Кошарка, кокаин и копарска Приморска

Зашто Кармело Ентони не треба никоме, па ни Звезди која губи од Приморске?

Плава - Лето прође, Кармело Ентони се не удоми.

Прошла су времена када су клубови са Ентонијем желели да склопе однос попут брака. Данас се максимални уговори и вишегодишње верности дају неким млађим момцима.

Па ипак, невероватно је да четири стотине људи има играчки ангажман у НБА лиги а да је будући становник спрингфилдске Куће славних и даље без ангажмана.

Да, у годинама је, али и даље је врло виталан.

Да, његов шут са полудистанце није у моди, али и даље има екипа којима би његов непогрешив кошгетерски инстинкт итекако био користи.

Да, више није у стању да буде стартер и највећи потрошач лопти, али показао је да је свестан тога и да се радо уклапа у улогу ветерана који улази са клупе.

Прва меч лопта за враћање вредности Кармелу Ентонију био је покушај да га као трофејног играча америчке репрезентације укључе у екипу Грега Поповича.

То је доста хладно одбијено као идеја. Попович је своју екипу очигледно хтео да конципира по европском принципу где ће сваки играч имати одређену функцију и списак задатака, а Ентони је заличио на НБА суперхероја који се не би уклопио у ту концепцију.

Стога, вратимо се на почетак - зашто Ентонија нема међу четири стотине професионалаца које су НБА клубови ангажовали? Одговор је можда у томе што је он херој из претходне деценије и ниједан клуб не жели да делује старомодно.

Изгледа да је најмање што НБА клуб данас може да уради то да се понаша као да има неку дугорочну идеју, неки концепт. А то не одговара старим асовима на чија се плећа не може ослонити дугорочни план, али се може добити још која хиљада мајсторски убачених поена.

Бела - црта, али не она на 6.75

ХБО ових дана почиње снимање пилот епизоде серије "Шоутајм", екранизације књиге Џефа Перлмана о чувеној династији Лејкерса која је доминирала осамдесетих, освојила пет титула и била позната по томе што су били узбудљиви за гледање и незгодни за играње. 

Споредни учесник освајања прве титуле током Шоутајма, Спенсер Хејвуд тврди да је у то време осамдесет посто Лиге користило кокаин. Ипак, мало ко као он.

Наиме, Хејвуд је у то време био ожењен супермоделом Иман (данас познатијом као Боувијевом удовицом), возио „ролс-ројс" и трошио позамашних триста долара дневно на наркотике. Преведено у данашњи новац, то је око 940 долара.

Ако је то велика сума, треба напоменути, на многим местима Хејвудов новац „није вредео", дилери су му давали дрогу бесплатно само да би били део гламура који је носио Шоутајм.

Хејвуд је данас члан спрингфилдске Куће славних као играч који је у каријери имао у просеку 20,3 поена и 10,3 скокова по утакмици.

Оставио је ипак дубок траг и у историји дрогирања као један од пионира „фрибејсинга", алтернативног начина конзумирања кокаина, чији је био промотер.

Током финала конференције са Сијетлом и велике борбе за титулу са Филаделфијом, Хејвуд препознаје да је време да искористи своју прилику и дође до титуле. Одлучује да прекине са дрогирањем док се ти мечеви не заврше, али једне ноћи је поклекао.

После банчења до три ујутру са пријатељима, попио је „квалуд", лек од ког се у Вуку са Вол Стрита избезуме Лео Ди Каприо и Џона Хил, сигурно се сећате те антологијске сцене.

Седа за волан и креће право на тренинг. На неколико семафора према тренинг-сали Лејкерса пада у сан, буде га сирене, и некако стиже на састанак екипе.

Током гледања снимака противника у замраченој просторији, неколико пута пада у сан, али га Мајкл Купер, саиграч који је конзумирао кокаин али није допустио да овај конзумира њега, у неколико наврата буди. Међутим, Хејвудов сан је био претврд кад је кренуло истезање и тренер Пол Вестхед га избацује са тренинга.

Убрзо, незадовољан минутажом, мамуран од наркотика и одбачен од патријарха екипе Карима Абдул Џабара, Хејвуд бива избачен из тима када је без разлога напао рукија Бреда Холанда. Једино му се Џамал Вилкс јавио тих дана да види како је, а то довољно говори о томе колико су се саиграчи осетили изданим.

Избацивање из екипа и честа одсуства Иман због модних ревија по Европи, нису добро утицала на Спенсера и он у кокаинској хистерији креће да кује план. Убиће тренера Пола Вестхеда.

Идеја је следећа - довешће екипу криминалаца из Детроита који га обожавају, ови ће Вестхеду исећи кочнице и истерати га са кривудавог пута који води према Форуму.

Овде морамо направити мали флешбек - кривудави путеви око куће су Вестхеда и учинили тренером Лејкерса. Овај бивши колеџ педагог је сезону почео као асистент Џека Мекинија.

Једног слободног дана, позвао је Мекинија на партију тениса. Међутим, како су им супруге биле у цркви на састанку свог добротворног друштва, Мекини је кренуо бициклом до Вестхеда. На кривудавом путу је покушао да мало успори бицикл, међутим кочница се блокирала и он је одлетео са бицикла ударивши главом о бетон.

Задобио је повреде главе које су му неповратно оштетиле памћење и после неколико сезона је схватио да више не може да тренира и пензионисао се. 

Вратимо се сада у брзину. Дакле, план је био да се на тој већ осведочено баксузној саобраћајници ликвидира Вестхед. Срећом по њега, Хејвудова мајка приметила је да овај прави неке сумњиве телефонске разговоре и кад му је запретила да ће га пријавити полицији ако спрема неку невољу, он је одустао.

Серија "Шоутајм" дакле само по овој цртици из прве сезоне показује да може бити првокласно телевизијско остварење. Редитељ и продуцент Адам Мекеј можда није име које много обећава када кренете у биоскоп на његов филм, али за ХБО је направио изузетну серију "Наследници" и има дар да окупи екипу која ће представити људе који се неваљало понашају.

Спенсер Хејвуд је следеће сезоне дошао у Европу, и упамћен је по сезони коју је у Венецији одиграо уз раме са Прајом Далипагићем. Данас има седамдесет година и измолио је опроштај од Вестхеда.

Црвена - као Звезда, али и као извучене уши

Многоочекивана прва званична утакмица кошаркашког клуба Црвена звезда у новој сезони у којој је требало да буде представљен нови тим, са прекаљеним Американцима који су га појачали, претворила се у дебакл против Приморске из Копра.

Ови шампиони друге АБА лиге били су група грађана коју сам морао да потражим на интернету како бих схватио ко су. Руку на срце, о АБА2 знам само да постоји али нисам пратио шта се у њој дешава, па је могуће да сам превише потцењивачки пришао овој екипи. 

На терену, Приморска је победила у утакмици која је врло брзо пала под њихову контролу.

Овог лета смо бар апсолвирали тезу о Лошем дану са репрезентацијом.

Нажалост, у нашој кошарци ствари нису тако стабилне као у оним лигама где се заиста за све може окривити Лош дан. Отуд, надам се да нисмо посведочили некаквом тихом бојкоту играча према задацима које им поставља клуб, из овог или оног разлога. 

Приморска није екипа од које је лако изгубити.

Стога, надам се да ово резултатско ремек-дело није плод намерног деловања Звездиних играча.

Од ове екипе очекујем много, и надам се да ће овај жестоки неуспех бити претворен у импулс за напредак у игри и залагању.

број коментара 0 Пошаљи коментар