Продавци, ко ми прво прода осмех може да ми прода све

Чини ми се да се еволуција продаваца и купаца код нас одвија неуједначено, а најгоре је на пољу директне комуникацијe

Свако од нас се са осмехом присећа разних куповина у иностранству, где (најчешће и за нешто што кошта само пар марака, евра, долара) - унапред можете рачунати да ћете заузврат добити и осмех, комуникацију која импонује и испраћај - као да сте „купили пола радње".

Знам да ћете рећи да они вероватно остварују већи проценат од продаје него наши трговци или да су тамошњи покрети потрошача јачи, а казне након пријаве купаца веће и драстичније спроводљиве...

Ипак, бирам да верујем да је тамо и самосвест о значају „чувања" купаца на много вишем нивоу него у Србији...

Јер чиме објаснити, како оправдати сулуду ситуацију, у којој продавачица познатог ланца супермаркета у Београду, на каси (где у реду чека десетак људи) моју средовечну, удату колегиницу „шеретско- ортачки" гласно упита, куцајући рачун: „Ахааа, сад ови кондоми? Прошли пут сте узели оне са укусима..." ??!

Наравно да она више тамо никада више неће куповати. (Да и не помињем да се већ недељама сама себи чуди како није и физички насрнула на продавачицу, колико је била љута и шокирана...)

Нећу ни ја ући у продавницу женске конфекције на Славији, где ме трговкиња више пута прекоравала, повишеним тоном: „Шта то гледате, то нису ваши бројеви, читаjте етикете- ваљда видите да вам је све то превелико!"

Да је умела да пита, знала би да купујем одећу за корпулентну баба- тетку. А да ме ништа није питала, да ме пустила на миру- све што сам тражила бих тог дана купила у њеној радњи!

Начин комуникације продавачица у најраспрострањенијем ланцу веледрогерија у Србији, већ је ушао и у савремене антологије вицева... зато што потенцијалне купце истовремено вређа и излуђује јер априори подразумева да сте сигурно тамо дошли само да би им нешто мазнули из радње...

А због очекиване конверзације у престоничким радњама са најскупљом одећом, са тамошњим покондиреним продавачицама, моју другарицу веома забавља да повремено тамо улази.

Знате већ, само ли пипнете ципеле или ташну у таквој радњи код нас, оне (најчешће и не чекајући питање) већ репетирају, надменим тоном: " Знате, то кошта 82 хиљаде и осамсто динара!", или нешто попут: „Та ташна вам је 67 хиљада и двеста..."

Онда им моја другарица на то лежерно каже: „Океј, дајте ми два пара, број 38 и 40." или -„Дајте две ташне, упакујте их одвојено, кеш."...

Затим сачека да започну паковање робе и припрему рачуна па хитро крене ка излазу, успут добацујући: „Извини драга, спора си, не вреди. То ми је сад већ изашло из моде, не исплати ми се да купујем демоде... ни-ка-ко!" 

Као купац који (углавном) тачно зна шта хоће, преферирам минимум комуникације са продавцима. Зато ми од свега наведеног, више смета незнање, неупућеност трговаца у оно што ми нуде... А избезумљује ме банализовање попут „Какве везе има да ли је лан, баш је доста снижено, ма супер је."...

Ако сте лењи, тврдоглави и наивни попут мене, бираћете да што више купујете онлајн (и тако одржите у животу покоју нервну ћелију). А, све верујући да ће се и ово ипак променити на боље, одлазићете и даље у оближње радње...

Наравно да постоје школе, универзитети, течајеви - читава наука је створена и око овог цивилизацијског аспекта. И наравно да постоје и одлични трговци. Свакако је тачно и то да нас купаца има разних, да нам често није лако угодити...

Е сад, чињеница је и да свако од нас има неког „свог" пијачног трговца, где купује годинама као и омиљена лица у старим градским пекарама (на чију „робу" се увек чека у дугим редовима и то без обзира на временске услове).

Зато се питам: Како то њима тако лако полази за руком (а сасвим сигурно нису школовани за тај важан посао), како они успевају да их сматрамо најбољима на свету и увек им се враћамо?

Шта вама највише смета код овдашњих трговаца?

