Книн 24 године касније – славље Хрвата и тугa Срба

Прошле су 24 године откако су Лика, Кордун, Банија и Северна Далмација испражњени од људи. Хрватска војска је тог августа 1995. ушла у Книн, а ка Србији и Републици Српској у најдужој колони протераних после Другог светског рата кренуло је 220.000 људи. Екипа РТС-а и овог августа била је у Северној Далмацији, где је снимала славље Хрвата и тугу Срба.

Трећи август 2019. Книн. Мање од минут боравка у том граду довољно је да се врате слике из 1995, јер га Хрвати сматрају симболом слободе. Све изгледа другачије у околини Книна, где су Срби раније били апсолутна већина.

У селу Марковцу парастос за страдале и прогнане у "Олуји". Регистарске ознаке из Србије знак су да се многи Срби враћају, али само на одмор. Не случајно, баш у време када су пре четврт века напуштали ове крајеве.

"Не могу описати, није било пријатно, нормално. Нити знаш куда идеш ни где идеш, с којим циљем идемо", сећа се Ђуро Лекић, избеглица из околине Книна.

Сличне успомене носи и Ђорђе Грубинић, који је такође избегао из околине Книне.

"Ко год је имао тракторе, све је било спремно за покрет, а топови су тукли цели дан у околини Книна. Велики је страх ушао у нас. Међутим, ми нисмо имали друге него у тракторе и бјежи", прича Грубинић.

Породица Рапо није дошла на одмор. После краћег избеглиштва вратили су се да живе у Книну. Признају, ипак, да у данима пре и за време хрватског славља град напуштају привремено.

"Мени је неугодно то славље, ја сам данас јако тужна кад дођем овамо зато што ми је увек присутно пет или шест људи који се нису нашли. Тужна сам ја и због неких пријатеља католика који су погинули", испричала је Данка Рапо.

"Треба одати почаст свим невиним жртвама" 

Слична осећања уочи државне прославе доживљава и градоначелник Книна. Сам је протеран почетком рата, али су и многи његови пријатељи, Срби, били међу онима који су 1995. године напуштали Крајину.

Зато се залаже да се 5. август, док је на функцији, обележава другачије него ранијих година.

"Мени је важно да то све буде онако како треба, без омаловажавања било кога и са достојанством према хрватским бранитељима који су се жртвовали за слободну Хрватску и за све грађане ове земље", каже градоначелник Книна Марко Јелић.

Јелић наглашава да сви заједно сматрају да треба одати почаст свим невиним особама које су страдале на било какав начин.

"За дом спремни"

Жеље градоначелника и реалност мимоишле су се када је хрватски државни врх 5. августа дошао у Книн. А уз њега и десничарске организације и удружења бранитеља.

Српске жртве, тог дана, хрватски званичници нису помињали, али се у Книну и ове године чуо повик "За дом спремни".

"За дом спремни' је један стари хрватски поздрав, то је као у цркви – хваљени Исус и Марија", сматра Марко Скејо, припадник Хрватских одбрамбених снага.

Иако је ранијих година знала да код споменика "Олуја 95" изрази жаљење за жртвама са обе стране, председница Хрватске Колинда Грабар Китаровић се ове године ограничила на једну.

"Као и сваки пут кад сам овде у хрватском краљевском граду, пролазе ме трнци, јер знам да је овде на данашњи дан пре 24 године уз крваве жртве и несебично давање свих наших бранитеља, љечника, медицинских сестара и свих домољуба отворена нова страница нашег народа", рекла је председница Хрватске.

Поруке су изговорене пред најмање посетилаца до сада, али је цела Хрватска могла да их чује уживо у преносу тамошњег јавног сервиса.

"Такав је живот"

РТС је ове године била једина телевизија из Србије која је дошла да извештава. Срби се са тугом сећају дана када су морали да напусте своје домове, као и страдалих пријатеља и родбине.

Временска дистанца од 24 године можда је негде довољна да се крене напред, али у Книну и даље можете да сретнете оне који не желе да говоре за српске медије.

Добар знак је да има и оних других.

Негде у време док су хрватски званичници напуштали Книн, екипа РТС-а је стигла у село Голубић, у којем је пре рата живело око хиљаду и по Срба.

Међу оно мало повратника и много више туриста наши новинари су били више него добродошли. Мање добродошло је питање – како гледају на оно што се дешава десетак километара даље.

"Слушајте, није једноставно, али шта ћемо, такав је живот, морамо издржати све, нема друге", каже Јово Боровић, избеглица из Голубића.

Маринко Зрлић се сећа да се 2002. године вратио први пут. "Утисак је био очајан, све је било растурено, нигде прозора, нигде ништа унутра, остала је само пећ за централно грејање и кутија од машине за шивење", присећа се Зрлић.

И у комшилуку, радије се говори о томе шта их вуче назад.

"Ја сам овде рођен, имам имовину, ово је моје родно место и мој завичај и ја се не стидим тога", наглашава Стеван Радиновић Лукић, избеглица из Голубића.

И Драган Радиновић Протић признаје да га вуче носталгија.

