Кафка (не) станује овде

Живимо у време свеколике комерцијализације. Салцбург живи на Моцарту, Бон на Бетовену, Барселона на Гаудију, Даблин, зна се, на Джојсу. Зашто онда и Праг не би живео на Кафки?

Пражани, уосталом, са доста самоуверености кажу да Кафкино дело није могло настати нигде друго, до у Јозефову, јеврејском кварту Прага, где је Кафка једино могао осетити специфичну тежину тескобе која је била неопходна за његово дело. И заиста, чак и површни туристи данас могу приметити уске и ћошкасте прашке уличице у старом граду које воде некуд у круг увијајући се...

Кафка је, дакле, нема сумње могао настати једино у Прагу. Али, какав је он живот ту живео? Запослио се у осигуравајућем друштву које је исплаћивало надокнаде обогаљеним радницима и свакодневно се сусретао са несрећом, својом и туђом.

Зарана је заражен бацилом туберкулозе, те је већ од младости био редовни гост разних санаторијумима, са чудесним ваздухом и еликсир-водом. У једном таквом, у месту Кирлинг у Аустрији, 1924. године је и издахнуо, оставивши своје невелико литерарно завештање пријатељу Максу Броду, са упутством да све рукописе спали.

Брод је, међутим, био вероломан пријатељ, те није испунио завет. Кафка тако постаје класик, па и више од тога; савремени литерарни профета, па и више од тога; начин размишљања и гледања на свет, па и више од тога...

И тако стижемо до данашњих дана. Ко није чуо за Кафку? Друго је питање колики је број њих читало и заволело његове коштуњаве романе, али то и није толико битно. Има ли иког ко не би волео да има шољу са Кафкиним очима, плакат са његовим ликом, агенду за 2020. са...

Кафка је, очигледно, данас свима потребан као лик, као геџет, као појам. Био је благонаклон према свом граду из којег је изашао само да би се лечио и најзад умро, и оставио му бројне адресе на којима је становао (њих чак шеснаест). Готово све оне данас су претворене у неке изложбене просторе, али две посећују сви туристи.

Најближа изложба посвећена Францу Кафки налази се у једној овећој просторији на Кафкином тргу, у приземљу једне од зграда где је становао. За 1,80 евра посетилац може видети факсимиле писама, старе фотографије, и неколико књига - али готово ни један оригинални документ. Ту су, наравно, сувенири и обавезни „Процес" на неколико светских језика (модерна издања).

Сваком кога разочара оваква поставка, нуди се Кафкин музеј на супротној страни Влтаве, на Малој страни. Музеј се рекламира на улици, у метроу и трамвају, па посетлац с разлогом сматра да ће тамо наћи „све од Кафке".

Улаз у музеј кошта значајних шест евра, а посетилац који купи карту немало је разочаран, јер за већу цену улазнице добија углавном још једном фото-копије докумената, факсимиле рукописа и обавезних горких писама оцу Јозефу К. У средишњем делу музеја емитује се филм који приказује искривљене призоре Прага (ваљда да би се потцртао Кафкин експресионизам), а дугачким наспрамним зидом доминира генеалошко стабло породице Кафка. За знатно вишу цену улазнице и овде се, дакле, добија само пригодно.

Ипак, оно "све од Кафке" може се пронаћи у музејској продавници. Тамо нема само блокчића, магнета за фрижидере, показивача за књиге, гумица и оловака са Кафкиним ликом, већ и много другог. Писцу ових редова најкафкијанскијим учинио се подметач за вруће шерпе са Кафкиним ликом.

Са тако помешаним осећањима стиже се на крај или почетак ове приче, пошто комерцијализација писца "Процеса", "Америке" и "Замка" очигледно нема краја. Што га грађани 21. века буду мање читали, то ће се он чинити мистичнијим у њиховој глави и желеће да имају "нешто од њега" као талисман или обично подсећање на неколико лепих дана проведених у Прагу.

Зато многи не иду само у музеје, него желе да у кафеу "Кафка" у Широкој улици у јеврејском делу града, попију "кафу Кафка" (састав: нескафа, ликер од менте, убућкано млеко), или да испију један „апсинт Кафка" у кафеу "Лувр" где се несрећни писац најчешће састајао са својим најближим пријатељем Максом Бродом.

Ако се напослетку неко упита да ли Франц Кафка станује у Прагу, мора му се одговорити довосмислено: Кафка (не) станује овде.

број коментара 1 Пошаљи коментар
(понедељак, 30. сеп 2019, 20:25) - Mića [нерегистровани]

Podmetac za vruce serpe

Smesno jeste, a ko je nama kriv sto ne stavimo npr. "Devojku u plavom" na razne sitnice? Ma nema ni Tesle nigde. Sami smo krivi