Пељешачки мост, хладан туш за хрватски сaн

Док парламент БиХ тражи да се зауставе све активности у вези са изградњом Пељешачког моста, саговорници "Дојче велеа" уверавају да су ти захтеви мотивисани искључиво унутрашњополитичким разлозима.

И баш кад се чинило да је одлуком Европске комисије о исплати 375 милиона евра за изградњу Пељешачког моста уклоњена и последња препрека пре почетка изградње највећег хрватског инфраструктурног пројекта, из Босне и Херцеговине стиже хладни туш.

Парламент БиХ затражио је слање ноте Хрватској у којој ће захтевати обуставу свих активности везаних за изградњу моста, док се не постигне обострана сагласност око тог пројекта, а најављено је и оснивање посебне парламентарне комисије која би требало да преиспита јесу ли испуњени сви услови под којима би пројект постао прихватљив за Сарајево. Да ствар буде неугоднија, све се то догодило непосредно уочи заједничке седнице влада Хрватске и БиХ, која је ове седмице одржана у Сарајеву.

Пленковић је у Сарајеву помирљиво уверавао да Пељешачки мост "ничим не угрожава интересе БиХ" и да Хрватска остаје најангажованији портпарол интереса БиХ на путу према ЕУ и НАТО, очито желећи да ово питање не засени похвалну чињеницу – да су се након седам година успеле састати две владе.

Истовремено се у Сарајеву поново проблематизују и она питања која су се чинила решеним, након што је Хрватска прихватила практично све захтеве БиХ и подигла висину моста са 35 на 55 метара и оставила 200 метара морског пролаза између средишњих стубова, што је знатно поскупело цео пројекат, али и она питања која је немогуће решити у преосталих неколико месеци до почетка изградње моста, попут разграничења Хрватске и БиХ на мору.

Из Сарајева, наиме, сада стижу уверавања да изградња моста не сме почети пре него што се реши питање "излаза БиХ на отворено море", на који, по мишљењу стручњака окупљених у Поморском друштву у Сарајеву, БиХ има неотуђиво право. Поморско друштво БиХ захтева да се судским путем одреди коридор ширине миљу и по и дужине 70 километара, од Неума до отвореног мора.

Хрватска удовољила свим затевима БиХ

Хрватски званичник, одлично упућен у овај пројект, који је желео да остане неименован – јер у Загребу не желе учинити ништа што би подстакло вербални сукоб – рекао је за Дојче веле како је поновно отварање овог питања вероватно подстакнуто унутрашњеполитичким разлозима.

Према речима нашег саговорника, у овом случају ради се о два одвојена питања. Једно је питање разграничења Хрватске и БиХ, а друго питање односи се на режим пловидбе на подручју будућег Пељешачког моста.

Када је реч о разграничењу, 1999. је потписан споразум о граници између Хрватске и БиХ, који никад није ступио на снагу јер није ратификован, и то због питања Велог и Малог шкоја те врха полуострва Клека. То питање, међутим, не може утицати на градњу Пељешачког моста, будући да ће се Пељешачки мост налазити више од 500 метара унутар неспорне територије Хрватске.

А када је реч о режиму пловидбе, Хрватска и БиХ су то питање усагласиле међусобним споразумом, којим је дефинисана висина моста од 55 метара и 200 метара морског пролаза између средишњих стубова. "Према томе, Хрватска не оспорава право нешкодљивог и транзитног пролаза за све бродове из и према Неуму, тако да сматрамо да никакво отворено питање овде не постоји".

Култура сукоба и несарадње

Слично размишља и хрватски европарламентарац Тонино Пицула: "Очито је, наиме, да у БиХ користе многе теме, па и ово питање, за своје унутрашњеполитичко разрачунавање. Овде није проблем у пројекту Пељешачког моста, него у политици у БиХ. Најновије 'јуначење' спрам Пељешачког моста у БиХ не представља ништа друго него увод у непотребно дугу кампању за парламентарне изборе, који ће се одржати у октобар следеће године", каже он.

Према његовим речима, Хрватска је пружила БиХ све потребне информације о Пељешачком мосту, а у том погледу Хрватска је била успешна и у ЕУ, о чему сведочи и одобрење исплате европског новца за Пељешачки мост, чији је циљ повезивање делова хрватске и европске територије, а не довођење БиХ у неугодан геостратешки положај.

Пицула стога верује да поновни покушај оспоравања пројекта Пељешачког моста од стране политике у Сарајеву неће угрозити почетак градње, а ни односе Хрватске и БиХ.

Пељешачки мост Хрватску приближава Шенгену

Пицула је уверен да једино велики инфраструктурни пројекти, попут мостова и ауто-путева, као и енергетски пројекти, могу извући БиХ из садашње економско-политичке летаргије.

Хоће ли Хрватска пре приступити Шенгену или изградити Пељешачки мост? "То је тешко питање", одговара Пицула и наставља: "Пељешачки мост важан је за Шенген, с обзиром на то да он повезује територију и осигурава бољу контролу над територијом државе, што је један од виталних критеријума што за приступање Шенгену, иако је за то потребно задовољити и друге политичко-правне критеријуме, попут независног правосуђа и државне управе очишћене од корупције".

"Но, надам се да ће Пељешачки мост бити брзо довршен и да се у његовом случају неће поновити прича са мостом до Чиова", казао је Пицула алудирајући на проблеме са изградњом Чиовског моста, који је већ требало да буде завршен, али ће због проблема у којима се нашао извођач радова бити готов тек до следеће туристичке сезоне.

