Моје венчање – како је све пошло наопако

Желела сам да се удам без стреса око организaције свадбе, тако да смо мој Милош и ја решили да се у септембру венчамо у цркви, а у децембру да буде грађанско венчање. Све што је могло, пошло је наопако.

Због неочекиваних околности, нисмо могли да се венчамо у цркви у Београду, па смо искористили ту чињеницу да организујемо мало getaway венчање у Сремским Карловцима.

Тамо је био поп који нас је одушевио својим приступом и продуховљеношћу. Желели смо да нас баш он венча.

Резервисали смо једно ноћење за наше званице у Новом Саду, јер су само тамо имали смештај у ком су кућни љубимци добродошли, а ми смо са собом водили и пса.

Све је ишло како треба. До 10 дана пред венчање. Звони ми телефон, 021 ххх ххх.

"Хало?"

"Добар дан Јелена. Зовем из ресторана ХХХ. Извињавамо се али када смо направили вашу резервацију дошло је до грешке, јер нисам знао да имамо свадбу тај дан".

"Нема везе, дешава се", кажем, а у себи плачем. Трчим у Карловце да тражим нови ресторан.

Дан пред пут - квар на аутомобилу, пас се разболео. Свекар трчи до мајстора, пас пије пробиотике.

Стиже и субота, зовем смештај да проверим да ли је све спремно.

"Мало ми је непријатно, али имамо једну ситуацију", каже девојка са друге стране везе. „Имамо вечерас 18. рођендан, па ће ди-џеј бити на тераси на коју је требало да излази ваша соба, па смо мислили да вас преместимо".

Добро, преживећемо, можда су дебели зидови, свакако други смештај сада нећемо наћи.

По доласку у Нови Сад, схватамо шта је све заборављено: Један тата понео погрешно одело, младожења и зет нису понели каишеве.

Заови експлодирала боца са киселом водом у мини-бару.

Током вечере запалила се корпа са хлебом и нестало је струје.

До два сата ујутру тинејџери трчали по хотелу и лупали по вратима.

Долази и дан нашег венчања. Отишла ја до салона лепоте са мамом, сестром и свекрвом.

Фризерка нервозна, обавештава нас да има стомачни вирус.

"Тебе ћу да завршим, али не знам да ли ћу остале стићи", каже ми, а ја бесна због непрофесионализма, иако видим да је жени заиста лоше. Три локне - 10 минута паузе. 

Ништа од планираног фотографисања на Петроварадину, али можемо кратко у парку. Док сам се фотографисала са псом, он ме цимнуо, поцепала се венчаница. Заова, срећом имала зихернадле.

Живи стигосмо до цркве, а тамо други поп. Претходни није оставио записник.

Надам се да се све што је пошло наопако окончало тог 1. септембра и да нас сада чека оно из бајки: "и живели су срећно до краја живота".

Видећемо у децембру.

број коментара 7 Пошаљи коментар
(четвртак, 19. сеп 2019, 17:17) - anonymous [нерегистровани]

ehhh

cega sam se ja nagledao po svadbama, pa da krenemo. Dodjem u svatove,krenemo po mladu u jedno selo. Dodjemo ispred kuce,kazu mora da se puca u jabuku koja vezana za drvenu banderu. Svi ispromasivase i ono nema metaka,uzese motornu testeru ,sasekose bsnderu,ista razlupa barjaktaru nov auto,a celo selo osta bez struje.Druga svadba ,drugo selo kisa pljusti mlada treba da izadje,a ono blato.Stavise mladu na stolicu da je prenesu preko blata,jedan od nosaca se okliznuo,a mlada je pala u najvece moguce blato koje postoji.Mogo bi jos da pricam ali da ne duzim.

(уторак, 17. сеп 2019, 18:42) - anonymous [нерегистровани]

Datumi...

Dobronameran savet budućim organizatorima većih i značajnih događaja u životu, obratite pažnju na datume kada ugovarate, pregovarate, potpisujuete, zakupljujete. Retrogradni Merkur nikad ne ostaje dužan...

(уторак, 17. сеп 2019, 09:33) - anonymous [нерегистровани]

brak

Kakvo venčanje takav i brak ---- nesretćan.

(понедељак, 16. сеп 2019, 23:11) - anonymous [нерегистровани]

Ja

sam se udala iz kancelarije u pauzi za ručak. Pozvala kolegu i koleginicu da ih častim kao, nisu imali pojima gde ih vodim. Srećom imali su lične karte.
To je bilo na Zvezdari kod matičara Jove. Vratila sam se na posao sa kumovima. Posle posla smo otišli u restoran da proslavimo nas četvoro.

(понедељак, 16. сеп 2019, 22:49) - anonymous [нерегистровани]

fff

Užasnut količinom kiča i stresa i svime što je pratilo venčanje jedne moje rodjake kada sam ja imao 19.godina prelako sam prelomio u sebi da sebe poštedim toga. Svadbe u unutrašnjosti Srbije opterećene besmislenim običajima, uf...Bilo je to mnogo pre momenta kada sam bio darivan od sudbine predivnom osobom koja deli mišljenje u vezi toga samnom pa tako venčanja nije ni bilo. I sumnjam da nam nešto fali zbog toga. Imamo čak i dete, sretno poput nas.
Plašim se da ta težnja ka nerealnoj perfekciji motivisana TV serijama a pogotovo društvenim mrežama nas uvlači u kolac nezadovoljstva. Jer ispada da je važnije da je sve idealno u realizaciji programa od činjenice da je jedna ljubav krunisana.
BTW brak moje rodjake upriličen glamornim šou venčanjem za kompletnu rodbinu se raspao na još spektakularniji način.

(понедељак, 16. сеп 2019, 09:35) - Gordana [нерегистровани]

Mit o venčanju

Mit je da venčanje predstavlja najlepši dan u životu svake žene. Uglavnom se svodi na mnogo stresa, nerviranja, organizacije. Evo ja kao menadžer to kažem. Meni je bilo skroz super, ali ni približno kako sam se nadala. Moje prijateljice mi kažu da su već oko 4-5 popodne imale želju da sa svim završe, a proslava se tek zahuktala. Mislim da se zbog filmova napravio preveliki mit o venčanjima kao savršenom danu, a zapravo je to skoro pa "još jedan dan na poslu".

(понедељак, 16. сеп 2019, 09:31) - Ivan Zgrozeni [нерегистровани]

Suvise ste iskomplikovali

Evo kako smo moja supruga i ja to uradili. Ujutro, dok smo pili kafu, resimo da se vencamo. Sednemo u kola u svakodnevnoj odeci, kupimo burme, usput pokupimo mog prijatelja i njenu prijateljicu (svedoke) i odemo kod maticara. Vec oko 14:00 popodene smo bili vencani i sa svedocima otisli u restoran da proslavimo. Telegrame rodbini smo poslali sledeceg dana.