"Човек то осећа у годинама, млади мисле да никада неће доћи, али ја знам да хоће, кад-тад. Дођем и најслађе се овде наспавам", каже Протић.

Видљиви трагови 

На оно што се дешавало између данашњег мирног сна и оног од пре 24 године подсећају трагови "Олује", у свим местима око Книна видљиви и данас.

Сведоче о протеривању, пљачкању, уништавању имовине, убијању пре, за време, па и после хрватске акције.

У селу Вариводе то је споменик са именима деветоро убијених Срба.

Јово Берић, коме су страдали отац, мајка, стриц и комшије, поред њега пролази свакога дана.

"Тог момента је тај чин био заташкаван. У селу су блокирали да било ко дође, није се могло. Из Книна су ексхумирани у Загреб и тамо смо након осам година успели да их сахранимо на месту где припадају", прича Берић.

Нема одговорних пред међународним судовима

За тај и друге злочине нико није одговарао пред међународним судовима, пред домаћим правоснажно је осуђена само једна особа.

Еуген Јаковчић из Центра за суочавање с прошлошћу каже да је правосудна статистика поразна и да не иде у прилог хрватским институцијама када говоре да је "Олуја" чиста.

"Све док ти злочини који су почињени не буду процесуирани... сви су на неки начин одговорни, а институције нарочито. У том смислу је несхватљиво како се не може пронаћи заједнички начин обележавања тог дана", истиче Јанковић.

Каже да су се једни након неколико година стварно вратили на своја огњишта, а други су их морали напустити у драматичним околностима.

Проблеми остају 

Баш као што су сви саговорници РТС-а свесни да се таква мера скоро неће наћи, свесни су и тога да их проблеми неће напустити када Книн и околину напусте званичници, посетиоци и новинари.

Заменица шибенско-книнског жупана Ања Шимпрага каже да је најчешћи проблеми комунална инфраструктура, која није решена јер добар део људи нема водоводну мрежу.

"Имамо општине са већинским српским становништвом, где су начелници Срби. На тај начин покушавамо надоместити оно што немамо, радимо, мучимо се, боримо да опстанемо и останемо на овим подручјима", објашњава Шимпрага.

"Криви су политичари" 

Према попису из 2011, у Книну живи око 15.000 људи. Срби чине мање од трећине становништва. Незванично, и једних и других је знатно мање.

Јаковчић наглашава да Срби и Хрвати проналазе начин за суживот, а да је проблем увек на политичким инстанцама које немају вољу и манипулишу осећањима.

"Заправо, када у Хрватској говорите о прошлости, говорите о нечему што је рецентно, као да није прошло 20 и више година", каже Јанковић.

И тако ће, по свему судећи, бити и идуће године када се обележава 25-годишњица "Олује".

број коментара 12 Пошаљи коментар
(четвртак, 15. авг 2019, 00:15) - anonymous [нерегистровани]

Koliko jos vekova

Koliko ce jos vekova političari ta strasna dogadjanja uzimate kao kviska za svoje mahinacije oba naroda a sve zbog svojih nesposobnosti da narodu obezbede uslove za dobre plate i bolji život.......

(среда, 14. авг 2019, 21:54) - anonymous [нерегистровани]

Knin

Rece mi nedavno jedan poznanik iz 7 gardijske: Bolje da ste svi otisli jer krvi bi bilo do koljena...Prvih 48 sati nakon ulaska u Knin je bilo dozvoljeno sve i 4 i 7 brigadi. Egzekucije bi bile vece nego u cijelom ratu do tada...samo u ta prva dva dana 5 i 6 augusta.

(среда, 14. авг 2019, 16:14) - anonymous [нерегистровани]

@Knin 1991

Pa ni iz Sarajeva Srbe niko nije tjerao. Par incidenata i to je to. Ali je cilj bio da se Bošnjaci toliko izazovu pa da odgovore pa da se pokaže da su Bošnjaci htjeli rat...
Bošnjacima je rat nametnut! I od Hrvata i od Srba.
Tzv rsk je prodata da vi se lakše sa Tuđmanom, kasnije, djelila BiH.
To je bio cilj ratova 90ih!

(среда, 14. авг 2019, 13:33) - anonymous [нерегистровани]

Nase vodje

U ovom slucaju i iz Beograda (Milosevic itd) i iz Krajine su krivi za potpuni poraz Srba na teritorijama danasnje Hrvatske.I ranije sam komentarisao, sami smo krivi zato sto nase vodje smo sami izabrali.A oni nisu bili u stanju da odrade svoj posao tako da ne izgubimo sve, kao sto smo izgubili.Da li zbog svoje gluposti, nesposobnosti ili pohlepe i korumpiranosti, sve jedno, rezultat je potpuni nespeh.I slazem se sa nekim komentarima dole.Ne bi vodje mogle toliko da upropaste sve da nije bilo mase praznoglavaca koji su ih slepo slusali.Niko nam nije kriv.Zasto krivimo Hrvate sto su se borili (i uspeli) da ostvare svoje interese?Treba da krivimo nase vodje, koji nisu uspeli da ostvare nase intersese.I porucujem svim Srbima da gledaju kriticki na sve sto ide od nasih vodja danas.Bilo iz vlasti ili iz opozicije.I da ne veruju slepo, i da gledaju racionalno, i proracunato i da tako biramo vodje, koji ce dati rezultate, a ne prazne price o nepravdi i zlobi onih drugih......Bolje da se opametimo ikad nego nikad.Jos od Milosa Obrenovica nemamo vodju koji je diplomatijom uspeo da zastiti inerese Srbije.Sve posle toga do dana danasnjeg su katastrofalne greske po Srbe - od stvaranja drzave sa Hrvatima i Slovencima, SFRJ itd...

