Сећате ли се оних рођенданских сендвича са краставчићима

Сендвичићи са маргарином, шунком, капљицом кечапа и мајонеза, парченцетом бареног јајета и краставчића. И на крају рендани качкаваљ. Укус дечјих рођендана.

Данас се за дечје рођендане зову аниматори, или се иде у неку играоницу. Тако је и најлакше, јер како одржати пажњу деци која расту уз свет видео-игрица и Јутјуба?

Ни храна није проблем – позовеш кетеринг, поручиш торту у облику Ане и Елсе, Спајдермена или Бетмена.

А моја генерација и старији су имали искључиво кетеринг by mama. У чаше од "ципирипија" стављали смо грисине, у чинијице смоки.

Маме су куповале багете и правиле прелепе сендвиче, који пркосе свим правилима исхране.

Торте нису биле на спратове и нису имале носеве. Ретко су биле у боји. Било је важно само да имају довољно свећица.

Биле су то класичне чоколадне торте, украшене шлагом, "шварцвалд", ретко "москва шнит".

Рођаци би добили "мачје очи", јер ко ће још да се цима да прави две торте.

Питала сам колеге шта су они јели на рођенданима, и одговор је мање-више увек исти. Неки су поред сендвича јели жу-жу или, ређе, пицу. Негде су сендвичи били сиромашнији или пак богатији за парче кобасице.

А шта смо радили, нико се не сећа. Аниматори нам у сваком случају нису били потребни.

Неке маштовите мајке су организовале томболе у којима би главна награда било "киндер јаје" или "тоблероне". Неколико пута смо играли асоцијације и пантомиме.

Било је и неколико маскенбала. Ја сам увек била Пипи Дуга Чарапа. Никада нисам била једина.

У неком тренутку, западни трендови су стигли и код нас – славили смо рођендане у дискотекама и "Мекдоналдсу". Одеш на туђ рођендан и још добијеш поклон. Савршено.

Једном сам, тако, добила Лумијера из "Лепотице и Звери". Током бомбардовања, када су на телевизији објашњавали грађанима шта да спакују и понесу са собом у склониште, увек су спомињали батеријске лампе. А ја бих понела мог Лумијера који би једино могао да ми осветли нос.

Увек је било искакања. Друг моје сестре је водио цело одељење у "Мекдоналдс", па у биоскоп да гледају "Последњу екскурзију". Мислим да је "Козара" тада још постојала.

То памтим јер мајка једне девојчице није јавила нама да ће рођендан трајати пет сати, тако да је целој породици Вук скратила живот за неколико дана.

Постојала је и једна дискотека која је била популарна. Сели бисмо у круг и неки мађионичар би вадио марамице из рукава и показивао трикове са картама.

Ја сам углавном меркала храну која је била иза њега и коју бисмо одмах после смазали, а затим ђускали.

Од свега тога је у тинејџерском периоду остало само ђускање, које се временом код многих претворило у позирање.

Нестали су слатки мали сендвичи, вероватно нису довољно фотогенични за Инстаграм.

#sendvicsakrastavcicem

број коментара 5 Пошаљи коментар
(уторак, 10. сеп 2019, 19:55) - anonymous [нерегистровани]

Sendviči

Da, sve isto smo pravili a ponekad bi ih stavili u rernu i to bi onda bili topli sendviči. Pravila se i ruska salata.
I naravno, sve to pravim i danas u 65 oj.

(уторак, 10. сеп 2019, 16:34) - anonymous [нерегистровани]

Torta i rostilj.

Secam se da su se majke mojih drugara skoro i takmicile koja ce lepsu tortu da napravi. Danas svi jedemo moskvu snit i cao zdravo. Dozivljaj je kada neko napravi rostilj a nekada smo to imali svake nedelje pred zgradom. Meni su rodjendani u MC bili zanimljivi.

(уторак, 10. сеп 2019, 03:14) - anonymous [нерегистровани]

Сендвичи

Мој отац је радио у фирми која је између осталог правила и тако нешто и мој омиљени оброк су били и остали сендвичи. Често их је правио и то ми је био најбољи доручак или мезе. За рођендане обавезни. Бар једном недељно их и даље правим, једино што помало мењам садржај и боју али су то увек они омиљени сендвичи. Ту ни пица ни пљеска немају шансе, они иду у резерве.
Једино што све ређе налазим француске векне од којих су најбољи сендвичи..

(понедељак, 09. сеп 2019, 21:04) - VirtualSpore [нерегистровани]

#SendvicSaKrastavcicem

Član sam "novije" generacije, razvijam prosečno sat/sat i po na Ig-u dnevno i kroz pola kuće vičem "Hey Google" da me podseti koliko dugo se kuvaju jaja za doručak.

Ipak su i na mom poslednjem, dvadesetom, rođendanu sendviči bili tu. Pored mnogih drugih stvari naravno, jedan tanjir bio je posvećen tom kiselkasto-hrskavom božanstvu, mekoći toplog bageta, i uvek preterano izrendanim kačkavaljem. Teško mi je da zamislim jednog dana, rođendan svoje dece bez #sendvicsakrastavcicem, ne bi mi to bilo to.

Odličan tekst, odoh da napravim sebi par komada :D

(понедељак, 09. сеп 2019, 07:29) - anonymous [нерегистровани]

bezbrizna vremena

e to su bila bezbrizna vremena puna smeha, igre, razgovora a danas toga vise nema. Deca su obuzeta telefonima, mladi komuniciraju medjusobno mobilnim telefonima. Kuda to sve vodi ….