопштењу у ком се подсећа да је за ликвидацију цивила Жупанијски суд у Осијеку, у јуну 2011. године, од шесторице оптужених припадника војне полиције Збора народне гарде, осудио двојицу – Томицу Полетa на 15 година и Жељка Тутића на 12 година затвора.

Двојица су, додаје се, у недостатку доказа ослобођена оптужбе, а против трећег суд је оптужбу одбио због застаре кривичног гоњења.

У периоду од 8. октобра 1991. до 29. марта 1992. године у логорима "Рибарска колиба" у Марином селу и "Стара циглана" у Пакрачкој Пољани ликвидирано је, према шодсцима Веритаса, више од 100 жртава, углавном цивила српске националности.

Већина ликвидираних, додаје се, потиче из западнославонских насеља са подручја Пакраца и Дарувара, али и са територија општина Гарешница, Кутина, Бјеловар и Загреб.

Како се напомиње, Срби су у поменутим логорима задржавани неколико дана, а после "страховите" тортуре, уколико нису подлегли мукама, извођени су на стратишта и ликвидирани.

Жупанијски суд у Загребу је 2005. године правоснажно осудио петорицу припадника МУП-а Хрватске (Муниба Суљића, Синишу Римца, Игора Миколу, Миру Бајрамовића и Бранка Шарића) на казне затвора од 3 до 12 година због убиства непознатог мушкарца и незаконитог лишавања слободе и изнуде тројице Срба који су у октобру 1991. из Загреба доведени у Пакрачку пољану где су их ликвидирала непозната лица, подсећа се у саопштењу.

Наводи се и да је Жупанијски суд у Загребу, у мају 2016. године, неправоснажно осудио и Томислава Мерчепа, тадашњег комаданта резервне јединице МУП-а Хрватске и саветника у том министарству, на пет година и шест месеци затвора због тога што "није спречио себи подређене да врше незаконита хапшења, злостављања и убијања 31 цивила доведених из Загреба, Кутине, Рибњака, Јање Липе, Бујавице, Међурића, Збјеговаче и Пакрачке Пољане, од којих је 23 усмрћено".

Врховни суд је, додаје се у саопштењу, пресудом из фебруара 2017. године, преиначио првостепену пресуду тако што је оптуженом повећао казну на седам година затвора коју, уместо у затворској ћелији, повремено "издржава" у елитној бањи Крапинске топлице.

број коментара 1 Пошаљи коментар
(уторак, 19. нов 2019, 15:25) - Branko [нерегистровани]

Zlocin bez kazne !?

Sta reci, za 100 -tine mucenih, i likvidiranih ljudi kaznjeno na par godina par zvijeri a ostali oslobođeni zbog Hrvatskog pravosuđa koje podrazumijeva da zivot Srbina nije vrijedan njihove paznje.
To je sada zemlja EU i trebalo bi advokatska komora Srbije da osnuje tim koji bi od EU zatrazio revizije tih sramnih sudjenja i pokrenuo nova za zlocine koji nikada nisu ni mislili procesuirati.
Ali valjda i nasa drzava nije u stanju da to pokrene, sto zbog nemara, sto zbog pogresne politike.