(среда, 14. авг 2019, 13:31) - Ravnogorac [нерегистровани]

"Krivi su politicari"

Politicari uvek snose krivicu i izazivaju ratove.Da se nisu mozda Hrvoje i Srbislav zavadili pu izazvali rat i proganjanja,stradanja na obe strane.Hrvoje i Srbislav podrzase politicare,dali i njih da okrivimo,ili su Hrvoje i Srbislav nevini?

(среда, 14. авг 2019, 12:37) - anonymous [нерегистровани]

Протерана памет

Тачно, буку су стварали полумозгани. Памет, онда, није имала никакве шансе.

(среда, 14. авг 2019, 11:32) - Воронцов [нерегистровани]

Срби у Хрватској су страдали захваљујући обновљеној идеологији НДХ и издаји

Тадашњи сепаратистички покрети уз међународну подршку желели су рушење Југославије, а Срби су живели на великим просторима измешани са другима или у њиховој близини. Некада су владари сматрали да је боља што већа територија и што више народа у држави, а којој нацији припадају то владаре није превише занимало. Деведесетих на југословенским просторима догађало се нешто супротно томе то јест политичари сепаратисти тежили су малим једнонационалним државицама. И тако су се Срби нашли на удару хрватске национал шовинистичке политике, а није им нико помогао да се одбране. Данашња политика Хрватске је пуна мржње према Србима и даље максимално провокаторска према Србима. Не само да прослављају "Олују" дакле злочин над Србима у РСК већ се из медија може сазнати да хоће славити и дан "ослобођења" Дрвара града који је практично 100% био српски.Кога су то ослобађале хрватске снаге?Више им је одговарала пуста земља само нека нема Срба. Срби су прогнати из најлепших предела природе. Колико су вредела Плитвичка језера, колико река Уна, колико брежуљци Баније на којима су радили вредни Срби?

(среда, 14. авг 2019, 10:37) - anonymous [нерегистровани]

Nikom na korist.

Sve je uzalud,demografija odvodi u poraz jedne i druge.Inace,taj siromasni i ruralni kraj nije bio vrijedan ni jednog zivota.Od tamo se uvijek iseljavalo,u Ameriku,Njemacku,gradove SFRJ,EU...Bjezalo se od teskog zivota na selu...

(среда, 14. авг 2019, 09:53) - anonymous [нерегистровани]

Nema tu nikakve filozofije

Svako normalan zna da je Hrvatskoj vlasti koja je dosla 1990 na vlast trebao hrvatsko-srpski konflikt za ostvarenje ''tisucljetnog sna'' ''neovisne'' i etnicki ciste HR. Verbalni progon Srba je vec poceo 1990, a ubrzo i fizicki ''diljem'' HR gradova. Na kraju su pocetkom 1991 pristupili oruzanim konfliktima tako sto su prvo poslali paravojsku i policiju na Plitvice, a zatim i u Borovo selo iako su dobro znali da ce ih tamo docekati naoruzani Srbi i da ce se braniti. Sve ostalo je cista HR propaganda i ostalih svjetskih mocnika iz tzv. medjunarodne zajednice.

(среда, 14. авг 2019, 08:45) - Tena [нерегистровани]

Knin 1991.

Niko iz Knina, pa ni sadašnji gradonačelnik Jelić, nije proteran 1991. Bilo je par neprijatnosti koje su izazvali Srbi ranije proterani iz većinski hrvatskih mesta. Hrvati iz Knina ostavljali su kuće na čuvanje svojim prijateljima i komšijama Srbima, a ovi su njih upućivali na svoje kuće po primorju. Kninske Hrvate je na odlazak podigao fra Šilo. Hrvatska nije mogla dozvoliti ostanak Hrvata u Krajini, jer bi to rušilo sliku o Srbima zločincima i otimačima. Iz tog razloga nikada ne spominju selo Podlapača u Lici iz kojega seljani Hrvati nisu hteli da odu pa je njihov fratar jedini koji je otišao iako ga niko nije terao. Seljane Podlapače, iako usred srpske teritorije, niko nije dirao čitavo vreme rata. Hrvatskoj su trebali Hrvati izbeglice za ostvarenje cilja, a mi smo se upecali kao som na bućkalicu. To su takva vremena u kojima pametnog niko ne čuje od buke koju stvaraju polumozgani.