број коментара 20 пошаљи коментар
(понедељак, 17. јул 2017, 14:45)
Dr.Top [нерегистровани]

@ Tito je dao izlaz na more Bosni i Hercegovini?

Tačno, konačno jedan objektivan i istinit komentar.

(понедељак, 17. јул 2017, 13:53)
anonymous [нерегистровани]

Tito je dao izlaz na more Bosni i Hercegovini?

I ovakve gluposti se pisu po komentarima...Tito nije dao izlaz na more BiH, nego joj je dala Mletacka republika, tako sto jedino nije uspela da osvoji parce obale koje su Turci drzali kod Neuma.Zalite se Otelu i drugim mletackim generalima.Ali je zanimljivo da je BiH kod Tita bila jedina republika koja je doslovce definisana u svojim istorijskim granicama (iz 1878).Cak i izmedju Slovenije i Hrvatske, granica u Istri nije mogla da se povuce istorijski, jer istorijski nije ni postojala.

(понедељак, 17. јул 2017, 13:47)
Лучо Русофил [нерегистровани]

Једино решење је

Да се измишљени врате својим коренима тако ће нестати сваки неспоразум.

(понедељак, 17. јул 2017, 12:01)
anonymous [нерегистровани]

Sta to nas interesuje?

Dokle cemo se baviti stvarima koje nisu bitne za nas???

(понедељак, 17. јул 2017, 11:46)
Slaven Stanojevic [нерегистровани]

Most je lep, ali...

Most je jako lep i bilo bi jako dobro da se izgradi. Kada se izgradi autoput Beograd - Bar, izgradnjom mosta Peljesac, nadam se da ce autocestom povezati Peljesac preko Dubrovnika i Herceg Novog sa Bar-om,
te ce to biti jako dobro za turiste iz istocne Evrope koji letuju u Hrvatskoj. Moci ce da preko Srbije i Crne Gore odu u Hrvatsku ili obrnuto. Peljeski most podrzavam iz vise razloga, a jedan od razloga je autoput Beograd - Bar - Dubrovnik - Split - Zagreb - Beograd... i tako u krug. Povezali bi se veci gradovi poput Beograda, Podgorice, Bara, Herceg Novog, Budve, Dubrovnika, Splita, Zagreba, Osijeka, Novog Sada, Beograda... Cela Bosna i Hercegovina bi bila okruzena autocestom, te se nebi moralo ulaziti u Bosnu. Hrvatska treba jos jako puno graditi mostova (otok Brac, Hvar, Rab...), kao i Srbija na Dunavu (kod Vrsca, Novog Sada, Smedereva, Beograda) i na Savi (kod Beograda)

(понедељак, 17. јул 2017, 11:12)
anonymous [нерегистровани]

Nije "istina"

da Hrvatska ne postuje odluke "medjunarodnih sudova", vec Hrvatska - naprotiv, postuje sve odliku, koje se donesu u - njihovu korist!Bilo bi najbolje resenje, da naprave umesto mosta - tunel.I, to da krenu sa obe strane, pa gde se susretnu!? Cak, i ako se mimoidju, tim bolje - tada ce imati - dva tunela!!!

(понедељак, 17. јул 2017, 11:03)
Влах из Славоније [нерегистровани]

Моја искрена сућут

Жао ми је грађана Реп. Хрватске, јер су им опет наметнули пола милијарде евра дуга. Овај пројекат је још више дефицитаран него сам аутопут кроз Крајину и Далмацију. Поред високих камата, које узимају западњачки банкари, морају и да плате велики дефицит одржавања банкротног аутопута.

(понедељак, 17. јул 2017, 10:55)
Nenad Milović [нерегистровани]

Pelješki most

U Neumu živi 90% Hrvata zato je Tito da izlaz na more(Bosni i Hercegovini) samo voljeni maršal je mislio da kad je on doživotni predsjednik bivše nam države da će ta država ostat za vječnost e tu se je dobro zeznuo.

(понедељак, 17. јул 2017, 10:45)
rs.si [нерегистровани]

Svađe ranije braće a sada komšija

Hrvatska ne priznaje odluku međunarodnog suda u Hagu u vezi sa određivanjem granice između Slovenije i Hrvatske, BiH sada komplikuje život Hrvatskoj, o nesuglasicama R H in R Sr da i ne govorim.
Ne znam, ako R H i R Slo nisu mogle da se dogovore o bilo kojoj spornoj stvari koja opterećuje njihove međusobne odnose već 26 godina, zašto sada u ime mira među narodima i državama ne priznati odluku međunarodnog suda?
Isto tako mi nije jasno zašto danas BiH koči R H? U ime dobrih komšijskih odnosa bi tako mogli da dozvole gradnju tunela ispod svoje teritorije kojom izlaze na more? Zašto to ne dozvoliti R H?

Izgleda mi kao da je puno lakše biti destruktivan neko konstruktivno govoriti jezikom dobrog komšije.

(понедељак, 17. јул 2017, 10:03)
anonymous [нерегистровани]

Da ipak nije na stvari 'podeli pa vladaj'?!

Bečka konvencija 1978., Badinterova komisija, Deklaracija EU Komisije iz 1992. su temelj. Države sukcesori preuzimaju sve što je neka država u ovom slučaju SFRJ potpisala na međunarodnom planu, Osimski sporazum je dokrajčio Londonski ugovor iz 1915. bivše republike su suverene države. Niti Hrvatska može da odlučuje o gradnji Koridora 10 u Srbiji, niti će BiH odlučivati što će i gde da Hrvatska gradi na svom teritoriju, niti bi EU trebala da ignoriše Rezoluciju UN 1244 o Kosovu...Žalosno, jer ceo region tone u bedu.