број коментара 11 Пошаљи коментар
(недеља, 06. окт 2019, 00:41) - anonymous [нерегистровани]

samo onlajn

Ma ljudi, samo preko neta kupujte i necete imati tih problema sa priprostim i nestrucnim prodavcima

(петак, 04. окт 2019, 01:41) - anonymous [нерегистровани]

samo novcane kazne za takve

Ma samo treba novcano kaznjavati te takve trgovce kao sto se rigorozno kaznjavaju prestupnici u saobracaju. Da ne gubimo vreme cekajuci da oni budu bolji prema kupcima jer su ukapirali da je poenta da im se vracamo nego neka lepo zbog straha od kazne po njihovom dzepu, budu ljubazniji sa nama kad im dodjemo u kupovinu sa tesko zaradjenim novcem.Ja bih tako

(понедељак, 30. сеп 2019, 21:13) - anonymous [нерегистровани]

Dobra tema

Najvise bih volela kada bi ovaj tekst nekako stigao do onih koji su trgovci pa da se malo zamisle, budu kriticni prema sebi i porade na idejama kako da zadrzeono malo kupaca koji im dolaze. Mislim pre svega na one koji nam ne prodaju hranu (jer to je neophodno) nego na one druge kod kojih kupujemo skuplje stvari i ono sto ne spada u osnovne zivotne potrebe. Ni ova novinarka a ni ljudi u komentarima ne traze kraljevski tretman u srpskim radnjama vec samo što kulturniju komunikaciju i prijatnu atmosferu. A svi mi u radnje dolazimo sa svojim problemima pa time ne opterecujemo trgovce, zato iskreno izjavljujem da me ne zanima da li im je mala plata ili im je poslodavac despot. Skupila sam pare, hocu da kupim sebi nesto lepo ili potrebno i stvarno ne želim da mi to sve presedne i ostane u lošem sećanju...Na mestu one žene, sa kondomima- saverujem da tuži prodavačicu, ima sva prava.

(понедељак, 30. сеп 2019, 01:00) - anonymous [нерегистровани]

vazna tema

Ovo je baš važna tema, naročito u Srbiji jer nismo ni bogati a ni baš najsiromašniji narod. I mislim da svi trgovci treba da se više trude oko nas, bez obzira da li nam prodaju hleb ili jaknu. Ako mi prodavac postavlja glupa ili indiskretna pitanja, ako bi me tretirali kao ovo što opisuje novinarka za te radnje sa skupim odećom- ne
bih mu kupio ništa ma koliki mi popust dao.

(недеља, 29. сеп 2019, 11:51) - anonymous [нерегистровани]

Komsija

Meni smeta potlaceni polozaj u kome danasnji trgovci rade za minimalac. Obespravljeni, bez ikakvih prava obicno rade po tri posla. Ostalo, pa vec sam se navikao. Cela javna scena nam je na tom nivou, sto bi trgovci bili izuzetak.

(недеља, 29. сеп 2019, 10:03) - anonymous [нерегистровани]

@Uhvatili ste se za osmeh

Uhvatio sam se za osmeh jer je u naslovu ovog članka i mnogi kupci uistinu, nažalost, najviše to gledaju umesto iskrenosti i brzine.

(недеља, 29. сеп 2019, 09:54) - оПаки [нерегистровани]

Исправка

Наслов треба да гласи: Ко ми прво ПОКЛОНИ осмех, тај може да ми прода све!
Барем је тако код нас у дивљем Хомољу!

(субота, 28. сеп 2019, 17:57) - Ulmer [нерегистровани]

Kupac

U Nemackoj se kaze,-Kupac je Kralj!Kupce tako tretiraju jer od njih zive,na kupcima zaradjuju.Ako prodavnica nema kupaca,ona se zatvara.

(субота, 28. сеп 2019, 17:30) - anonymous [нерегистровани]

prodavci su nam uglavnom nekulturni

Sve je tako, nasi prodavci su uglavnom nekulturni, komentarisu robu koju ste kupili, postavljaju pogresna pitanja i uopste se ne trude da se ponovo vracamo u njihove radnje. A i kad se vratimo, ne razumeju da to nije zbog njih vec zato sto smo lenji da odemo u drugu radnju sa tom robom. Mislim da je potrebno da se vise trude zato sto smo siromasni skoro svi pa kad uspemo ono nesto sebi da priustimo, da nam ne upropaste tu radost i te retke trenutke. I bogatasi vole da su prodavci ljubazni sa njima iako parama mogu sve da kupe... a kamoli mi koji imamo male plate.

(субота, 28. сеп 2019, 13:25) - anonymous [нерегистровани]

@Ko o cemu...

Uhvatili ste se za taj osmeh koji je nebitan u celoj prici. Radi se o nekulturi mnogih prodavaca. Licno mi nije uopste bitno da li me neko tretira kao neko plemstvo, da mi se osmehuje i to, najradije bih iskreno da me ostave na miru i samo da mi kulturno odgovore ako ih nesto pitam. Negativni primeri su kao u clanku, pozitivan primer je npr kada sam kupovao verenicki prsten. Obisao sam brdo zlatara po celom BG, i zapao u jednu koja je imala daleko visi nivo obezbedjenja, ceo enterijer i davala je utisak da je namenjena "ekskluzivnoj" klijenteli. Po mojoj odeci npr niko ne bi pomislio da mogu nesto od toga da platim, uprkos tome bili su maksimalno ljubazni i profesionalni, iako se po njima videlo da znaju da nista necu kupiti.